ГДЕ ЈЕ МЕСЕЦ МОРНАР ИЗГУБИО ЛАЂУ

Песмо засторе таме разгрни да видим даљину

Понеси нови удвојен двопев у недра за утеху

Душо испразни осећаје светом речју у белину

Одјеци вратите мој глас... Риме све ми беху

Озарја из одаја ума...  Опет су ме сколиле

Да нађу продор светли и час што откуцава

У бљеску зрака... Спазих коло играју виле

Не свикле очи жмирнуше и неста јава

Чујем да се слабо памте узорења дична

Како небо записује верно бразде сетве

У зборењу празном лаж је лажи слична

Заточен народ мучи... Не стигле вас клетве

Бол се болу јада... Тмина неба све је тежа

У изрода понос буја... Ђубришта се множе

Чудно калемљење бива... Сталеж из сталежа

Градира се новом мером све док се не сроже

У мемлу црвоточну лажна кула од карата

Буђавима овде није место као рефрен звони

Словочашће реци... Неморалу да затвори врата

Ко ће једном... Огавне су улизице и полтрони

У призиву језе... Када ме обневиди тумарања снађу

Кужне паукове мреже који ће ветар да раскине

Разум пита... Где је месец морнар изгубио лађу

Док глуву ноћ криком ломе кукувије и буљине

©  04.06.2016.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com