ПОЕТСКИ ВИСАК

Дангубне речи прерушен суђај зановета камарили
Ни један кантар не подмери лудости идијота
Док дуго скрушено сопство моје у засенку гњили
А краљица уметности надилази све језе живота

Заобилазне намере пале сведеним треном истине
Корачаји су све ситнији у честару тамне ноћи
Уз плочник наде прислоњен окрајак вере мине
Трули разлокан увојак тајне... У безнађу ко ће доћи

Атак се свео на појутарје и густе измаглице
На кланцу сујете закотрљан у лево ка рубу
Мој пут и бивак нису досегли гнездо селице
Старо је дебло срасло са сећањима у пољубу

Два срца урезана давно отмено за век се грле
Без сумње... Не пориче се љубљена реч давнине
Расуте сетве у паперје маслачка и данас врле
Причају причу љубави још живу из питомине

Ветар се поиграва од самољубља до казивања
Три упале ума мала су ватра на посеву реуме
Што са кошавом побољева преко голог грања
Песма се поверила тајни... Чувар за моје зауме

Не повраћа се тако пречесто успомена затурена
Да уруши зид самоће исписан духом дашка тишине
Ако се не породи узвик и не расточи запета вена
Чека ће ме онај слани извор сете из дечије долине

Стиху наследне строфе препуштено је да јаву чува
Ако се мисли замрсе узалуд не дрешите чвор била
Пустићу нека промиле у дугом валу времена глува
У заточења... По загуљеном трагу осиона камарила

Блатњаво умовање ко погрду свали на своја плећа
Брбља језиком простака и ускомешаних јарости
Како да се одјармим по туђем кулуку с пролећа
Бездушни под најам имам дати још само моје кости

Док се не сврши буна ваше наметање кулука истрајава
Маштарије су попиле сводове усталасалог знања
На искап... Сад ми жеђају усне... Устаје полегла трава
Злурадо сте се радовали... Нећете видети посртања

Заиграло се чудно коло сенки пред уснулим прагом
Прозивку мучну орлови сури проносе небом сивим
Грабеж навукла расуло вересије у кумству са врагом
Свелом дану дуг опраштам без замерке и опет живим

И трајем... Уз свевишњу прошњу покорних думања
Сањарим да се укаже дуга кроз блатне стазе у стиску
Не сустај намеро у васкрслој искри кад небо одзвања
Сада је час да се поравна вретикала по поетском виску

© 18.05.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме