Новом самоћом јутрос болује дан
У вихору кошаве одоше развејане наде
Још један ров за одбрану тек затрпан
Откопавају опет нокти са срца барикаде
Нема подвижника вере на олтару тишине
Ко покров мртвачки разливена душа бледи
Чујем фијук бича и вику а не знам гонича Сине
Док ти одлазиш сам... Мени се враћају нереди
Милост су немилосно раздробили пауци
Сад двори мука стару невољу подно јастука
Под прозор са сланом првом стигли вуци
И крик језе жене у црном што сама кука
Стамену чедност жеље грех је оборио с ногу
Бршљан се отима на окомитој страни крова
Мрмљају модре усне задњу молитву Богу
Не бројим акове суза отиске окамењених слова
Овуда није прошла потера изгубљених речи
Преко реке на другој обали мамурлук оста
На помолу је ново јутро прозебла зора млечи
Читаву ноћ бдења не дочеках чеканог госта
На таљигама су провукли остарели дан
Уморни ати за покој вечни у мртво село
Још један раскорак са животом дописан
На пустом путу до гробља празно опело
Замире било крви по меандрима модрих вена
Сећања давна претура увалом одсутно време
Немоћна реч некролога кркља пригушена
Док кошава повија багрење и разноси црно семе
На другу обалу како прећи са ожиљком чира
Брвно уместо моста несигурно и труло чами
У тајну је умотана цела долини немира
Пригушен налет бола још једну сузу мами
Осакаћено тугом дрхти просјачко тело
У неверици помућени прелаз тоне
Из распукле чашице жир је пао невесело
Изнад града у даљини промукла звона звоне
Голубови у круговима шестаре са звоника
И враћају се древном крсту да га љубе
За предвечерје моје туге једна утешна слика
О, како у њих нема греха и ове људске губе
На Содом личи далека панорама мог града
Привиђење судбе нагони ми стрепњу шта га чека
И ти си Христе плакао над градом као ја сада
Жал је удвојен за прошлим и будућим... Оба века
У летопису уништења с проклетством биће
За поруг и опомену... Ако је буде имао ко чути
Кад крст сатруне пољупце голубова сниће
Моја песма вере љубављу ће додирнути
Трећи миленијум... На обзорју покајања
Градиће нови пастири небески град мира
Моја им душа нова пространства поклања
Да њима харфа бруји гласом псалтира
За расцват вечног пролећа рајска поља
Уз Христа Цара неба и земље, све васељење
Да се збуде не моја него Његова воља
Хвала Христу што крст је носио и за мене!...
13.11.2011. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар