КАМЕНИ МОСТ ЗАБОРАВА

ЛЕТОПИС ПРЕСАХЛИХ ЈАВА

Време још није свикло уназад да хода

Лептире разигране вечерњи сутони маме

У јогунастом дану око пожудних слобода

Грешне провале ваљају се узансом саме 

Мит издаје себе свршетком утамничења

Грешна су чула набором стене превеслана

На дужну страну... Распукли шавови презрења

Оборили су ивицу наде... У сенци паравана 

Малобројни су свисли ко вилинске ноћи 

Трупају кораци с кожним појасом комесара 

Ребуси даљине жмиркају иза плота у злоћи 

Гнушам се јавно подвижничких превара 

Ступањ понавља залудне оснутке у струму 

Гуши се јутро презнојено досадом мртвила 

Други су набоји избраздали трагове по уму 

Мала се лаж великом лажју није заситила 

Докле да апостолује истина на зачељу колоне 

И мили повика из потаје на љубав високих манира 

Свакога дана уз пут виђам људе одбачене патроне 

Излизани су пре рока у бедној заблуди што позира 

Бољитак забрињава подла заједала из прве руке 

Абразив несигурно плави лук моста ко шареницу дуге 

Неизвесни су путеви живота те буновне поруке 

Мемлу је тешко искоренити и осећај буђаве вуге 

Копитари су пре кулука преорали снове и јаве 

Труни се истина по плиткој синији спрчене лажи 

Жилаво трају у плиткоумном за зеленаше тричаве 

Из мишјих рупа утамљеници вире без куражи 

Две искривљене свеће наружиле су тазу слику 

Камени мост заборава не пролазе стара стопала 

Мртве природе у мртвило се дале за симболику 

Чудна се мисао породила и сјајем ме спопала 

Висине су недостижне само за лење промашаје 

Изнутрице поткрадају ко тумори људске злобе 

Прозивку небо спрема а ко ће и зашто да се каје 

Пресудиће време не поражено у клинчу тескобе 

© 05.08.2015. Славими® Ј. Зеленкапић 

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/ 

zelenakap.blogspot.com