АХИЛ ЈЕ ИМАО ПЕТУ

награде краду клански

Исчупали су перо из мастионице старе
Писари новог времена и бацили га у смеће
Зашто да прљају руке прокужене мастиљаре
Нек народ копа контејнере и преврће црне вреће

Можда се ту и тамо пронађе по нека вредна књига
Нобеловца су нови генијалци у мали џеп стрпали.. И све таљига…
Жуту проју нису јели ни качамак испод сача са верига
У пепелишту свратила туга... Ко је елита и прва лига

Шта тамо доле траже ђубретар и геџа сеља
Они нису за салоне и балове... Високог друштва лоза
За њих је вашарски циркус... Сав прозор у свет жеља
Кад глог брсти зар зна шта брсти неука коза

Песник ће своје песме о свом трошку да печати
Пре него папирни споменик разоре књишки мољци
А кад избледи и пожути коме и зашто писа неће да схвати
Имену није остао траг а ни мелема нема туберкулозној бољци

У црну врећу стрпана књига перница и перо нису за музеј
Никоме не требају ови експонати када на фурду напокон доспеју
Запарложене њиве сејачу овог доба залуд је орати… Само ти сеј
За градску депонију Јовановца... Ахил је имао пету... А ти Прометеју

Узалуд си носио ватру и лучу светла у овом лудом добу тмине
Песничко сунце сакрили су облаци тмасти... Све се ради испод жита
Награде краду клански… Песничког рода... Ти си пасторак сине
Рођен си ето у погрешно време... Зна се ко је прва лига и ко је елита…

На овај дан © 29.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ЗРНО ОПРОШТАЈА

Прeстaрили смo невидници зa oбзoрja умa

Врте нас наслеђа грешна не научених спознаја

По светом закону тишине гази наша траума

У простоти људског суда без самилости и опроштаја

На заветини смисла издаје граде прорезе духа

Остатaк њиве влачи се лесом плeтеном од прућа

Грабљивице ће судити страшилу мртвог слуха

На расточењу без обруча урушила се наша кућа

По самој души трају оснутци пртених жица

Прогорелих речи великих ствари у седмој ноћи

На своду Нојеве барке слетела мокра грлица

Хоће ли скоро видети копно и избављење у Божјој моћи

Пре погубљења пута нису пресечене стазе туге

Источни ветрови прете олујом првом корену

Земљи се неће враћати росне капи након дуге

Мојсије отвара изворе воде ударом штапа у стену

Толико нада иама и касних туга у окопнелом дану

Ми и они тамо на преворници смисла дугујемо спас

Великом пустињском Богу… Старање и небеску ману

На путу до Обећане земље њом храни децу и нас

Блатњаве части не чува прошла робска освета

Пре ватре благо на нама лако ће красти нечији сан

Пустињски песак за обноћ затрпа трагове гета

Стуб од дима прекрије логор … Тактика чуда и план

Неки су ширили песму гаврана на помену истине

Он речи Божје силе у срца жудње… Но пук не схвати

Маријина губа и Аронова кадионица… Помор с висине…

Толико знакова опомена од Бога за народ тврдоврати

Вртешка се уназад дала а збор до суме прошле тачке

Подно Синаја дигли ларму и верни око слави златно теле

У ливу гривни накита и обооца не горе њине преваре и пљачке

Идол се велича а камене плоче и заповести не желе

Прeстaрили смo невидници зa oбзoрja умa

Врте нас наслеђа грешна не научених спознаја

По светом закону тишине гази наша траума

Од Божјег суда смемо ли тражити зрно опроштаја…

На овај дан © 28.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ДРЧНЕ СВЕ ПРЕД СОБОМ ГАЗЕ

Разменити појутарје разливено ћутке миром

За кап ледне оскудице... Нека ме ова двојба зађе

Да отворим ипресији срце знатижељно широм

Нека слободу мисли дан што бива једном нађе

Испод свода што прогрева лепршају моје нове мисли

Свеколике зебње опловиле неким чудним даљем

Сви кровови и чувари дужног града ноћас су кисли

Изможден сам освануо као да сам тучен тупим маљем

Морам рећи свима... Није лако разменити појутарје наде

Ни слободу мисли дочетати... Без упита и многих дилема

Подносити ум што мисли... Како заобићи све дуге заваде

Што се гнезде туђом главом... Неке ледне оскудице нема

Спољном свету се причињава... Она душом тихо напредује

Изможедом телу до живота није стало... А живети се мора

Разум себе бурно пита и не збори полугласно... Шта дан кује

Напослету закључујем... Песма скученога ума нема одговора

Дужан град се распетљава... Док се дугом други сами баве

Ја корачам кроз мокрињу тротоара... Крови су наднешени

У немилости позив изненади... Куда отићи јутром из удаве

Вечна је истина... Град ноћобдије не прима ни ледене сени

А живети се мора... По законима осеке и плиме уређено

Је појутарје и слобода песника разменом на своју штету

Никуда ствараоче стигао ниси... Све је пред тобом затворено

Сушај понизно оног кога су они прогласили за поетску ведету

Ти си изнимка која нема прођу... Успех и таленат се не признају

Даровити су испод црте... На површини шљам песнички плута

Тако Кораци се збуду.... Можда ће сутра поколења да те овенчају

Дрчне све пред собом газе... Песма појутарја се склања с пута

© 26.02.2020. Сламими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/ zelenakap.blogspot.com

КРУГОВИ ЉУБАВИ

Вољеној, с љубављу

Нису ли сузе бола однеле топлину

У муњи громови се породили

Небу је знан разлог за твоју милину

У једну реку токови су се давно слили

Журим на уранак походећи вене

Разлучују се дани као да се бране

Куда и докле ако ме за кусур размене

Успут сакупљам успомене разбацане

Пустите ме да сањам своје снове бисерене

У корпу даровања купим звездане свитце

Доста је било заноса лудог и расипања пене

Посртања до гнезда жеља… Не волим каприце

Врисак ненадани муком се закачио о лук спектра дуге

По киши гацају давна времена трагом заглушења

Још диме затуљене ватре и јуже муком јужне пруге

Гледам несрећне снуждене пероне ко распећа хтења

Хоћу на пропутовању живота изазове нове

На царску гозбу зване кад Бог рођендан слави

До истребљења галаксије предуго воде ратове

Моја мисија су не исписани кругови љубави

Милина душа од удвојене милине се разлистава

Узнешена у рајске светове за вечна прегнућа

Чисти су листови споменара и нотна поља плава

Умилно брује до мојих обриса душе ко сванућа

У загрљају тако млечним путевима језде

Јаче од муња и громова за нова рођења

Сви наши свитци уоколо врве ко далеке звезде

Не волим каприце ни дане утонуле у разлучења

Изневерити нећу на пропутовању живота часове

За царску гозбу одвојене кад Бог рођендан слави

До истребљења галаксије ће опет водити ратове

А ја вршити мисију у записаним круговима љубави…

На овај дан © 25.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakapblogspot.com

ДАН СЕ ДАНУ ЈАДА

У заборављеном граду дан се дану јада

Како у расулу изборити место првог без опклада

Тешко је живети смерно под стегом нагрда

И овог јутра на углу страже допеви балада

Целога дана у магновењу тужна киша пада

Изненадно одсев грома блесне изнад града

Опустеле су улице мокре и изгубила се нада

Терор олује се преселио са јужних барикада

На тргове распикућа пркосних од вајкада

Кад први корак посрне и други за њим страда

Одавно иста мука сврби и дуго се чеше брада

Пред црквеним вратима просјак се узалуд нада

У заборављеном граду дан се дану јада

У заборављеном граду дан се дану јада

Нико не мари што под точковима псето страда

Уз шкрипу језе кад болним криком цикне жена млада

Са маглама што се вуку живот опет крене ко променада

Само у излогу тугује гола принцеза без хаљинице од жада

Дуж тржног центра "Плазе" промиче разнородна маскарада

О отровном млеку са зебњом расправља народ… Мада

Ко народ пита шта владике и жреци раде кад грех влада

Ко овде коме трн у здраву ногу бестидно забада

Графитне мрље црнило пишу по зидовима белих ограда

Залуд сте кречили… Непослушна паство распуђенога стада

Хоћете ли се призвати памети ... Бацили су нас на депонију у збору клада…

У заборављеном граду дан се дану јада…

На данашњи дан © 24.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

ЛАКМУС

Пуни обрти случајно се догађају у овом кругу

Несвесно напуштам поље изгона и течем даље

Вама остављам овог света тешко присутну тугу

Нека су вам и ове ратоборне извикане медаље

Сада се смеши мени нови пут наде једнако чио

Ваљда су њиме упућени кораци моћи и заједнице

Разум каже... Нисам узорн за вас... Некада сам био

Дошло је време ваше освете... Окрећем своје лице

Низводно низ реку живота... Порушени су мостови

Развође сведено на ретко трајање прекратко занавек

Разум и срце желе ужурбано... Нек спадну ови окови

Нисам знао наивно... Зар је овај свет тако љут и прек

Опроштај нечујем не дају мали слапови набујалој реци

Испод моста се догађа тиха прича неком за наук свету

Мисао се врзма по глави... Шта у аманет оставити... Реци

Плева још пита... После сијања ће остати једро на решету

И та утешна мисао путује даље... Да је умни примете

Поколењу се свидети можда неће... Истина није лака

Наивно се једнако прави а преварити се неда као дете

Отрежњење на крају долази свему из овог задњег мрака

Пуни обрти следе... Испод моста ће једном престати прича

Поколење се себе стиди... Итина вечна заузима ум сваки

Велики ће рећи узвишено... Доста је преваре било и кича

Олуја се спрема... Дани већ клизе као облаци небом лаки

Некада сам био... Дали ће се кад тад вратити славно доба

Свет је јоште љут и прек... Итина је само истина... Ум вели

Издржати се мора... На сваког поету и песму дође проба

Пашће жврљала... Такви су се данас на брдо поезије попели

Нису од вечног рода... Одрекли су се надобудни на свом путу

Раздружили се кораци... Свако свој лакмус према себи боји

Лакмуско време краљици не погодује... Она полако дели минуту

Поезије на двоје... Данас се долама за њу шије песници моји...

© 21.02.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/

zelenakap.blogspot.com

МЛИНОВИ СЕЋАЊА

Вољеној, са љубављу

На годишњицу првог познанства 19.02.1976.

Љубави вечна млинови сећања истину круне

Посвете и песме Теби познанство давних дана

Ако пропустим да ме Твоје милости испуне

Тужиће плодно семе и њиве небеског стана

Белине листа још црним словима кадим

Дубоких бразди исписао сам странице

За поколење части истине вечне садим

Стигох на поклоњење Богу у крилу птице

Предајем себе целог једином провиђењу

Да слуга живота по вољи даха спозна истине боне

Пре вечног сусрета ћутње у пречистом хтењу

Нећу пустити онима што све газе да ме склоне

У рађању дана не знам смем ли да се дивим

На раскршћу мога пута тужној средокраћи

Умирући тихо пред капијом гробља јоште живим

Не одлази Мила за обрисом туге ја ћу те пронаћи

Пре но наше хумке здруже два вољена тела

И растанке болне шавове живота без наде на зоре

Моје срце чедно у пупољку твоме не воли опела

За небо смо млади да стигнемо к Богу горе

Моји снови о празнику мира Младинама светим

На размеђу века с новим болом рачвају се тамо

Твога достојанства у жуђењу опет се присетим

Чемерницу сузу јутрос вером уделих Ти само

Мила не тражи спознаје последњег тренутка

Кад живот копни брзо своје последње дане

Украдену искру из тамог собичка мога кутка

Ко ће да засеје ова поља смрти њиве преоране

Гладна уста земље чекају кости и мој прах

Остајем на постаменту части за јоту вишем

Љубави твојој у аманет да дарујем и задњи дах

Песму млинови круне… Ја је истином пишем...

На овај дан © 19.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /1976-2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

НИЈЕ НАМ СУЂЕНО

Вољеној, у спомен са љубављу

Пре поноћи свратиле су незнане олује

Расчвореним умом дотекле ко воде

Моја нежност иза исте наде Тебе очекује

У сатима бесна чита прозив Мила роде

Тешка зебња на јастуку исте чежње збори

По разору неписаном у једноме ретку

Лучу носим испред постојања да невичној зори

Јавим часе из времена прве вере о мом претку

Једној лози дужну почаст ако могу дати

Што у братству крунски збори разборито

Спомен два имена што ћу руком записати

Нека дрво прими… Њива чека младо жито

Не сејано годинама што га зобљу птице црне

Празне наћве мемлу с паучином јадом грле

Јед зелени… Недозрела шљива… Зуби трне

Око старог дебла сплићем саме руке обамрле

На распеће лакше ми је поћи него запис дати

Свом времену за наслеђе века успомену личну

Вечне зоре у круг збиље без суза ће проплакати

Пре но дођу да извезу бошчалуке песму поетичну

Не читана и сама ће по беспућу да се вије

У вихору бескућнице не тражите свето лице

Све је јасно мој животе овде нема чаролије

Завејана хумка без идиле тамни очи Љубимице

Привиђење вара две белине у једну се слиле

Без остатка у атару наде није нам суђено

Похођење… Опет су се патње братимиле

Препознале… И на крају грчем досољено

Празних руку не куса се… С болом повратника

У просјачком штапу нема пуке самилости

Но издаја… Свуд около мноштво старих доушника

Молим писмо молитвено… Смерно… Бог да прости…

На овај дан © 17.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com

ИНАТОМ СЕ НЕ УЗНОСИ

Неслободе где оводе

У ћорсокак

Куда ови људи броде

Зашто бива јачи мрак

Испод жита ко још пита

Сад се тако ради

Докле да се скита

Људи живе у завади

Дуго трпи док не дрпи

Живац краткога фитиља

Дан за даном само крпи

Далеко се циља

Испд лога тражиш кога

А он скривен ћути

Не помаже мудрост многа

Кад се надобудност љути

Избор свега... Тражи њега

Наопако ово време

Лаж је изнад свега

Шуљаво се сеје семе

Опклада... Нада... Лако пада

Овог часа нек се бију битке

Нејасна је неправедна награда

За напредак... За ужитке

Просјак само проси... А пркоси

Дуго трају

Инатом се не узноси

Шта ће бити тек на крају

Неслободе где оводе

У ћорсокак

Куда ови људи броде

Зашто бива јачи мрак

© 12.02.2020.

Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/

zelenakap.blogspot.com

МИЛИН ГОБЛЕН У НОЋНОЈ ТАМИ

Надасве реч тече коритом сећања на крају света

Испод сечива мрака још се мути судбина одбегла

Нека се стекне љубав другог чина и буде окрета

Мора се чудо збити... Соба се ето чуђењен слегла

Искуство редно избија силно тек на површ равни

Мало закашњење није ове разроке ноћи чудно

Дали се опет незвани враћају ови одзиви давни

У опсег ума кроз поље глуво... То чудо је будно

Сећања су лековита за једном прошлом приликом

За њом ће се жалити вазда... Други чин се догађа

Сам од себе... Ти се дичиш собом... За својим ликом

Идеш потајно васцели живот... И када се тек рађа

Или умире... На крају суђених година увек прекраћен

За ново искуство вере... Нагомилано тако слабо вреди

Ништавилу се предати мора... Човек је у прах враћен

Труне као сваки створ бескорисно... Узалуд се беседи

Да спомен живи... И њега разједе време и ток заборава

У опсег ума никако да се збере... Раздеоба глуве ноћи чека

Ништа нема од тога вели народ... Све само покрије трава

Нико још не зна одговор... Ко ће преживети раздобље века

Испод сечива тек се мути... То је збориште истине праве

Ништавило ноћи царује... Успомене се гнезде и расте трава

Избију врућине несносне лако... Чије се очи тек окрваве

Озбиљно се мора рећи...Тешко нечовеку кога спопадне слава

Судбина или не... Сигуран доказ за сада не постоји

Одзиви давни замру и живе... Разлучите за себе већ сами

Што да вам тајну збори песма истине... Свиђајте људи моји

Знање остаје занавек тужно и Милин гоблен у ноћној тами

© 11.02.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/

zelenakap.blogspot.com

ПРЕПУНЕ БОЛА

Мила, 

Из мога срца 

Стреме

Препуне бола, 

Друге поетске теме

Иако, у болу глас грца

Песник нема дилеме

Посејао је велике наде 

Исто семе ...

У исту њиву, 

Без ограде

Пролећа вечна чекају 

Наше васкрсло време

Векови нови, нека знају

Класаће пуним родом 

Нове поеме ...

Целом душом, 

Са свом слободом

Свићу све љубави 

У гнездо 

Под Божје сљеме

Чекај ме Мила,

Моја једина звездо!...

Славими® Ј. Зеленкапић

књига: УЗМАКЛЕ РЕЧИ песме /2008/

ВРЕМЕПЛОВ /2008-2020/ 

 zelenakap@gmail.com

НЕЋЕ СЕ ЛАЖ НАМЕТАТИ

Ко и како ће до вас тајно доћи... Дилеме се данима множе

Сваки ум није у моћи да их кроз овај безброј сигурно прати

У једном питању и једном одговору хтеле би да се сложе

Самоћа је тешка и дуга... Ко није познао ово су глуви сати

Измиче поноћ и бдења до зоре ће бити... Треба идржати

Двобој у души и уму... Неизвестан се крај тајно спрема

Не поставља се у тузи реч како будан нови дан дочекати

Сутрашњи час незван ће стићи... Испод небеског трема

Ко и како ће до вас тајно доћи... Можда ће окренути сокаком

Увек се претвори у опомену... Утвара нека ћудљива ступа

Наглуви песник узгред опомиње тмину... Нечујним кораком

Прикрада се стражару речи... У соби болује усамљена клупа

Да седне са леве стране твоје... Ко ће ноћас духу да забрани

И шта ће песнику да прозбори то само провиђење може рећи

Ти свеприсутни Боже поуздано знаш на чијој ће бити страни

Зашто од песника таји истину... Дали је долазак зао... Не смећи

С ума стражару речи... Његов су штит само оне... Двопева нема

Ко и како ће до вас тајно доћи... Напросто није ни важно... Упамти

Да разборитост бдије... Под црним сачем... Испод небеског трема

Што се бдење одуговлачи зачудо мало срце поете све јаче пламти

То се глувим сатима само чини... Наглуви песник није... Тишину чује

И бат корака... Стражар речи је на опрезу... Истине чисте стреме

Да залог ноћи буду и да се о њма приповеда... Доласку скором узвикује

Добродошлицу... Неће се лаж наметати... Давно су прочитане дилеме

© 09.02.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/ zelenakap.blogspot.com

НА МАЈЧИНОМ ДРУМУ

По самилости титра остатак мрака

Неман смрти у крви жеђ освете гаси

Пале су празне речи: -Земља јој лака…

Утеху јутра нису примили сиромаси

Разлучило се трулом погодбом оно

Издајство за шаку сребреника

Наслеђе мушко кад јеком јави звоно

Паства жудно слуша глас молитвеника

Мемла преврнутих крагни у зноју

Разбија мисли спаса осветом речи

Стиснуте руке жуљају по неспокоју

Камен о камен мливо белином млечи

Украли су идеју пре сумрака

Пољем дангубе утекла неман

Да Бог суди васкрсом из рака

Пророк позна пристигли земан

Престо на вису раскопавају виле

Крстови трули пали листом по разуму

Нећу клети прси што су задојиле

Сокола у гори на мајчином друму

По самилости титра остатак мрака

Неман смрти у крви жеђ освете гаси

Пале су празне речи: -Земља јој лака…

Утеху јутра нису примили сиромаси

Тражим доброту на истом месту

Умрљани ми дланови за посејање

Ако се будете чудили мојем гесту

Ложићу ватру за дочек у позвање

По самилости титра остатак мрака

Неман смрти у крви жеђ освете гаси

Пале су празне речи: -Земља јој лака…

Утеху јутра нису примили сиромаси

На овај дан 08.02. 2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com

КАНОН ЉУБАВИ

Опсесија жива узором бића влада

У њиву срца успомене тугу сеју

Преврнута је наузнако наша збиља

Сву ноћ сипи белина и снег пада

Докле си стигао песниче Прометеју

Иза ког брда је гробље твог циља

Вртимо се предуго усеком досаде

По зобници мрака глад ступа

Истине трају на степеницама лажи

Ја теби песму ти мени болне јаде

Откључај стеге смрти и калупа

Нек мине дан беде и усуд вражjи

За оптужбе живота нема сведока

Три дана и ноћи котарање ума

Празне су све моје потере вере

У глуво доба пуца лед крвотока

Крвари рана лутајућег куршума

Кожу на шиљак и расцеп грч збере

Тражили су од мене став и реч

Заробљени истом идејом лутања

Нису одмакли од полутара свог

Мојој последној песми измакла јеч

Безгласјем ћути још од постања

Пада пред ноге сузом кад зове Бог

Под пепелом не тражи запретан сач

Док журе светилници мудрих стаза

Звездари с истока... Вера презире брише

У Рами покољ невине деце јаук и плач

Боли освета Иродова… Човек без образа

Безчашће и похлепу врхом копља пише

Пророчки тражим бар мрву свести

Побуном ораћу крчевину превласти

За ватру љуту просити дар божура наде

У канон љубави сабрао сам заповести

Песника зове Голгота на принос жртве части

Огртач Христов да заогрне див баладе…

На овај дан 05.02.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018-2020/ zelenakap.blogspot.com

ГЛАС КУКАВИЦЕ

Слика ми донекле тешитељна, а више разборита

Провлачим је умом расцветалим… Нова је мисао свита

Данас ми мирише поленом свести за друга засејања

Ко ће их знати… Она мени или ја њој… Ко се коме клања

Утеха није оно што жели уморна душа

У вајату срца и ове зиме гњили оскоруша

А разборитост опоро боли ко жуч врела

Сва дуга хтења… Недовршена реченица бела

У три тачке наставак ко зна који слути

Угарци строфа узгред диме из ватре истргнути

Пепелишта не могу сакрити сузу расуту

Затечен како да себи признам на ком сам путу

И где ме успомене воде у које ризнице живота

Ово није олимпијада ни сакривена прилика… Маскота

Кругови у преплету густи чаме ко на логору жице

Године капљу са залеђених стреха без окапнице

Камени ледници жеља траже прозирне висуљке

У колоплету речи плетенице а не замотуљке

Основу што ноћи снују а дани потком ткају

Време је да се урес уреси и дах остави трену… Откуцају

Клатно живота све је тише… Застаје у кратком ходу

Последњи запис недописа поклоних недовршеном году

На деблу храпаве коре урез заветне речи лепоту губи

На древном сату глас кукавице заћута… Ко га уби

Слика ми донекле тешитељна, а више разборита

Провлачим је умом расцветалим… Нова је мисао свита

Данас ми мирише поленом свести за друга засејања

Ко ће их знати… Она мени или ја њој… Ко се коме клања

На овај дан © 04.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com

С Л О М

Уморио сам намере истине… Повукле су се ко осека
Равнодушни ће рећи - Било је време и догодило се… Нека
У празној пени надувених мехурова... Празнина чека
Да се распрсне у ништавило… Слом се прикрада из далека

Биле су часне… Брани се побуном ускомешани ум
И осетљива савест пратиља неће на лажни друм
У нас је издаја честа… И кума изда рођени кум
Жестоко пиће части не пију сви… Невера није бум

У време кад су растројени сви стубови морала
И кад су нестали спартанци… Сад више нема идеала
Разнизале се огрлице врлина… Бисери од кристала
Расули се у прах и бесцење… Изгазише их ноге заједала

Пристигле магле првину људскости у разлучењу
Сaкриле под своје скуте… Запреге ума под муком стењу
Сизифов камен залуд човек гура за спас поколењу
Кад се отисне низа страну смрвиће и наум записан у хтењу

Мудраци овог света шта да се ради знате ли савет дати
Неродна смоква залуд се дугом мотком млатачем млати
Прегаче смоквиног лишћа Адам и Ева још ће пришивати
Проклетим концем непослуха… Напуштен Едем још пати

За оним добом у предвечерје рано... Кад Бог се човеку јавља
У врту кад захлади... Да листа странице живота и чита поглавља
У књизи препуној љубави и лепоте... Ово су времена мравља
Ново доба усеца своје трагове црне... Руши снове и узглавља

Отвара чудне двери на Вавилонској кули пометње и збрке
Колики данас безглаво јуре без циља трчећи своје мртве трке
На небу човечанства ко данас вазда ваља облаке мрке
И муње пали… Подмеће језиве ватре… Док лаж суче брке

На овај дан © 02.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.coм