С Л О М

Уморио сам намере истине… Повукле су се ко осека
Равнодушни ће рећи - Било је време и догодило се… Нека
У празној пени надувених мехурова... Празнина чека
Да се распрсне у ништавило… Слом се прикрада из далека

Биле су часне… Брани се побуном ускомешани ум
И осетљива савест пратиља неће на лажни друм
У нас је издаја честа… И кума изда рођени кум
Жестоко пиће части не пију сви… Невера није бум

У време кад су растројени сви стубови морала
И кад су нестали спартанци… Сад више нема идеала
Разнизале се огрлице врлина… Бисери од кристала
Расули се у прах и бесцење… Изгазише их ноге заједала

Пристигле магле првину људскости у разлучењу
Сaкриле под своје скуте… Запреге ума под муком стењу
Сизифов камен залуд човек гура за спас поколењу
Кад се отисне низа страну смрвиће и наум записан у хтењу

Мудраци овог света шта да се ради знате ли савет дати
Неродна смоква залуд се дугом мотком млатачем млати
Прегаче смоквиног лишћа Адам и Ева још ће пришивати
Проклетим концем непослуха… Напуштен Едем још пати

За оним добом у предвечерје рано... Кад Бог се човеку јавља
У врту кад захлади... Да листа странице живота и чита поглавља
У књизи препуној љубави и лепоте... Ово су времена мравља
Ново доба усеца своје трагове црне... Руши снове и узглавља

Отвара чудне двери на Вавилонској кули пометње и збрке
Колики данас безглаво јуре без циља трчећи своје мртве трке
На небу човечанства ко данас вазда ваља облаке мрке
И муње пали… Подмеће језиве ватре… Док лаж суче брке

На овај дан © 02.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.coм