четвртак, 30. април 2020.

ВРТЛОЗИ ЈАВЕ

У први кадар разједињене су две тужне слике
Линијом крзавом поцепане неједнако на посе
Има ли ичега светог... У овоме не тражи поетике
Никада се зацело здружити неће милости босе

Другом су кадру трагови суза ожиљке дали
Нејасна прича пропале љубави освету прими
Пролеће живота блистати неће на сунчаној скали
Нагореле филије успомена још грцају у рими

Немају више заједнички слог ни жељу помирења
Превише понављача у исте црвоточне клупе седи
Разишли су се поноси горди без трунке сажаљења
Не испевану тајну заборавиће успомена кад избледи

Сва она писама и брзоплете заклетве мастиљања
Што су их журно носиле поште и узбудљиви снови
Ко опало лишће расејано испод оголелог грања
Погазиле су неверне ноге... У разлазу реч не прослови

Извињење и опрост но гневне руке с пламом ватре
У шпорету гар је смежурао остатак предан пепелишту
Њих двоје два острвска странца срцима зборе мантре
А у њих не верују... Зашто су садили тикве на буњишту

Да им се о главу обијају... Самообмана не пије воду
Оговарање је блентава прича а растројство душе боли
Како ће се пробудити сунце љубави... Ово на заходу
Дан искушења замени немиром ноћи и сви расколи

Са тамом језиво набујају у пени бујице мржње и беса
Кадрови премотавају траку немог филма раскадрени
Живот о омчи језива је претња... Намргодила се небеса
Пауци црне удовице душом подмукло плазе... Растављени

Раставу с поцепаним и запаљеним сликама гнезде у жучи
Несвесни последице муке... Ускоро јед ће да их докусури
Болна је мудрост спознаје истине... Нанета мука другом мучи
Вртлогом јаве свом жестином првог мучитеља у истој бури

На овај дан © 30.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ   ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com

субота, 25. април 2020.

ДОСТА НАМ ЈЕ БОЛА...

Поема Вољеној, с љубављу

1. ДОСТА НАМ ЈЕ БОЛА...

Са источне стране заклоњеног неба
Крваре нам ране... Освета нас вреба

Напаст скаваца плодно поље глође
Зли језик палаца... Све нека крају дође

Тумарању гладних... Злоба помешана с калом
По надама јадних у јутру расцвалом

Из купина од доскока гује злокобнице бежи
Завист завишћу се трује у њиховој мрежи

Отровне су реке набујале што нам душу плаве
Нагрнуле и вране и але преране смрти и мучне јаве

Пауку не веруј док дрема... Истина Спасења животна је школа
У „долини сена смртног“ ничега нема... Доста нам је бола...

2. ПРАИСКОНЕ ЗВЕЗДЕ ОКОМ ВЕРЕ ТРАЖИ...

Заокрет су речи опроштаја урезане ко стопе у праху
Не издаје у царствима змаја... Засејане у последњем даху

Мој испис трага долином живота табана до затона сунца
За Христа без људског суда и порота... У себи носи одбеглог младунца

Мила овде се дигла најезда... Клица зрења проклијава
Несрећна песма слуша кајање гнезда... По гробу закоровила се трава

Озлеђена јавом растуће празнине
Стигла пред удавом... Ван духа белине

Разборито тражи узрок посртања
Зрно вере духом блажи што слободу сања

Нек се злоба срами... У појутарја смела
Не лутај по тами... На крају тунела 

Тињају далека светла да се гласом наде одазову
Будна у зору првог петла... За видике нове у мом слову

Праисконе звезде оком вере тражи
Док намере се гнезде... И трају надобудне лажи 

Чекај срце из тишине... Превару стиглу из окола
Не примај... Твоје су висине... Доста нам је бола...

3. НЕК СРЦЕ ЗА СРЦЕМ ПЛАЧЕ...

На крвава копља трофеје каче... Грех греху не сведочи
Нек срце за срцем плаче... Витез из руке пустио је очи

Твоје срце хоће да досегну посечено тугом пре идола
Пусти да ћути кад груди се стегну... Следи себе и твог Апостола

И стазу својих снова... Соколице моја без Сокола
У гори залудног лова ... Доста нам је бола...

4. ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ВАСКРС ЈАВИ...

Аветиња стара на пропланку ко утвара још те вара
Прати зелену линију танку... Она те ослобађа а не затвара

Теби моје Провиђење вели Безазлена душо
Време је за отрежњење... Смрт је живот дуго кушо

Не слушај ни речи лажне бајке... Тврдици нека њене стипсе
Гроб није крило мајке... Писах ти књигу Апокалипсе

Разуми симболе... Дешифруј кодове
Само те моје очи воле и моје руке грле за небеске сводове

Време је да се васкрс јави... Учи тајне сржи
Узми кључ љубави... Нека се вера одржи 

Не камените стране и поразе јаве... Води ме моја сламко наде
Ти повељу прими за ризницу славе... Бог нам утеху даде 

Међу вихорима љутим у знаном тону мола
Победу вере слутим ... Доста нам је бола...

На овај дан © 25.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 23. април 2020.

ИНОКОСНИ

Пада болни видокруг бекством у нестајање
Жуђени одзив по кртичњаку мумлања траје
Овде се ништа не сабира… У минусу стање
Подносе инокосни бројећи задње откуцаје

Пребрзо гине допев наде без слободе
Вилински коњиц прелеће барску воду
Волове јарам жуља мој напаћени роде
Зулумно време баца нам у очи живу соду 

Исти се понор мука скрива иза огледала
Тешка земља не глача црвоточно рало
Залуд су брдила ткала повесма изанђала
Историја посута пепелом и време зарђало 

Реком живота не пени… Усуди у немире
Тупо ваљају нужду вапајем преко свода
Све ново кужно оно наше исконско потире
Налетом олује град туче крила народа

Љуља се прорез омче и мути несрећни вид
У повечерје игра речи матирала је умовање
Нема лекције о моралу из читанки за стид
Исцепане су дрском руком… Празно је чегртање 

Савест се успавала у зеву несрећних добошара
Лаж замонашена столује у претворничком храму
Јек и одјек куполом ричу… Превара… Превара…
Грч у свитак свија муку… Суза љуби тужну панораму

На овајн дан © 23.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

уторак, 21. април 2020.

ЉУБИМ ТИ СЛИКУ

Вољеној,с љубављу
Извучи из ништавила сенку да се оцрта у уму
Вилински конци трептајем нужно прошивају мит
Преполовљени дуг шкртари набој на малом зуму
И слика мајчински пејсаж замагљене даљине у бит

Слеђену игру светлости преводница дана спира
Поклекло јужно царство сумње драстично страда
У важном трену мисао касни да се мудрост цитира
На језгру спржено окно и бекство нису награда 

Вероломно осећање превлаку свуда тражи криву
Занос упорно разгрће трагове сећања на тргу вике
Парадигму су освештали знанци за туђу тетиву
На прочељу подземне страже избочиио се реп и кике 

Покушај скрушен ниско размеђе бола сузом буди
Прамац на хоризонту нестварно суздржано плута
Просјак на углу са ковитлацом жеља дану би да суди
Јутрос је рано похаром овуда прошла јуришна кнута 

За нашу тугованку велебиљем се мелеми не растачу
Биографија нечитана капље празне странице језом
Све што су написале моје руке чека ужарену ломачу
Мој суд је милостив само туђем перу... Осуђен резом 

Нећу се тужити судбом праведна ускличнице дуге
У кишном дану преседана калкулисати није ведро
Борио сам се и борићу се са пошастима корона туге
На поломљеном јарболу док се буде љуљало једро 

Мила ускличница дуге здружује боје сећања пре таме
На твојој слици завет исписан краснописом да не бледи
Узводнице пене сребре докове пристиглих лађа... Скраме
Губари обрстели пролистало... Несвесни у ниској заседи 

За други увез туге чекају промашени улов расплинућа
За ново столеће мрезге у језгру коре мозгају истину
Не кривотворите легенду сведочењем да би распикућа
Списакао све до вересије... Повраћај сећања тера мучнину

Велике наде нужно су постојање духа... Грленим током
Мравља прича у недобу веје моје успомене на видику
Године се нису избориле са собом и скученим роком
Остављам вечну посвету на полеђини.. Љубим ти слику...

На данашњи дан © 21.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/ 
zelenakap.blogspot.com

недеља, 19. април 2020.

НАДА СЕТЕ

Рaспршилe сe нaдe ко роса у oсвиту прве зoрe
На окомитим стрaнaмa бoлa рођене плaнeтe
A ти Узвишeни чуј ме о Васкрсу сa прeстoлa гoрe
Зашто их мирoм сакупљаш кo кликeрe дeтe

Вaсцeлa сe лaрмa oдвуклa дивљиoм
Нa тoчку сeћaњa чујем прaх сe мрви
Смeм ли Боже дa иступим прeд твojим Синoм
Зaдњим дaхoм вeрe печатницом кaпље крви

Прaискoни дaвни нa глaву ми у немиру пaли
Успoмeне бoлe дојездиле крaдoм у сeћaњa звaнa
Сa Синaja мукoм крoз дaлeкo врeмe свeлтe идeaли
Видaрицa мoja спава нa рубу aлeje крaj шaфрaнa

Бoгoвeтни дaнe кудa си сe зaпутиo пoслe дугe
Дa пoсивиш рaнo нa пoрубу зaпaднoгa нeбa
У кoвчeгу жeљa пoд пoкрoвoм бeлим мoje тугe
Пoшлe су нa спрoвoд... У допеву jaвe буђa кора хлeбa 

Врaтилa сe сузa из пoнoрa грлa дa jeд нe зeлeни
У oдjeку звoнa прeoрaних дана нa рaзмeђу нoћи
Пoслeдњу сaм тajну пoвeриo пeсми и кoрaку сeни
Пo трaгу прве речи свитлаце тражим у слeпoћи 

Зaлуд oкaснeлe сaтe молим у туђeм врeмeну
Нa куполи неба пoсивeлoј пaтинoм стaринe
Склoпљeнe скaзaљкe aкo сe икaдa пoкрeну
Мислe ли нa мeнe... Зaљубљeнe ми сe чинe 

Mртвим зaгрљajeм. Дaвнe рaстaнкe oкoштaлe
У љубaви нaс двoje пoслe твoje смрти Mилa
Успaвaнe звeздe дуж млeчнoгa путa тек зaспaлe
Нe свoди млaђaн мeсeц кao стaдo нa пojилa 

Одмаглиле су моје нaдe у залеђе задње зoрe
На окомитим стрaнaмa бoлa рођене плaнeтe
A ти Узвишeни Боже о Баскрсу сa прeстoлa гoрe
Зашто их сетне сакупљаш кo кликeрe дeтe... 

О Васкрсу 
 Славими® Ј. Зеленкапић 
На овај дан ©19.04.2012. 
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 16. април 2020.

БЕЗИМЕНИ КЉУЧАР КАПЕЛЕ

У једном раскораку два времена... Лева и десна блудња
Рађа се задња легенда на маргини космичких путања
Жилаво се копрца на смрт свисла нада и вечна жудња
„Укоричен у тврди повез“ јели је то једини циљ постојања

Бежи ли ова идеја у недостижно поље погубељи
За јоту продужен чипави век свег му битисања
Или га са свих страна напастују аламани крпељи
Траје разјед дилеме и завад са сенком кумовања

Судбина није изговор за ореоле лажи по диктату
Не судите олако лакомислени по личној знатижељи
Кад би сте му веровали рекао би вам ко брат брату
Песничко срце свуда лепо тражи и види по гобељи

Трагове да се доживи крај и осењени година низ
По сањаној вертикали која се старошћу урушава
Неизвестан је исход битке живота и смрти ко квиз
Који играмо сви од реда... Снове увек замени јава 

Круте корице и прошивени повез таје записе
Испис ће темељито читати само мољци предања
Страва је глума на позорници и драма иза кулисе
Шта више разрогачи публици очи док је прогања 

Чудоређе после сваког спуштања завесе на крају
Последњег чина мртваци не могу да се поклоне
Публику не отрезне светла... Сумње не таласају
Рађање и умирање су лице и наличје... Полтроне

Не мори ко ће човека кључара капеле сузом жалити
Дрзници никада никога нису бреновали... Зар да бренују
Овога црва књигољупца... Маловерни издају неће крити
Затечени у откосу оборених са сећањима увену и не путују

Неће и немају рашта... Тешко оном ко осуђен живи
Узалуд је рођен створ што одумире док дане перута
У распаду смрадном одувек царују распади црвљиви
Јуче и данас бејаше овде у авлији својој а сутра ће кнута

Пакленог подземља у заточењу костима да господари
А оне испивене од сржи празнином влажне тмине
Гудиће мртвачку оду од памтивека у пучкој превари
Напокон све на горњем и доњем свету кад се расплине

Бљутаво бива... Признаће и сами оптимисти у проневери
Поткрадани животи најзад смрти кад задњи кусур врате
Свакога чека његово гумно и оно страшило што се цери
На раскршћу пре црквених звона... Укоп сам сведе сате

Лако се расула бројаница... Изветриле су речи некролога
У тмурно небо жално... Уоколо по гробљу роси сета сама
Крстача на хумци опомиње и вређа душу и очи... За име Бога
Неправда се и овде не изравна... Човек је увек у мукама

Коричи да раскоричи... Везује у чвор да га не развеже
Пише и листа властиту књигу... Никако да је јасно прочита
На разапетом ужету над безданом клацкалица равнотеже
С муком живот одржава... Докле ће уљез номадски да скита

И овог пролећа дивље трешње белином ће да процветају
Од туге сам од себе да се распе бехар а смрт да вилени
Ко ће капелу да закључа... Мртви како да га провозају
Стазом између алеја до запећка гробља где бораве безимени

Више се не копрца на смрт свисла нада и она вечна жудња
Капелник не укоричен у тврди повез... Циљ је непостојања
Коначни раскорак свих времена... Умрла лева и десна блудња
И наста нова легенда да обитава маргином космичких путања

На овај дан © 16.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ    ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com

недеља, 12. април 2020.

ОН ЈЕ ПРЕЛО(МИЈО)...

Убод нирване болује истину у темену мозга
Да отме прорез игле намерачио се нагон
Лено милује сунце обраног пасуља розга
У цветњаку пободена… Умире Дагон

У истој сумњи бог древни... Источних ветрова
Срушене немушти чиле поседом разљућене траве
Спуштен је визир на калпаку љутих витезова
У јуришу крвавих трагова добују опоре јаве

Сумљиве речи запеле испод лукова моста
Говор зелени сугребом насладе у око гује
Настањује отрове бола пре нужног опроста
Под каменом успаваним иста мемла још самује

Некуд су кренуле мртве воде за дуг свести
Биљури точе невен истодобни подно скале
Црна се мисао дубином душе тишином мрести
У зачараном кругу узалуд песник тражи идеале

Виртуоз свира поноћни зов раселинама душе
Кости се збрале у грч немира да част бране
Пољем кукурека начичкани бодљари рогуше
Освете мучке у магли векова пропасти расејане

Водено огледало нестварни лик слободе сања
Док пределе даљина колорити тугом раздељују
Поспано поље носи успоне ореола у посртања
Мудраци древни данас се друге потке снују

Није ваше време за ове чунове брзоплете
Брајева азбука таји исту слепоћу додира
Раздружују се рођени од нерођених ко комете
Кад гасну далеким сводом у јазбине понира

Маркери измакли са руба свитка преко маргина
Надувеним мехуром залуд се див размеће зорно
За искушенике вере наточена су причесна вина
Пене бокали части у духу чистог помирења саборно

Припрата исказ познала није границом лудила
Строј богатих кошмара овде је нараменице свијо
Сводом неба шире се кружнице лаких крила
Свеколике људске грехе ко погачу Он је прело(мијо)...

На данашњи дан © 12.04.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

субота, 11. април 2020.

НЕБЕСКА ГОРА ЗОВЕ МЛАДЕНЦЕ

Крваво лице последњу ноћ разлучује умрљано сетом
Глас се отео поткожју ума па запева јаче од бола
Са ивице ока пада заигран поглед рушен преокретом
Оста нада у корену првог века... У стопи Апостола

Витез љубави љубав чарну иште у божурима са бојишта
Опточен ранама на бојном пољу успомене пребира
Велике збиље поране пре рока на стазама силазишта
Покидала се под налетом олује чистог срца лира

Бедра су распојасали дани уклештени ракљама заборва
По густој тами рањена рука крадом пребира ноћи црне
Негде далеко на трећем хоризонту у свој вакат размотва
Посинак витезове жеље са надом да судбу своју обрне

Наличје уместо лица нека познају лаковерни људи
Када презрени крст зелена бронза поспе старом патином
Будућност неће стићи да овом времену као прошлом суди
Све се сурвало у амбис... Још само одјек лебди над урвином

Дивит чека хартију умрљану а она реч помодрелу од стида
Да срочи крвљу повељу завештања уместо мастила
Мелем за очи не тражи празна дупља остала без вида
Још живи задња слика сећањем док је плесала црна вила

Витез смрт чека витешки с узглављем половине штита
Једино срце може да дарује... Сокола из гнезда шаке
Гуслари немојте од љубави наше градити обличје мита
Оставите ме да векове сневам у миру пре но чујем кораке

Витешке страже долазе на пољу битке да одмене
Девојачке руке тугом плету исте ловорове венце
Не браните им да са крвавим цвећем покупе и давне сене
Небо свадбу спрема... Одавно Небеска гора зове младенце...

На овај дан © 11.04. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 9. април 2020.

НАСАМАРЕН ИЛИ НЕ?

Стојим усправно... А што не бих.. Развијам питања друга
Ниско је пао морал.. Сви су дрчни прешли на ову страну
Плаши ме човечаство... Њихове зебње... Ова тешка каљуга
У којој су многи пали... Ја јоште има чисту наду неокаљану

Доке ће она да ме води... До неке маште нове и новог циља
Разумни постављају мале... Боље ће време сутра доћи за веће
Има некога блиског који нас са неба утешном речју благосиља
Пошаст је опасна и невидљива... Верујућег зар дохватити неће

Заштита анђеоска и невидљива чува... Мир и благост у срце сеје
Нека се ломи ова корона... Таласају се нестални људски животи
Нисам усљеник под капом неба... Друга ме нада Божанска греје
За ближње своје и за клонуле духом нека се моја љубав оваплоти

Што у мени пребива свакога дана... Преносим је штедро
Свакоме ко је вољан да је прими... Реч утехе полако тече
Кроз молбу и шапат... Сутра ће јутро спасења сванути ведро
И сунце правде нека те огреје... Не брини за долазеће вече

Бог је смену ритма дана и ноћи дао.. Препусти се њему
Закону вечном... Уселиће се у свако биће које отвори
Свој разум и срце... Није до знања... Веруј наивно у свему
Као Божје невино дете... Он се за тебе и твоје срце бори

Он увек брине... Зашто још једна твоја брига... Бриге убијају
Сумњалице и лаковерне... Ти ниси један од њих зацело
Унапед зна шта ће са тобом бити... Човечаство иде свом крају
Жалостан дух суши кости а као лек помаже срце весело...

То је порука мудросне књиге теби у ово паклено корона време
Читај је и мир тражи неизоставно... А кад се усели у тој ум чудом
Рaзастри мир пољем живота и буди сејач речи... Пашће утеха семе
На тло плодно да берићет донесе... Злоћи вируса и свету лудом

Не завиди... За то није време... Твоје је да облагородиш
Изгубљено човечаство утехом и надом... Подухват се чека
Твоје је време сада... Узгред и ти ћеш да се препородиш
На крају крајева за сламу спаса хватаће се тражећи лека

Од неба кад га ова измучена земља долина смртна никако не даје
Благе ће бити твоје речи... Бог је благ... Он сада надом те обдари
Подигни поглед са земље... Молитвом и вером гледај све нараштаје
Небо је пространо... Златни град и куће... Не дај да те ђаво насамари

© 09.04.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ДВА НОВА ПЕВА  zelenakap.blogspot.com

понедељак, 6. април 2020.

ОЖИЉЦИ ЈАКИХ РЕЧИ

Уозбиљили смо се самилости. Круг је упутно окружен словом битисања. Нагони нису прокријумчарили ниједну реч љутње. Само су крадљивци брижно устрептали страхом на пролазни осврт. Милост се разлила по ожиљцима јаких а заборављених речи. Докле ће кажипрст ваш да упире завист једносмерну на трагу освете? Гламура овде нема за прошњу. Једино високо уздигнуто наслеђе тајне усамљено пулсира духом истине. Глибаве именице стуњују подвезак оборени. Ако вам се не свиди опојно поимање жутила сверичне моћи где ће вам бити крај? Одговор само Бог зна...
Наузнако смишљена прсност голоручи праотачке жудње. Густиш по свом пролазу цури преваром. На туђем узглављу сан је у забораву болан. Ко коме у шаке тура подвалу врелином жижном? Не атакујем својином немара на вашу збиљу. Грлено дозивање позобале су утваре ноћи. Праоци су се одселили у митско насеље без постојбине. Атар је сведен на нужно гробљиште у забораву. Мило и драго у запећку историје узалуд сневају васкрс. Але су истодобне на сцени која се велича а морала би да се урушава. Докле ће грабеж на све стране разбрајати пакости у колоне издаје?... 
Опробах бичевање мисли у заумљу ума безуспешно. Нижу се нове дилеме. Докле ће започето устројство да нагомилава забране у надмености ? Гласно уздраје нека тишти вашу сујету. Врева је разорна на светост осаме. Не гурајте ме у понор. Рањен јаким речима из дна душе пртим ожиљке. Превисоко поставих меру циљну. Опозвана је сумња из свих извора писаних и неписаних. Грлим остатке надања у повоју још веће наде. Свитак се развија на очиглед ваших збуњених очију ширином прогласа. Кружне таласе у токове неће свести бура. Мир лебди над огледалом душе без магличастог иња. Заселине у стени дубе се проматрањем укорењених навика. Апсолутно и могуће на двојним странама клацкалице боре се за равнотежу. Биографски подаци бледе старином записа пописани у хроногији живота... 
Архиву треба прегледати пре пепелишта. Накнадна сећања као и увек су непоуздана. Вртуљак зврчка немиром плеше по зеленој чоји. Разброј кругова ме збуњује. Несигуран је број доскока и одскока. Лагани смирај олакшицу очима подари кроз прелом сузне капи. Тандрчак поклањам деци углас да вашариште смеха не замре. Патуљци и снегуљци су презрени као превара дечијег ума. Азбучни ред цеди спознаје на сваком кораку питоме маште. Невини дух је богата машарија. Само матори слуте апокалипсу... 
Промилело је знање ко осунчани дан. Не остављајте ми нове запитаности у бисаге истине. Отиснуо сам се у беспуће да нађем себе а не своју сенку пратиљу. Голицави трнци подилазе читаво биће. Понори наредних дана се потајом прече. Упркос њима не одустајем ни за јоту. Почивалишта су избрисана са мапе. Занос се опет кочопери. У дослуху сам са циљем.
Атом по атом цеди сваку намеру напета жеља. Белина је изазовна. Хоризонт се шири у непознато. Не постављајте му границе ваше скучености. Распев ће опет певати химну победе са хором зрикаваца. Цврчима ћемо одузети залудни виолински кључ. Волим приче расне а не шуљаво класје. Када ми украду песму ја се од жала тешим исповедном прозом. На дар вам ова цртица и верни запис душе...
На овај дан © 06.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић 
књига: ДЕВЕТА ЧЕКАОНИЦА, цртице ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/ 
zelenakap.blogspot.com

недеља, 5. април 2020.

СВЕ МРАВУЉА

У цвету расцвета бојим чун наде
Обмањује ме исток и жудна зора
Несвитом новим иза саме ограде
Копам по песку свих мојих набора

Враћен са гробља у круг самоће
Утајом ветра разносим прах мира
Подмукли раздори људске злоће
У корак зашли падом презрелог жира

За друго вече остављен нађох збег
Котрља се разлокан свод и дах жуља
Под пламом ока залутало село и брег
Узвишен дом мрављи... Све мравуља

Занет у вековни сан прадеда одмара кости
Загубљен гроб чами међу рашће старо
Затупљен камени споменик још је у жалости
Зарасто у маховину изваљен... О, преваро 

Смрти нагледао сам се твоје љуте жетве
Грабежи ниоткуд удомљена за ток века
Модре набоје распрскава мука ко клетве
Призивом слутње ближи се немоћ из далека 

Трећа се ноћ и зора не веселе гласом
Остављено одојче плаче крај ногу мајке
Немире не може да сакрије пред ужасом
Сирото срце обмане чита с поуком бајке 

Гласови мртвих тумарају по заравни
Окомито је узглавље снова... Животе
Тајни грехови скоро ће бити јавни
Зрикавци разносе гласе и растачу ноте

У нотном низу откоса ливаде наше
Све су дубљи кратери и стрепње ума
Расцепи душе брину и намере ме плаше
Нечасти са оне стране слова после друма

Вратили се назеби у невреме ово снено
Запитаност се није одмакла од почетка
Намамило је дуге наивне жртве паклено
Сулудо време дна сишло са црног летка

На овај дан © 05.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

петак, 3. април 2020.

ПЕСНИК НАДЕ ЈЕДИНА ВРТЕШКА

Нећемо трошити речи мудре зборе мудраци
Нису оне лака потрошна роба што појефтини
Иако су се расушиле дуге и спали обручи на каци
Све више нас је избачено да умиремо на маргини

“Маргиналци” време је за протесте и буне
Скоро ће све нас да затрпа несуђена депонија
Док они тамо кочањике мељу и клипове круне
Едемско дрво није посечено у леглу змија

Познање добра и зла чему и када води
Превара док отвара врата греху широм
Робови нису вични обећаној слободи
У страху увек ће поћи за својим кумиром

Кућни бог заштитник прага ноћу не спава
Дању је у илегали због тајновитости саме
Кроз кључаоницу вири у поноћ кад откуцава
Глуво доба и злодухово време изрони из таме

Прст на уста није само претња но опомена да се ћути
Бездан одјеком вришти… Језик који изусти реч биће скраћен
У царству таме никоме није дато право чак ни да слути
Упркос свему нека не богаљи речи мудрац заблудом осакаћен

Речи нису мрве хлеба пристигле на трошарину
На градском тргу мудрује у празно веће мудраца
Кад богови се само намрште узмичу… А кад кину
Бацају штапове и тоге у бекству… Расуло каца

Тужна је слика неприлике… Истине сурова јава
Само је песник наде ове ноћи једина вртешка
Не вири кроз кључаоницу у поноћ кад откуцава
Глуво доба… Месец буди сјајем да таму љеска

И песмом руши табу куле и прст гура у зверињаке
Легло змијско руши… Притеже обруче посрнулих каца
Кумирима идолским кида ореоле и баца црне траке
На градском тргу узалуд мудрује у празно веће мудраца

На данашњи дан © 03.04.2013 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com