Ко ће на длановима понети пену
До задњег зрнца птице су
позобале просо
Људска апатија је наше болесно
стање
Снови не измичу у плавет
испрошену
Од прошлог јутра зајмљена росо
Бесмислено је ово митско
казивање
На исповедном листу сећања бледе
Вртимо се у круг вољом
кочничара
Поуздања су несигурна прича
века
Препукла срца зором кад се
заледе
И кад се налетом мраза окује
бара
Туробно испосништво све нас
чека
На седмом фронталном режњу ума
Забавна игра никако да се
оконча сама
Не сањају нам деца брижност
повоја
Тешко је докучити осветник шта
дума
Преци су у вечност отишли на
таљигама
А ми смо нови одрод изван
строја
Грлато извикана просидба жеља
Изнурен живот скончава у
прашини
До окрајка смелости добачено је
копље
У празном залету упала најезда
крпеља
Оловно небо двери своје
одшкрини
Зрак наде да огреје сабрано
снопље
Понизан бити лично а сви Богу
верни
Док слободу преоравају мреже
оскудице
Преко сечива злоће надиру
додворења
У одаје брижне утекли наклони
смерни
Сујетом ограђен тор и разваљене
жице
Неће нас спасти лажи туђих
успења...
© 22.02.2016.
Славими® Ј. Зеленкапић
књига:
ДВОСЕКЛИ РЕЗ /2016/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар