Песник је тражио еоне прошле рспрсле у мраку
У свету лузера неки су крили осеку истине
Пабирчење свести гори уз освету дима
Он удес душе пред омчом износи за длаку
Неки срећници без душе зашли у своје висине
Цепају му једра наде и срж ваде умрлим костима
Преседају умља из чашице цвета у затоне сете
По сверичном огледалу прилегле су старе магле
Изворишта гргољ воде поодавно нису дала
На рачун крчмења из прикрајка пристигле освете
На пут одлажења исцепане зоре истом муком јагле
У наручје разбијено задња суза утучена тек је пала
Кошевину зрелих мисли нема нико да сакупи
У навиљак по сред тора на пропланку идеала
Вриште магле преворнице из присоја уз ледину
По здравицу име пошло да призове и да скупи
Сабориште братско... Све у венац чистог магистрала
У прочељу софре празно место... Грч не точи медовину
Столетне куће скамењене на ћувику ко приперци
Таљигају време за засуне испод мрке водојаже
Голе стене у запису бразда удар нове љуте муње
Уз кладу расула разбацани које куда помркли иверци
Сутрашњи дан обећани уклету ноћ издајом слаже
Ништа се зором преокрене у ништавило и расуто труње
Утабају га у смоницу просјачки кораци и удар тољаге
Даним цупка стара рита на гумну обезбожених снова
Милост нико не дели у вилајету од праоца греха
На сеоском гробљу испод маховине тражи своје драге
Претке да прозборе мудро речи глагољицом слова
А враг му се руга из подземља... Све пршти од смеха
За обућу ремена нема ни ђона... Пропале опуте штавне
Табани боси у пликовима плинули ко оспе детиње
Залутао је бол у задебљалој кори табана што се расцветава
Опет су заноћиле испод трепавица оне песме давне
Сузе су хтеле да их исплачу за птице ко модре дудиње
Да их позобљу заборави... Оставите песнику спокој трава...
На
овај дан © 21.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар