1.
ПЕНЕЛОПА
Мили, с љубављу
Мој годишњи календар почиње и траје
Од јуна до јуна у збиру призваних успомена
Још срце болно ослушкује твог срца откуцаје
Вољена Мила Пенелопо
[1] искро из камена
Хоћеш ли ове ноћи новим блеском одати траг
Да њиме пошљем моју једину веру у васкрсење
Велики и вечни Боже сећању моме буди благ
Да га бездан муке не прогута… Ово је моје бдење
Четрнаесте
године иза смрти стигла
жудња иста
Немирним морем живота Одисеј грчи наду
У иста уморна недра… Рукописе књига листа
А Мила се забавила тамо у рајском рукосаду
Венац љубави плете за уздарје од новог смиља
Нежно уплиће моје риме у своје красне плетенице
Трукује ко гоблене ситног веза верна везиља
Последње писмо наде са оне исте гробне ивице
На путу нашем рођеном дому готова да закорачи
Деци и мени за јаву изашлу из дугих година снова
У тами црне ноћи засјај Даницо звездо кад се мрачи
Поље моје свести новом ауром наде изађи из Јакова
По провиђењу пророка песника истином проречена
Да круг смри једном занавек затвори запис живота
Пенелопо моја… У загрљају Одисеја врсна жена
Једина слика за свет и свемир васцели недостајућа нота
У нотном низу љубави… Апостроф заветне речи
Исписујем Мила нагласком у непрестана бдења
Новим псалмом за Тебе… Глас зова гробљем јечи
Уснуле хумке буди… Ово је наша годишњица сретења
Мила… Удваја ми се песма и лик Пенелопе
На хоризонту вере у једној звезди два ореола
По млечној стази неба јасан траг и твоје стопе
У мојим очима препознате по раселини бола
Просијава далеки сев и пада у шаке изгнаника
Одисеја… Срце твоје чувам Мила ко амајлију
Бог ми га спусти у недра… Урамљена слика
Твоја гледа ме са зида мило… И сузе опет лију
Вољена Мила Пенелопо искро из камена
Како да им браним… Календар почиње и траје
Од јуна до јуна у збиру призваних успомена
Нек срце моје болно ослушкује твог срца откуцаје…
2. ПЕНЕЛОПА
Шта бисте ви будни часи ноћас од мене
Сазнање колико у једној сузи има соли
Откуда толико искри прашти из стене
У купи пешчаника докле да цуре боли
Не питајте ме у једној песниковој сузи
Све сете света росног јутра су збране
Куда су се раздружили ови моји недрузи
Кад све разделим с песмом шта остане
Круни се стена и искре ватру душе пале
Ломача гори бурно у луку стидног месеца
Муке се враћају старе на рубу окоштале
Растикале се песме за обзорја жељена деца
И овде не спавају свици фењери ноћи
По трагу им се враћам у дозив успомена
Почивша се чека... Рекла је да ће доћи
Не у сан... Између врсних најврснија жена
Ја јаву хоћу и непрекинуту животну нит
Смрти је доста било и гробног мрака
Напукле боре дубином браздају гранит
Време разједа све крадом... Из мојих шака
По истој стази сећања расипам наше белутке
Путоказ у тмини недоба да следе њене стопе
Стражари гробља не браните тајне тренутке
Сусрете срца и љубави мене и моје Пенелопе
Часови будни знате ноћас ме воде узвишене жеље
Превише година усне чекају њен пољубац чедни
У млину живота доњи камен моје године меље
Не рушите ми веру у васкрс и дан догледни
У истом трену чемер и нада сузе и искре измешане
Размеђе душе ова песма једино може да премости
У заветном стиху повељи вере нека кане и плане
Бог ми је сведок љубављу олистале стигле су милости
И у наш атар на прагу жудње у моју собу осаме
Разбројиле се године туге дозрела жита и лета
Завеса се спушта завршни чин мину наше драме
Врт душе за моју Пенелопу рајски вечно цвета
[1] ПЕНЕЛОПА: Врсна Одисејева жена
На
овај дан © 18.06.2012 и 2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
ПС:
За 14. годишњицу
поновна објава „удвојене песме“ истоветног наслова,
то
јест поеме,
сплетене у једну плетеницу љубави за моју врсну Милу
неумрлу…
Постхумне
књиге “ПСАЛМИ ЗА ЊУ”
/2013/ циклус “Амфоре успомена”
и
„ОДИСЕЈЕВА ДОМОВИНА“
/2012/ циклус „Буди се моја Итака“.
Нема коментара:
Постави коментар