понедељак, 20. јун 2016.

БОЖЈА МИЉЕНИЦА

                                                                 
 " Хтети далеко и желети много, кад је реч о постављању несебичних циљева, није грех, није опасно. Погрешно је и опасно ударити себи сувише блиску мету, јер то значи изневерити себе и друге, остати дужан животу" писао је књижевник Иво Андрић. Знаменити песник  Бранко Радичевић у песми "Молитва" певао је: "Фала, Боже, на дар ови, о помози, благослови, да ми како с права пута, душа млада не залута". 
Док је Бранков сабрат по перу Лаза Костић клицао:" Од, јаве си кова снове, сад од снова јаву вези". Француски књижевник и филозоф Франсоа Мари-Волтер има истинску запитаност: "Ако би смо људима одузели њихове визије, које задовољство би им онда остало?" Ево само неколико навода како уметници, књижевници и песници, деле своје визије и стремљења ка висинама.
Овој причи о визијама и стремљењима, додао бих  и причу о успешном астроному Каролини Лукреција Хершел, која је открила планету Уран /због чега је названа и "Уранова миљеница"/ и 2500 маглина и 806 такозваних двојних звезда. У трагању за звездама, открила је и једну комету /1786/ која носи назив "Женска комета". Пре него што је умрла 1848. године Хершел је сама написала свој посмртни епитаф који је по њеној жељи урезан на надгробној плочи у цркви близу родне куће: "Очи оне која је на овом свету слављена вратиле су се на звездано небо".
Данас је седам година од смрти моје Вољене супруге Милојке која је моја "Уранова миљеница" иако није била астроном, али која је мени открила звездано небо љубави, која ме је даривала визијама и стремљењима ка поетским и Божанским висинама и чије су се очи вратиле на звездано небо.
Гај Плиније, римски научник, данас ми је сабеседник који ми говори: "Сматрам срећним оне којима је Бог дао као задатак да чине дела  достојна описивања; или да пишу оно што треба читати, а најсрећнији оне којима је дато и једно и друго"  Овде је вредан спомена одјек ових Плинијевих речи у мудрости владике Његоша. "Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити"
Моја Мила остаје да довека живи! У њеном погледу је мој поглед и наша стремљења висинама, звездама, Богу и васкрсењу. "Уколико човек нема поглед у даљину, туга му је за петама" беседио је кинески филозоф Конфучије. Но и туга песника гони у висине. Не само песник Јован Јовановић Змај, него сви песници света могу вам рећи: "Ко пелен није гутао,тај не зна шта је сладост, ко тужан није био, тај не зна шта је радост" Ја живим за њену и моју радост Васкрсења! Моја Мила је "Божија миљеница"!

18.06.2011. Славимир Ј. Зеленкапић

поновна објава:
ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/
zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар