НА КОНЦУ НОЋНОГ БЛУЗА

Зором тврди мраз живота у срцу песника дуби рану

Шљива под прозором овенчана грли ниске огроздале

Како прескочити нумеру блуза растућу у заточеном дану

И мимоићи оток суздржаних жеља по своду истине пале

Студи су ми јутрос студеније здружене са чемером

Ноћ је здробила душу… Зора узалуд стихове скупља

У прозору окамењена туга чами… Витраж с намером

Поглед вере исцртава нове шаре на окну и бела дупља

У очима пали искре варком из потаје с крошње наде

Висе висуљци прозирног кристала ко стотине минђуша

Који их уметник ноћас сали у калуп мира мртви граде

На осаници уморен што немо опет ћутиш и ко те куша

Зашто се одричеш песника који те у срцу окованог носи

До трга мртвих… Обезглављени постамент још стражи

Уместо главе бела купа у лево нагнута саучешће проси

Шта да јој уделим и ја обезглављен смрзла зоро кажи

Песник и птице овде су затечен трен бола у истој студи

Отисци на постаменту исписују своју песму несреће

Читкост јој квари јато сврака што криком парк буди

У леду ако урежем стих до нове ноћи издржати неће

Хоће ли бар небо да нам записе прочита и препис овековечи

У неку Божанску књигу изван леденог света окамењених суза

Скочањен трг празнину ћути... У неумитној ступи мраз гњечи

Кристале исписаних речи и пале идеале на концу ноћног блуза

© 29.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ТРАГОВИ У ТРАГУ”

ВРЕМЕПЛОВ /2016/  zelenakap.blogspot.com