У ИМЕ ПОМИРЕЊА

Још један расток узалудни у множини расточења

Дели песниково срце и ломи душу разуђену

А песме траже суђени час и време зрења

Запеле речи чекају последње сузе да крену

Изливе нежности јастук до поноћи да сакупи

Да ноћ не чује нејасни шапат и не позна чисте сузе

Више неће оловка опоруку писати… Лист прекалупи

Измучена шака што скрива исповести кад ноћ дану ореол узе

Докле ће тама крчмити раскриљене кусуре наде

Далеко је до појутарја у измаглици нестварних снова

На путу живота неверних је све више злокобни јаде

Десетковане ти мисли песниче ко војска умрлих витезова

Песме посуте прахом чаме дозивом далеког доба

Не разгрћи ноћас пепелишта… Истина горети неће 

Разишли смо се у два трага… Поете сеобари пре сеоба

Ја палим лучу давну а ти чаврљањем тулиш свеће

Гргољем празним… Узалуд мрак овог века те роби

Расток има два пута и увек води на две стране

Охоли слободни песмопојци узеше песму за хоби

Убијају истину речи… Кида се душа… Дим тако остане

Кад завист засеје срце и ум… Савест се лако угуши 

Испод груда у време суше семена тешко клијају

Паклени котао одавно ври… Јара се пркосно пуши

Расток за растоком и ова наша расточења не престају…

Слободњаци и везиоци риме исту плетеницу неће везти

Ни покрстицу по покрову за час смрти или за доламу

Крунидбену… Свако ће своје вино пити у дану причести

Уснама љубити рођени портрет заточен песмом у свом раму

На самртној постељи песник и пријатељ му у растоку

Пружају руку руци… У име помирења… Нек свако своје снева

На јастук канула суза и она тек завирена у пријатељском оку

Братиме се скупа и заветују у ново јутро… По своме свако пева

© 14.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com