Р А З Л А З

Он ти је гурнуo прст у око. Шта ћеш учинити? Поломити мu прст или зажмурити? Зависи ко си? Мудровање чему? Дрчни ће викати:-Поломи му прст! Разумни ће саветовати: -Окрени главу. Зажмури и опрости!

А ти би ни једно ни друго. Ниси сигуран може ли се тако? Ако дирнеш један прст остали прсти ће се грчевито сјединити да ти ископају око. Ако зажмуриш на једно око друго ће отворено гледати ужас злочина. Ноћна мора ће те касније стално прогонити. Ако окренеш главу дрзник ће циљати теме.

Опрост не долази у исто време када и напад. Ако га и буде, опрост има дистанцу каснијег накнадног времена. Али ожиљак и траг грубости запечени остају. Ожиљак се не уклања. Окорели траг је ко испуцала кора што ружи душу. Мука је када душа није млада.

Шта ако си ти њему гурнуо прст у око? Мислиш да је оно „око за око, и зуб за зуб“ на месту? Јеси ли читао приповест „ Поп Ћира и поп Спира“? Залуд те питам. Ти ниси човек књиге скоројевићу. Морал ти је слабија страна. Данас неморални говоре о моралу а морални ћуте. Ко коме данас љуби скуте? Ја нисам ничији удворица. Зборим ти истину и ако знам да је истина поодавно сахрањена. Гробарима историја неће опростити. Још бих ти зборио. Како глувим ушима сведочити? 

Презриво ме гледаш. Одмахујеш ми тим истим прстом и јетко добацујеш: -Ма дај, то је само лектира! Лектиру данас нико више не чита. И твоје мудровање из филозофије и религије данас не пије воду. Моралистима је истекао рок. Данас се мораш силом бранити. Ганди је отишао у историју. Христово гесло „обрни и други образ“ само хришћанство је поништило. Саветујем ти да ћутиш, и да се вратиш у мишју рупу. Ја ћу и даље задржати свој гард.  Око за око је закон !...

Дудлање овакве приче успављује. Већ виђено и чувено. Мирољубивост губи битку против осионости. Клатно језиве истине је у зениту амплитуде осионости. Зло сваким даном надвлађује добро. Плима зла све ће нас збрисати. Сламку спаса однели су вихори. Ко ће закључати вихоре? Ко ће угасити пожаре?

Времена више нема за чекање. Одавно више није „пет до дванаест“ него „дванаест и пет“. Прстохват је самлео и развејао наду. На крају три тачке не указују наставак приче. Човечанство је на слепом колосеку. Залуд толики векови који су минули. Дивљина је још увек наше станиште. Очи и прсти су се разишли.

Вапај да се дозовеш памети и да се отрезниш неће заглушити твоја халабука. Но и

поред тога додирнуће те мој мук. За распру су нужна двојица. Ја нисам за распру. Одлазим... Докази недоказаном не вреде. Можда ће ти се моје речи чинити слабашним. Нећу ти замерити за овај превид. Када останеш сам доћи ће суочење са собом. Тада застани и допусти да ти мук проговори.

Хоће ли, или неће, допрети до твог срца и савести овај дијалог, није до мене, него само до тебе. Када живу реч давиш остаје писана. И њу можеш презрети, згужвати и бацити. Мој завет љубави ни тада неће нестати. Сведочим ти позајмљеном најлепшом на свету знаном „Химном љубави“. Бог и апостол Павле су ми сведоци: Разума ако ће и нестати, речи химне ће остати записане у Светоме Писму у 1. Коринћанима, 13. глави.

1. Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

2. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

4. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

5. Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу.

6. Не радује се неправди, а радује се истини,

7. Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

8. Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

9. Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

10. А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

11. Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

12. Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Свака даља реч је сувишна. Нећу трунити Химну. Разлаз не мора да буде разлаз.

©  12.02.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: БЕЗ ФЕЛЕРА, цртице /2016/

zelenakap.blogspot.com