ПЕСНИК С ПЕСМОМ ПРОХОДА

Жељују усне заборављени укус џанарике

Плодове ретке са наше остареле шљиве

Случајни подбир тражим из дечије навике

Није варка указује се не надано слика наиве

У крајичку неба ко сликарско платно без рама

Затечен призор...  Дивим му се...  Кроз две одиве

Црвенило љубави струји пружно у назнакама

У њима нема стида... Близнакиње нису црвљиве

Са ким бих данас учинио нови завет

Да дични узор лепоте буде и остане

Док се небо радује и шири плавет

За удвојене сијамкиње нек суза кане

Не туге но радости у дару живота

Извор бистри у оку да се не замути

Не кидајте их дерани... Срамота

Је красти... Алавих има... Срце слути

Ја нисам дечији песник или ми се чини

Да су поете махом наивна деца сањари

Сребри се грозд са гране јављен у првини

Са успоменама се хумано и умилно стари

Древну шљиву посадио је отац ил преци

Уз пород она је запис њихова трајања

И ти песниче с капије света завет изреци

Блажен је сваки запис у коме живе сећања

Кад родиш сина засадиш дрво и напишеш књигу

Испунио си живот пунином у твоме кругу целом

Човек си и јунак за спомен песму у свом подвигу

Гесло и данас одзвања... Дело се потврђује делом

Песник нераздвојно сраста с песмом да прохода

Она није пука пупчана врпца већ родна рука

Ко петељка из темана сраслог двојног рода

У тестаменту моме уписана је љубавна порука

  

За вас који волите истинско рајско воће и лепоту

Маните се страсти дерани... Манире гајите друге

Истину сврхе и смисла ко нађе у свом животу

Прочитао је тајну записа и видео ореол дуге

© 30.04.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ - нове песме

zelenakap.blogspot.com