недеља, 1. јануар 2017.

РАЗМЕЂА

У тишини душе кад свет је урлао и крешто
Ноћас се родише речи песме и слана их расу
Распела с раскршћа и висова кренух да склањам
Куда си ти прошла ноћашња лудоријо и фешто
А мој пегаз ужареним небом пројезди у касу
Ваше је тужно и немо прво јутро а ја израњам

И самном прва белина странице моје књиге
Имам поуздану руку и нешто дара да је окренем
Ко ће да листа остале странице толико дана
Кад сваки пише нову стихом и печати отиском бриге
Пре него стигне моја јесен нећу узалуд да свенем
Царинарница између два лета залуд је била распевана

За прелаз у сутра мноштво ноћас није оверило пасоше
Иако се разметало лудошћу жеља да оно биће боље
Јутрос их гуши од јуче себичлук тврдокоран и саможиви
За једну ноћ вреде ли сви улози живота да се потроше
Зашто ужитку продати себе и пробудити се на јастуку зловоље
Није једина ноћ света но дан размеђа… И данас мора да се живи

Буди се јутрос жалостан с мамурлуком у пепелишту
Мој луди град остао ноћас у бунилу недосањаних снова
Од ватромета и буке да се вида у самообмани лажног сјаја
Пренете муке и коби верне сенке у нови атар ка губилишту
Пристижу… Кошуљу лудости кад раскопча ко ја ова слова
Спознаће немилости олуја и мутљаг поплавне воде насртаја

Како затрпавају тињом право и слободу сиротог живота
Решен сам да носим крст свога распећа... Истином у све дане
Да се браним… На стрв кад се сјате лешинари але и вране
Једино великом Богу признајем вечито право да размота
Клубе свих мојих година и дана… За ожиљке и ране
Нека разгрне заблуде људске и удели ми мрва што остане

Са софре незаситих птица да гладна уста утоле црева
Пространа је моја књига покапана и листови бледи
Дивитом части… Са поља искрене душе ницаће семена
Песник не може да мучи кад српови жању… Срцем пева
Ако је Божја воља да се на дожеваоници здену руковеди
И последњи сноп живота у задњу крстину... За времена

Вечности што наступа без смена кратких година и дана
На хоризонту спасења нека песма песника близином грли
Прође дочек и испраћај… Лажно размеђе у ноћи подметања
Најзад су исцуреле све густе смоле бола у слуз катрана
Збор година се не постројава за смотру… Знају сви неумрли
Доста је било у прошлој акова суза горчине и болних сећања…

На данашњи дан   © 01.01.2014.
Славими® Ј. Зеленкапић   књига: “МИЛОКАЗИ”  
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар