недеља, 31. мај 2015.

ПЕСНИК ДИСИДЕНТ















Преоравају коснуле свиле креатуром позног слова
На тесном пољу разбојитих дугиних боја по сјају
Остатак ништи још плесни кида са старих окова
Колоне раздушених улицама живота тек корачају

Мливо се стреса по јужном колориту изван ума
На вечном постојању ужегли мирис покуду вари
Негде испод жита тренућем ока све згрчи траума
Пре урока запис ће јављати викачи и добошари

Кликом су прозујале насладе туђих речи и пороте
Сад наследници круне скућену муку по своме ћефу
Убога земља неће издржати бесмисле што се коте
Терете товарних мука он ће носити ко бриге у сефу

Нико и ништа не може закључати у мук по горчини
Не слободе се јаве дурно па испод жамора куте
Тражитеље моли јасно не гребите по плиткој патини
Једно је провиђење првине исцртало човекове путе

Калкулишу ли узансе и преводнице изнад бездана сама
Кроз иглене уши узгред се не провлачи конац разума
На ивицу смо пристигли јуче а данас тегљачи блама
Браздају пену реком живота зашлу у засенак млатишума

Не одмерен у речи брбља за подсмех разне лудости
У митску легенду епско се са народним преплиће
На судилишту буљуком хрле радозналци и пук прости
Негрљено још жуди и дан снева... И искру пригрлиће

Кроз тмину да је пронесе малени невини свитац мира
Узбуну не јављај пред совом испод оџака на стражи
Спрема се узбудљива прича... С престола абдицира
Суверен коме смо клицали до јуче... Тај слуга вражи

Оптужбе свеколике бруке у зборник масних заблуда
Галопом мржње без црвенила од стида у својој јогуни
Невинима суд изриче изопштење... Прека пресуда
И егзекуторка освета ужижу пламен правди и буни

Соколе крила да лажи демонтира и у прах смрви
Песник дисидент са гиљотине семе слободе сије
Несрећна земљо изгнаник ти није последњи ни први
Векови ће да памте отужну слику жртве и букагије

Којима је сапет у мемли са надом на зрак слободе
Рехабилитација кад тад ће да дође са истином
Месечари у глуво доба језе свикли да коло воде
Неће се наиграти ни част запојити отровним вином

790530
Књига: ЛИРОХОДИ- ране песме /1979/
zelenakap.blog spot.com

петак, 22. мај 2015.

МИЛО МОЈЕ

Мили, с љубављу

Мило моје
Стоји смисао најаве побуне
У мојој искричавој души
Пали се пламени отпор
Немир не признаје стање апатије
Изгони на чистину и на пут трагања
Мајчински услужно одступа предаја

Мило моје
Говор је сменио ћутњу
Разливају се сливови и бујице речи
У проток ових редова
Копљари одазов над мамурлуком
Пробијајући тмурно небо
Зори нови дан

Мило моје
Оста даљина изнурена
Заморно да се вуче кланцима непролаза
Стигао је и сусрет твога доласка
Потом ће доћи миловање
Надај се вична невичностима новим
Трај моја снаго непролазна
Велики биљуру истине
За твоје дланове узгајам иполите белине
Преродило је семе љубави у изазову твом

Мило моје
Нови пориви три пута израњају
Несни су однели ноћ плећату
У тамни развод паучине
Кренуло је коло браздања завојитим луком
Рањиво обрежје реже долину срца

Мило моје
Куд ли ћу разнежен да се распем
У колко загрљаја твојих руку
Победна прегачо знана
Како да те саберем у минут трајања

Мило моје
Ослушкуј корачаје моје разборитости
Капији душе прилазим слободно
И ка јастуку твоје поспаности
Нећу оставити пољуб тајно и отићи
Бдећу уз узглаље до краја твог сна
Свитком распуклог семена наде и клијања

Мило моје
Опрости на понављања
Другачије не могу
Мило моје остаје мило моје
Слегло у душу
Изникло из срца
Разбиљено у телу
Венчањем вечности

7912114
ЛИРОХОДИ – ране песме  /1979/

zelenakap.blogspot.com

среда, 20. мај 2015.

БАШТОВАН НЕБА

Мили, с љубављу

Распрсни уснули трен искону недозвани
У хиљаду вишњих трептаја по тихом зову
Жудња је у бокору зрела и зора са њом рани
Не узимај ми апостроф ни позлату слову

Ако си дозвана са рајских поља буди путоказ
Разбуди пролећа дах у новом цвету слободе
Смртне и тајне злости узалуд су копале јаз
Усрећи ми Мила вече... Мој драги препороде

Теши ме истином на раскршћима живота пролазним
Сведено постојање грленим пролазом оде у даљ
Укосо испод жита... Набоје душе у песми празним
Неке су оскочне даске узели колари и паспаљ

Воденичари стресли... Говорио бих ти сломљени цвете
Три свитка нису довољни за један згужвани утисак осаме
Не бој се кад сутрашњи дани данашњим осветом прете
Не кани намере свете док те запируше робе оклопом таме

Нека врдају усеци оплаза на светлој заравни дангубе
Пусти да те зачикава осмех испод подушја за нови дан
Три источника докле везују чворове бошчалука и порубе
Знај на ситима историје нећу да будем заувек просејан

Власторучно су ме опомињали неки туђи одметници
Но ја им нисам дужан исписа кружног за правду зере
На запетом луку јужном док светлуцају искре ко свици
Песник баштован неба Теби звездане ките ноћас бере

Бескрајне светове пребројавам у божјој башти
Биће их довољно за врли саборник прве милине
Твоју статуу месец не ваја ко моје мисли у машти
Тешко је бити и остати изгнаником из отаџбине

Прелет времена суревњиво се од зид тишине одбија
И клизи током по скали пролазних непостојања
У превртљивом свету убоги живот тек је лакрдија
Последњи откуцаји старог сата зашли у поноћ посртања

Када ме забораве људи јавом ми долећу небеске птице   
Кулучим костобољу у јару јесен за назеб престоног језика
Господари су чврсто везали оснутке у чвор оскудице
Беседио сам на твоме гробу сијасет умних хомилика

Не бих на изворишту смисла губио лаке мирисе света
Вољено и заборављено нису у истом сродству... Роде
Боли ме што умире збуњено у свом ходу наша планета
Ти ме бар разуми под крстом страдања док ме распећу воде

Кличем ти Мила... Прибран је у житницу последњи клас 
Не растављају ме измаглице сиве од јаве... Ни привиђења
Уз призив глуви несвикло мрење узалуд чека свој час
Моја вера расте док исписује се Божја објава посињења

Чежње истином да се сретну пре зоре на средокраћи
Покорно следим пут Голготе и двојбе нема око свете накане
Вазда сам био Твоја луча и стварна оса дозваној браћи
Даровао сам ти живот да песма посвете вечно остане
  
© 20.05.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
Књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.blogspot.com

уторак, 19. мај 2015.

ПРИЛАЖЕМ ПРИЛОГ У ПРИЛОГ

Прилажем прилог у прилог
Кап у капи истине
За ветар да се њоме поигра
Једно ће зрно пасти
У пукотину твога мозга
Шавови на теменој кости
Асоцирају на расушене дуге бурета
Надам се да зрно ту може остати

Довољно јогунасто сејање
У инат ће изнићи из темена
Ти имаш клицу која се замеће
Више ти неће бити свеједно
Прибављај доказе
Сужањство нема времена
Било шта да говори
Суђено му је по кратком поступку
Без права гласа чека своју робију
Теби ће требати правдање
Пред светом за твоје поступке

Човече тргујеш са мозгом
Размисли
Земља под корацима твојим
У бату опомену ти казује
Знаш куда одводе невине заблуде
На губилиште
Човече ово мора да те изазове
Осврни се...
Пакост сујете болесне
У пустолову станује
Разум се преселила
На другој страни
Неостварене медаље

7911113

ЛИРОХОДИ -  ране песме /1979/


zelenakap.blogspot.com

ПЕСНИК С ПЕСМОМ ПРОХОДА

Жељују усне заборављени укус џанарике
Плодове ретке са наше остареле шљиве
Случајни подбир тражим из дечије навике
Није варка указује се не надано слика наиве

У крајичку неба ко сликарско платно без рама
Затечен призор...  Дивим му се...  Кроз две одиве
Црвенило љубави струји пружно у назнакама
У њима нема стида... Близнакиње нису црвљиве

Са ким бих данас учинио нови завет
Да дични узор лепоте буде и остане
Док се небо радује и шири плавет
За удвојене сијамкиње нек суза кане

Не туге но радости у дару живота
Извор бистри у оку да се не замути
Не кидајте их дерани... Срамота
Је красти... Алавих има... Срце слути

Ја нисам дечији песник или ми се чини
Да су поете махом наивна деца сањари
Сребри се грозд са гране јављен у првини
Са успоменама се хумано и умилно стари

Древну шљиву посадио је отац ил преци
Уз пород она је запис њихова трајања
И ти песниче с капије света завет изреци
Блажен је сваки запис у коме живе сећања

Кад родиш сина засадиш дрво и напишеш књигу
Испунио си живот пунином у твоме кругу целом
Човек си и јунак за спомен песму у свом подвигу
Гесло и данас одзвања... Дело се потврђује делом

Песник нераздвојно сраста с песмом да прохода
Она није пука пупчана врпца већ родна рука
Ко петељка из темана сраслог двојног рода
У тестаменту моме уписана је љубавна порука
  
За вас који волите истинско рајско воће и лепоту
Маните се страсти дерани... Манире гајите друге
Истину сврхе и смисла ко нађе у свом животу
Прочитао је тајну записа и видео ореол дуге

© 30.04.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ - нове песме
zelenakap.blogspot.com



понедељак, 18. мај 2015.

ПОЕТСКИ ВИСАК

Дангубне речи прерушен суђај зановета камарили
Ни један кантар не подмери лудости идијота
Док дуго скрушено сопство моје у засенку гњили
А краљица уметности надилази све језе живота

Заобилазне намере пале сведеним треном истине
Корачаји су све ситнији у честару тамне ноћи
Уз плочник наде прислоњен окрајак вере мине
Трули разлокан увојак тајне... У безнађу ко ће доћи

Атак се свео на појутарје и густе измаглице
На кланцу сујете закотрљан у лево ка рубу
Мој пут и бивак нису досегли гнездо селице
Старо је дебло срасло са сећањима у пољубу

Два срца урезана давно отмено за век се грле
Без сумње... Не пориче се љубљена реч давнине
Расуте сетве у паперје маслачка и данас врле
Причају причу љубави још живу из питомине

Ветар се поиграва од самољубља до казивања
Три упале ума мала су ватра на посеву реуме
Што са кошавом побољева преко голог грања
Песма се поверила тајни... Чувар за моје зауме

Не повраћа се тако пречесто успомена затурена
Да уруши зид самоће исписан духом дашка тишине
Ако се не породи узвик и не расточи запета вена
Чека ће ме онај слани извор сете из дечије долине

Стиху наследне строфе препуштено је да јаву чува
Ако се мисли замрсе узалуд не дрешите чвор била
Пустићу нека промиле у дугом валу времена глува
У заточења... По загуљеном трагу осиона камарила

Блатњаво умовање ко погрду свали на своја плећа
Брбља језиком простака и ускомешаних јарости
Како да се одјармим по туђем кулуку с пролећа
Бездушни под најам имам дати још само моје кости

Док се не сврши буна ваше наметање кулука истрајава
Маштарије су попиле сводове усталасалог знања
На искап... Сад ми жеђају усне... Устаје полегла трава
Злурадо сте се радовали... Нећете видети посртања

Заиграло се чудно коло сенки пред уснулим прагом
Прозивку мучну орлови сури проносе небом сивим
Грабеж навукла расуло вересије у кумству са врагом
Свелом дану дуг опраштам без замерке и опет живим

И трајем... Уз свевишњу прошњу покорних думања
Сањарим да се укаже дуга кроз блатне стазе у стиску
Не сустај намеро у васкрслој искри кад небо одзвања
Сада је час да се поравна вретикала по поетском виску

© 18.05.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме



ВЕЧЕ ПРИЗВА ПРВИ МРАК

Вече призва први мрак 
Налет ватра сруши звоник
Ропац задњи тихи знак
Сконча песник задњи боник

Ја му склопих очи плаве
У смирају оста жеља сунца
Наместих му грудву испод главе
Још последње речи ехом бунца

Не врати се из туђине
Суза му моја би једино опело
За опроштај од истине
Мек пољубац прими песниково чело


790347
ЛИРОХОДИ - ране песме /1979/

субота, 16. мај 2015.

ПЕСНИЧКА БДЕЊА

Мили, у спомен
Запис у коме сећања живе

Мојој љубави писах и пишем катрене
Волео сам је... И волим је... И Она је мене
А сада док у гробу спава
Срце ми прибира летописе и успомене

Зборим некролог љубави многоцене
Теку речи... Риме...
Жеље не речене...
Плетем венце за Њу...
Дар од мене

Свет није познао љубав
Тако врсне жене
Као што је моја Мила
Данас ме прате сени њене
Њих чува моје будно око
Душа му неда да трене

И тако док ме успомене плене
Ја моју Милу одевам у стихове драгоцене
Браним је да је не сколе опаке хијене
И бдијем ноћне страже и дневне смене

Песничка бдења за љубав жене
Мој су живот васцели
Чујте бене
Вапај кад рима пулсира
Ја сам витез са бојишта... Из арене

Смрт ми њена рану зада
Нећу да ме плене
Освајачи и пљачкаши
Ја предачке носим гене

Наслеђе части и слободе
Моје вене
За Милу у љубави увек струје
А пред гробом њеним још запене
  
Родољубно... Слободарски
Повеснице ко пелене
Лепршају испод свода плава
Јеси ли приспео жуђени трене
Велики талас однео је хијене

Море и дан упловили су у вечност
А ја и моја Мила у наше катрене
Палимо ко некада деца лиле
Свечано носимо бакље ватрене

Памти дело љубави Њене
Запис у коме сећања живе
Чувам... И кад се страница окрене
Сведочанство не престаје
Увек се усели из дана у ноћ за дозиве
Откуцаје њеног срца моје препознаје

Витез и Витезица
Из арене
Голуб и Голубица
Са хридина стене
Не штеде гласове грлене

Велики Боже поново венчај младенце
Љубљену Милу и мене
И благослови наше завете и заруке
На вечну верност
Прими у твоје царство нас заручене

©  30.04.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
Књига: ПРАБИТ СЕНИ 













МРАМОР ГРАНЕ С МОСТА СИВ

Мрамор гране с моста сив
У разводу зубље излив коре
Проток сузе уклет сазив
Рамље блага купља зоре

Невид скучен усек пада
Раван плени одсјај неба
Гамиже лим свечаних парада
До искони иста самрт вреба

Намернике умље збира у гротло увира
Дим опседа преступ давни
Асвалт плаче разуме нервира
Псовке хрле говорници јавни

790336

ЛИРОХОДИ – ране песме /1979/

СТОЈИ ИЗБА У ЉУШТУРИ СРЦА

Стоји изба у љуштури срца
Глог добује узвратиште биља
Нарав клима плочником заразе
Извор кљује у мозгу насиља

Пролом роби знак немоћи
Руља бљује искап једи
Провид снива јутро јаве
У колони изнемогли иду недогледи

Влати траве браник жале
Расцеп клија до узглавља тмине
Блок расипа гамад голу
Језик ћутње сакрива истине

790325
ЛИРОХОДИ - ране песме /1979/


петак, 15. мај 2015.

НЕКА МИ ОПРОСТЕ ... поема

Мили, с љубављу

         1.        СРЦЕ КУЦАЈ ЗА ЊУ

На овом свету живела је Она
За Њу и вечерас вреди умрети
Сад пишем постхумну строфу прву
И плетем магистрал нову посвету
У хитњи на маргинама картона
Мисли се утркују а не твру
Чиме сам узгред толио глад
Сним жеље и жудње о сусрету
Нећу да ми утекну мисли и зов
У бездан црњи од гроба и јад
Још док сам жив ко мученик Јов
За Њу дајем и дао бих ока оба
И све загрљаје руку од празнине
Само да ми се са васкрсом врати
Боже разгрни таму помрачине
О срце моје куцај за Њу немој стати
Отима се у мени моја тескоба

         2.        ИСПОВЕД ПЕСНИКА

Знам за Милу је вредело живети
Верујте исповеди песника
И јабуци љубави а не црву
Препун је албум успомена и слика
Прелиле се делом у строфу прву
У грчу нећу да се тискају и да вену
Нека ко обзор и бисерје остану у посвети
И оно што није сплетено у катрену
Сви сонетни венци песника великана
Не могу да опевају ни ожиљке ми саме
Може ли стих сићи у дубине бездана
Ако се искида уже љубави на рубу јаме
Нека ми опросте Беатриче Јулије и све остале
Трај у безвремље долазећих векова свих
За моју Милу и ти сплетени магистрале
И љубав нек је вечна преточена у стих   
  
         3.        ХЛОРОФИЛ ЉУБАВИ

На ум ми није суд зависти поглавара Кајафе
Над невиним Христом благе нарави
Но у предворју ума најцрњи гад
Којег сви људи смрћу зову
Заостале мрве посног кекса „Јафе“
Остављам да се насите мрави
Љубљену Милу видим у сваком слову
Не привиђа ми се... Јава је одвајкад
Жалосна стварност и смрт бива
Докле да животу руши мостове
И ноћас с љубављу бдим све до краја
Ко што сам дан за даном градио лукове
Камо се то живот своди
Од памтивека је пролазна алтернатива
Ко ће и када да ме туге и бола ослободи
У месецу песме с почетка маја
Сплео сам венац од горобиља и магистрал
Зеленој нити у хлорофилу љубави није крај  
Смрти нећу да будем ти заточеник
Ни талас беле пене пролазни вал
Сним сусрет а не опроштај
И задњим стихом љубим Милин лик

©  15.05.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ - нове песме



НАБОР СВИЈА УСЕК ПОЉА

Набор свија усек поља
Разум снује кишне магле
Плот сатрули црна коља
Године се давно сагле

Изгубљено лаје моје псето
Пут лутања мрклих сенки
Бежи даље тужна сето
О лудости оставите се теревенки

Умор задња точи умирање
Глиб табане босе љуби
Увенуло зрело болно поимање
Заковани ћуте мучни зуби

790314

 ЛИРОХОДИ-ране песме

ПРЕВРЕ КОСТ СВАРЕНА

Превре кост сварена
Дозре време болесног чекања
Опет оста песникова стена
За пркос певања

Ход одводи корацима даље
Материја облик мења
Искра пламен за гласника шаље
Ево иду црна опојења

Извор кључа у можданом билу
Разлева се у обзорје дана
Умор сврати жеђи на појилу
Одбол пређе преко рана

Превре кост сварена
Дозре време болесног чекања
Опет оста песникова стена
За пркос певања


790133
ЛИРОХОДИ ране песме

НИЗВОДНИ РАЗЛОЗИ ЗА УВИР ТРАГАЊА

Низводни разлози за увир трагања
Прилив бујних вода протицања
Укоп прошлих отужних сазнања
Мозгом бола у вече одзвања

Развејана жеља у обрубу дана
Искидана постава живота
Угорела стоји црна рана
За знамења опомена и грехота

Одбир разлучења пред истином
Збија језгро до кидања гласа
Видик умре заогрнут помрачином
Жалузина узе и снагу таласа


790122
ЛИРОХОДИ ране песме