УЖЕ УСПОМЕНА

У мраку отварам двери мога дома

Нечујно ко књигу меког повеза

Бојажљиво да се не пробуди уснуо

Не могу рећи колико предуго траје кома

Несвест самоће иза мојих срчаних реза

Овај кључ речи исту тугу опет je чуо

Имам дом а обездомљен живим између зидова

И листам књигу сећања на прескок поглавља

Испале листове из корица сaкупљам ко стопе трагова

Мрак је по угловима у паучини украо слова

И наслов књиге „Спомен у неспомену“ јавља

Времену будућем... - Не личи одјеку прошлoг зова

Ни размеђима мастиљавим у сабиралишту мрља

Свевремене су само патње и пролазности дуге

На кишном небу олујне капи и по мојој коси

До голе коже мокар песник у ноћ прозеблу срља

Соба је ледена језа и језеро оковано станиште туге

-Живот шта ли је, кад милост у смрти опет проси...?

Разум ме опомиње: - Ућуткај речи да не зборе

Зидове собе ко листове књиге опипај прстима

Можда ће слепе очи нови запис песме наћи

Угљеном живота писан испод мождане коре

Измешале се сузе и кишне капи небеска рима

Чини ми се да плаче заточењем на средокраћи

Припијеној на мокрим раменима што клизи

Истом понору мисли док мрак поглед пориче

Додир прстију опипа оток душе да је чује

Млитава светлост с таванице неће да понизи

Сажаљева ме онако док трне из прикрајка циче

Чујем мој дах у оковима празнине сам протествује

Кораци су замрли окамењени посред собе

Књига се даље неда читати лако и разговетно

На стражи утехе нема... Све је вечерас безимено

Сам себи тако се одазивам у празном кругу тескобе

Заденуо сам маркер у књигу... Поглавље сетно

Читаћу кад сване дан... Вратило се доба камено

Сви векови од повечерја до зоре у ноћ су стали

Историја се поновила од прве до задње стране

Будућа поглавља у прошлим већ су прочитали

Нико ове строфе гледати неће кад гром их спали

Севало је јако и дрхтале су под прозором гране

Читаву ноћ зебла је књига у соби сан ми крали

Громови љути ил гласови људски из таме

Ухода што цепају ми књигу живота подмукло

Страницу по страницу да срца мржњом потпале

Само је гроб моје Миле жудео љубављу за ме

Прекинуло се уже успомена пред зору кад је пукло

Ненадано прозорско окно и покисле песме не листале

На овај дан  © 19.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com