Изненадна мисао
У полутами врисну
У мраку се види јасније
О њој нисам писао
Оне тужне што кисну
Прозебу брзо испод јапије
Колико дуго пишем
Све сам мање слободан
Немам другог звања
Другима допуштам... Ја не бришем
Нека ме прецртају ако сам неплодан
Склоњени се не склања...
Попут монаха који стално пише
Нисам сам себи доделио титулу
Натоварио сам рођени крст
И послање "слободног уметника"
Кад неко на мој олтар кидише
И држи да је непогрешан... Не свира фрулу
А ја следујем одређени ми прст
Са искуством изгнаника
Не држим до спорних награда
Могу да годе али најчешће штете
Уз незаслужне мука је живети
Данас је срамота право... Отуда парада
Неморала... И прича се плете
Бруко хоћеш ли једном поцрвенети
Слаба порота сабраће је пресудила
Песнички пасош су ми одузели
Узалуд... Моје песме опет путују
Нису слепи пуници залутали
Претоварен је песнички брод
Ово је време лудила
Скакаваца и хрушта
Издали смо част а нисмо смели
Опрости Боже... Пакости царују
Коме смо умове своје продали
Јудино дрво и гране дале су трули плод
Содомска завеса се спушта
Истински и скромно живим
Преживим песму сваку
И у њој други живот спознања
Успомене су гробља стара
Са мноштвом споменика
Од маховине и сам кад посивим
Гроб ћу бранити и сваку раку
Светло моје душе и сва свитања
Хоризонте наде... Није превара
Ово је белег штитоноше и једна слика
Сан о слави не сањам
Ја сам сањар живота не ореола
Још увек тражим себи пута
Само моја и права врата
Богу се једином клањам
Праштам вам све до бола
Нек вам моја недра расута
Коначиште дају и љубав брата
Не убеђујем никога речима
Сумрак се преодео у потпун мрак
Време је у прошлост да емигрирам
Данас и вечерас све сам даљи од сутра
Пролазно јуче брзо ме је издало
Наук и снага је у поразима
Делим свима све... Иако сам просјак
Милости за овај свет бирам
Једног Едемског јутра
Чезнем да се вратим роду бар још мало
Сведочанство је у делима
Бог зна зашто осуђен на осаму
По други пут сам сироче
Тишина најбоље пулсира
Кад стаче нове мисли слободе
Тешко је бити човек међу људима
Криво осрамоћен и гурнут у јаму
Разуми ме бар ти Небески Оче
Испио сам чемер из свог путира
Дао си ми два ока да се ороде
Нећу се сећати ружних времена
Зашто да будим заспали немир
Бисере нове песме токове душе
Оне су део моје вере нанизане огрлице
Те искре будилице ил друга семена
Звездани ројеви распрсли свемир
Ко ових дана пожари у сред суше
На пустим њивама слегле птице
Омеђили су ми поље живота
Хоћу да га љубављу проширим
Не отимам од других ништа
Љубав мени не припада и није моја
Она је моје уздарје... Ближњима дар
У доба глади ретка је доброта
Згаслу ватру ако распирим
Огрејаће се многи и биће огњишта
Умирућа земљо светилишта твоја
Слуга сам твој а не господар
И расипник латица љубави
Читав сат ништа се збило није
До болног промишљања
Тражим право на реч
Ни један метеор и падалица да не кане
Моје су жице и слух на Божјој октави
Враћам се времену Талије*
У храм звезда нећу живи креч
Не затрпавајте ми ране...
На
овај дан © 03.09.2012.
Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/
zelenakap.blogspot.com
*Талија
је једна од девет старогрчких богиња,
заштитница
драмског песништва, нарочито комедије.
Отуда
Талијин храм.
Осим
овога по турском је срећа, судбина,
звезда
под којом се неко роди /срећна звезда/.
Нема коментара:
Постави коментар