ГДЕ ЈЕ МОЈА...?

Пустoшнo врeмe никако да мине

Чека се затишје и простор тишине

Залутао некуд усклик олакшања

На раскушћу векова тек се само сања

Необично али мучно... Збуњује ме врева

На крају живота прва посртања

У сплету подвала нит истине све је тања

Титрају празнине... Већ се кида уже

Топе се дани ко снегови и предели јуже

Нека нова језа у кости се свија

И чежња нараста као земља Небратија

Где је моја... Иза полутара душе

Можда тамо у прашуми муке

У густишу расцветалих рана

Не листају невине ми руке

Едем није враћен у јутра постања

Коме да дам јабуку на дар

С дрвета познања добра и зла није

Задња је убрана из недара

Ноћ још јутро вара... Неда му да сване

Озарног лица... Никако да стане

С древнога сата мала шеталица

Одбегло је време... Живот ће да мине

Ово танко уже ако се прекине

Није штета... Ни за омчу није

Смрт џелат вратио се из Недођије

Бели пешак на шаховском пољу

Без коњице узалудно гине

Пустошно време никако да мине

Звездарница неба тиња помрачена

А у мени из расутих вена

Бол се с крвљу расипа утробом

И јуче сам беседио с гробом

Од мене до мене нема моста

Ни брвна да споји обале

Ко ће муци да подигне брану

Да отвори бар вратнице мале

Преливнице бола пенушавог бука

Царским друмом отишла је свита

Измакла је стиску твоја рука

А у лета рана ко ће да ме води

У поља истине белица где роди

Моја булка мене чека усред жита...

На овај дан  © 02.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com