На путу незнаном у азил за поетску грађу
Кад прошли дани у таму данашњу зађу
Врти се прича азила… Старија смени ову млађу
И ум то ни у сну не прогласи за мутну крађу
На путу незнаном у азил за поетску грађу
Једва се вучем изморен тугом и глађу
Не предајем се стихијама кад ме снађу
Ни горку жељу не мењам за неку слађу
На путу незнаном у азил за поетску грађу
Мој чамац дана избушени не сања ноћи лађу
Велику и белу… Хоћу Нојеву барку опрхрван јађу
Са воњем животиња спасоносну ситимску заграђу
На путу незнаном у азил за поетску грађу
Мојим чамцем спасења Христос весла кад сунца зађу
По таваници мога живота давно омрченом чађу
Ако ме изгубљени свете гоничи а не водичи пронађу
На путу незнаном у азил за поетску грађу
Нечитак запис у лавиринту чува осуђења да не изађу
Ове речи одметнице побегле у песму неће свађу
Подвезнице грла нека ме удаве у забрађу
На путу незнаном у азил за поетску грађу
Сан ме одвео у моју Топлицу и малу варош Житорађу
Где су ме пелцовали од туберкулозе…У предграђу
Крај споменика заклетог литерате уснулог међ липе у залађу
На
овај дан © 05.01.2013. Славими® Ј. Зелекапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар