ЗАПИС ОКАМЕЊЕНЕ СТОПЕ

Ненадано се сточили кругови и елипсе судње

Заливом самоће… У залеђу труне остављена шајка

Истине патос остао је згажен испод жудње

Прелива тмине… Стигли су уљези из прикрајка

Чами забрљани потез на збуњеном платну

Отиснут наивном руком уметника патетике

Још једну дугу годину сироту поратну

Тешко смо проживели и наше размеђнике

Одбегла суза изгона урезала је траг сете

На древном току преокрета клизе порази

Свукли се рески трагови умируће комете

У бездан заборава сумњиви легли искази

Уклето семе увида поругама ината клија

На раскрсницама струја… Буком не халачи

Још један дан досаде са умом круто збија

Лакрдију гневну… Куда оловни тркачи

Смерају ивицом хоризонта није разуму знано

Ни дубинама заглушеним од празних костију

Море помућене свести ветровима узбуркано

Пени ко старо вино… Ледени валови крију

Прамење магле и отрцане фразе лудака

У глибу мокрог песка запис окамењене стопе

Нечитан вековима у безнађу… У прегршт шака

Јесење кише данима сипе мемлу и болове кропе

Истине патос остао је згажен испод жудње

Прелива тмине… Стигли су уљези из прикрајка

Ненадано се сточили кругови и елипсе судње

Заливом самоће… У залеђу труне остављена шајка

На овај дан © 29.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/

zelenakap.blogspot.com

ПАПУЧАРСКИ ЕПИТАФ

На пауковој и људској мрежи толико папучарки

Сусреће сваки дан невере у зачуђењу згрожен

Преваром беде што вуче у крило опсенарки

Опсену јалове наде… Чиме си данас дане обожен

Љуштуром измаглице и росом мртвог увенућа

Зар не осећаш задах и смрад у брлогу срама

Од кад је све на продају до бола раскућена је кућа

Улагујеш се ко љигава пијавица и тапкаш папучама

Од твога сумора зачудо није суморнија јесен

Што те скрати па ти кратко обданица траје

Ноћ папучарка до гроба те следи… А ти потресен

Шепртљаш алејама мокрога лишћа из утаје

Ко је уз узглавље већи папучар или папучарка

У свакој уклетој мрежи иста је клопка обмане

Глупој муви она јутарња или вечерња варка

Све глади су алаве … Време испраћа караване

У тамно гротло бездушних расуканих црева

Несвесна смрти сестре муве друга већ зуји

На истој капији исте мреже папучарка зева

Кад пригусти сваки реп лако се врчи… Куји

Вреди ли прича о папучарењу без опомене

У песми заглушеној од брундања мува и клепета

Папуча везених у кичу … Вазда су јаче опсене

Од јаве отрежњења… Заблуда остаје до краја света

И оно мало трезвености раздробљене у чарки

Искру истине не донесе… Пепео све затрпа положен

На замршеној мрежи окачило се толико папучарки

Нико их више не сусреће у зачуђењу згрожен

Између њих двоје у лажној свили превара је ушушкана

И тик уз врата рођене собе расути пепео преко прага

Док ласкави пољубац на врату утискује нову лаж усана

Црвену мрљу папучарке на крагни… То је једина сага

Папучара и папучарки о којој се прећутно заветнички ћути

Да се не размрси врзино коло затварају се невиднице очи

Кремењачо ума помешани су бели и црни димни барути

Папучарски епитаф нико се не осмели да уклеше на плочи

На овај дан © 28. 09. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/ 

zelenakap.blogspot.com

РАСКОВНИК

Саката рука скраћује дохват плода

У празну љуску случаја све се своди

До гуше нам је бара и ова мутна вода

Крекетуше се гласе из трске изроди

Штрче запете стреле бојовника

Устрељен још крвљу пева химну усуда

Загонетне су жеље утопљеног песника

Из тиње и вира вере залети куда

Недам да нас трују испосници запада

На рубу источне звезде голе

Расковник траву тражим усред јада

“Пећина хајдучка” неће сачувати идоле

Поезија касни допевима мога спева

О геному песниковом завист трабуња

Заблуде сама истина руши… Не оклева

С престола правде силази последња муња

На овај дан © 26. 09. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

ЗАПИС ПОСРТАЊА

1.

На реверу земље толико усека

Коначиште таме има просутих

А песму бола осудом један чека

Да у њему скапава ожаловани стих

Бледо сећање само свратило

Сирото у поткожицу заума

Да на разбоју одмота вратило

И тканицу живота са чуном траума

Трубни је дан измакао јави

Још грчи своје веђе јесење

И трома ноћ предуго килави

Да сврши укоп наде у презрење

На саучешћу се штеде речи

Да не изневере бол искони

Под забуном ко је коме пречи

Умире самилост сама… Пусти перони

Колосеке је прогутала пристигла помрчина

Само се слепи намеће ко дослух порота

Свој пролог узалуд глагоља судбина

Суморном житију по станицама живота

Милоснице сенке су вазда ту скопчане

У корак са просјаком свезане миле

Пустите псу да без јаука олиже ране

Храсту у маховини док гране цвиле

Слабе у расту амбиције су изостале

У жудњи провале суварке узгред крше

У истом запису све су молитве окапале

По испуцалој кори ободом крста… Врше

Мравињи пут до прве шупљине тајновите

Унакрсна поља груба и суздржана чаме

Од истине сакривена не стижу у расвите

Да посведоче уморства понори и јаме  

2.

Маково зрно истине никако да нарасте

Заливано сузама издаје Боготражитеља

Жеље грмаљи сад су џиџварике затупасте

На голим лазовима пропланака ко прочеља 

Празна… За софром изврнутом у блату

Апостолати се развукли ко црева

По олтарима исповеди траже веру сакату

Док Мујезин са кубета измаглицу долева

И древни свеци законачили у ништавило

Бледило таје са изгребане фреске у лудилу

Шејтан или ђаво у овој ноћи ко мрси мотавило

Преваре пређу снује умовима у бунилу

Безверно поколење једнога Бога размиче

Од крста до полумесеца и звезде… Табанају

Другом страном ветра… Промаја куда замиче

За мртве обронке клетве… Оговарачи знају

Ретка је рука тврдоверна и верни заноси

За друга рајска јутра без издаје идеала

Забуна странпутица погубом дух коси

Игранка блуда траје на окапници морала

Удар грома срушио је храст и запис посртања

У жустрим речима осуда се појачава

Брзоплет језик затеже тетиве до пуцања

Мучна је ова ноћ и никако да мине страва

Н а овај дан © 25.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ”  ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

ГРОЗД БЕЛИХ ГЉИВА

Ишао сам давно пут рођеног корена

У нади да ме свежина бунара запљусне

По измученом лицу и траговима сећања

Дубину бола затињеног дна сам видео

Бунар у нашој башти што није кошена

Запуштен самује међ влати уврљане и русне

Изџигљале до појаса... Нико им се не клања

У овом коврагу од себе сам се постидео

Осекла вода у тврдо време суше па се мути

Лакша од болних мисли кофа неће да потоне

Камени зид пресвукао се маховином сивом

Узидане успомене нагризла старости сига

Нико не разорава бразде баште и куће мрављој кнути

Укрстиле се стазе и мирно у легло иду колоне

Марљивих буба и мрава... Колорит сликан наивом

Није... Одвећ је стваран и прожет трњем... Таљига

Празно време по рубу бунара у круг опречног века

Плитка дубина очне дупље измиче и дубља бива

Прст болно додирује дно... Сузу би да обрише

А сузе нема... Иструлили су корени фамилије

Водоношу у росно јутро убоги бунар неће да дочека

На рубу натруле црне даске грозд од белих гљива

Шепури се над покривеним окном ... Плесан мирише

Мека... Ова песма је последњи траг зашли у житије

На овај дан © 23.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/   zelenakap.blogspot .com