ОЖИЉЦИ ЈАКИХ РЕЧИ

Уозбиљили смо се самилости. Круг је упутно окружен словом битисања. Нагони нису прокријумчарили ниједну реч љутње. Само су крадљивци брижно устрептали страхом на пролазни осврт. Милост се разлила по ожиљцима јаких а заборављених речи. Докле ће кажипрст ваш да упире завист једносмерну на трагу освете? Гламура овде нема за прошњу. Једино високо уздигнуто наслеђе тајне усамљено пулсира духом истине. Глибаве именице стуњују подвезак оборени. Ако вам се не свиди опојно поимање жутила сверичне моћи где ће вам бити крај? Одговор само Бог зна...

Наузнако смишљена прсност голоручи праотачке жудње. Густиш по свом пролазу цури преваром. На туђем узглављу сан је у забораву болан. Ко коме у шаке тура подвалу врелином жижном? Не атакујем својином немара на вашу збиљу. Грлено дозивање позобале су утваре ноћи. Праоци су се одселили у митско насеље без постојбине. Атар је сведен на нужно гробљиште у забораву. Мило и драго у запећку историје узалуд сневају васкрс. Але су истодобне на сцени која се велича а морала би да се урушава. Докле ће грабеж на све стране разбрајати пакости у колоне издаје?... 

Опробах бичевање мисли у заумљу ума безуспешно. Нижу се нове дилеме. Докле ће започето устројство да нагомилава забране у надмености ? Гласно уздраје нека тишти вашу сујету. Врева је разорна на светост осаме. Не гурајте ме у понор. Рањен јаким речима из дна душе пртим ожиљке. Превисоко поставих меру циљну. Опозвана је сумња из свих извора писаних и неписаних. Грлим остатке надања у повоју још веће наде. Свитак се развија на очиглед ваших збуњених очију ширином прогласа. Кружне таласе у токове неће свести бура. Мир лебди над огледалом душе без магличастог иња. Заселине у стени дубе се проматрањем укорењених навика. Апсолутно и могуће на двојним странама клацкалице боре се за равнотежу. Биографски подаци бледе старином записа пописани у хроногији живота... 

Архиву треба прегледати пре пепелишта. Накнадна сећања као и увек су непоуздана. Вртуљак зврчка немиром плеше по зеленој чоји. Разброј кругова ме збуњује. Несигуран је број доскока и одскока. Лагани смирај олакшицу очима подари кроз прелом сузне капи. Тандрчак поклањам деци углас да вашариште смеха не замре. Патуљци и снегуљци су презрени као превара дечијег ума. Азбучни ред цеди спознаје на сваком кораку питоме маште. Невини дух је богата машарија. Само матори слуте апокалипсу... 

Промилело је знање ко осунчани дан. Не остављајте ми нове запитаности у бисаге истине. Отиснуо сам се у беспуће да нађем себе а не своју сенку пратиљу. Голицави трнци подилазе читаво биће. Понори наредних дана се потајом прече. Упркос њима не одустајем ни за јоту. Почивалишта су избрисана са мапе. Занос се опет кочопери. У дослуху сам са циљем.

Атом по атом цеди сваку намеру напета жеља. Белина је изазовна. Хоризонт се шири у непознато. Не постављајте му границе ваше скучености. Распев ће опет певати химну победе са хором зрикаваца. Цврчима ћемо одузети залудни виолински кључ. Волим приче расне а не шуљаво класје. Када ми украду песму ја се од жала тешим исповедном прозом. На дар вам ова цртица и верни запис душе...

На овај дан © 06.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић 

књига: ДЕВЕТА ЧЕКАОНИЦА, цртице ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/ 

zelenakap.blogspot.com