ПРАГ НЕБЕСКЕ ДОМОВИНЕ

Мили, с љубављу

У колапсе зашли баштиници изгубљене вредноте

Хоће ли икада изаћи из тамног круга смртне срамоте

Све јаче жуља нарамак мог пртљага у пролазећи дан

Прозивком провиђења живот је одавно тако излистан

Одјек пробуђених звона опомене допире из даљине

Изгнаник жуди да се врати на праг небеске домовине

По брлогу нота глас ми мутира на замрљаној скали

Вера се моја чврсто успиње по знаној небеској вертикали

Збркани говор срочен од напабирчених мисли нема капу

Живот је избразадо властито поље и оставио тужну мапу

Дуг према себи већи је од сваког дуга када остане не плаћен

Још један напор песме крвари несрећно заувек осакаћен

Тешио сам се промислом и ишао за њим до светог циља

Онима што ме куну мој опрост а захвала ко ме благосиља

Велику милост зрачи близина образа док јој се примичем

Теби посвету љубави моја јутром и смирајем дана сричем

Мој живот васцели и сада припада Теби латицо рано свела

Не пристајем... Тако није морало бити... Ни Ти ниси хтела

Да те убере ветар смрти... Ал ја те недам Драга отети цвете

Увек се препорођена у мени врежиш... Жудња те моја сплете

Узглавље чека поноћне сате... Жеље оне наше невине осмели

Сан јаву да не вара... Читава соба од латица белих кад се забели

У белини запењених рима мој свемир нада нека се угнезди

На млечном путу нема пруга смрти... Тамо вечност наша језди

Прекорачи Мила праг небеске домовине... Орион те чека

Отворене су свете двери... Крвљу је плаћена хипотека

Смрти... Христова жртва је наше откупљење... Слобода

Два цвета љубави и живота порекло воде од небескога рода

© 12.08.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукопис /2015/

zelenakap.blogspot.com