ЖЕЉЕ ГРМАЉИ

Маково зрно истине никако да нарасте 

Заливано сузама издаје Боготражитеља 

Жеље грмаљи сад су џиџварике затупасте

На голим лазовима пропланака ко прочеља 

Празна… За софром изврнутом у блату

Апостолати се развукли ко црева

По олтарима исповеди траже веру сакату

Док Мујезин са кубета измаглицу долева 

И древни свеци законачили у ништавило 

Бледило таје са изгребане фреске у лудилу

Шејтан или ђаво у овој ноћи ко мрси мотавило

Преваре пређу снује умовима у бунилу

Безверно поколење једнога Бога размиче

Од крста до полумесеца и звезде… Табанају 

Другом страном ветра… Промаја куда замиче

За мртве обронке клетве… Оговарачи знају

Ретка је рука тврдоверна и верни заноси

За друга рајска јутра без издаје идеала 

Забуна странпутица погубом дух коси

Игранка блуда траје на окапници морала

Удар грома срушио је храст и записе посртања 

У жустрим речима осуда се појачава 

Брзоплет језик затеже тетиве до пуцања

Мучна је ова ноћ и никако да мине страва

На овај дан © 25.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

песма из поеме ЗАПИСИ ПОСРТАЊА

zelenakap.blogspot.com 

НА ЗАЧЕТКУ КРВОТОКА

Вољеној, с љубављу

Запела је песма и стих у зарезу

Тама умотава под свој губер црни

Дроње касних жеља и буди језу

Нова мисао пре освита тек утрни

Не крцајте ми коштице од сна

Мождано језгро нека чува поноре

Наду је тешко извући са дна

Никако да стигнем прах и лахоре

Оцртава се слутњом заједничке глади 

Нанос талога муке иза испивеног дана

Модрином јесени закорачили су распади

На покислом прозору тескобе и кљун гаврана

Песник са црном птицом стражари

Да не утекне поноћи глуви тренутак

И осуда се обзнани пре зоре у брвнари

О зарђали клин живота окачи оснутак

Неиспрдене пређе и прекинуте нити

Чађаве штранге са заборављеног ведра

Зашто је песнику суђено два пута снити

Исто погубљење и дар жара у гола недра

Ни песма чвор тајне не уме да развеже

Оклоп коштице између два камена

Одолева… По шавовима јаве ноћ преже

Успомене у нови јарам за тамна времена

Да здробе наду слабе су људске руке 

И расклопе поноре окамењене душе у болу

Љуштура ума крије шифроване поруке

Док тајновити запис сузи лепљиву смолу

Густо црнило ноћи у левку катрана

Никако да исчили из убоја и отока

С тајном су се отворила врата сана

И у тајни закључала на зачетку крвотока

На данашњи дан © 22.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

zelenakap.blogspot.com

НАЈЕЗДА ШТАКОРА

Судња ноћи надалицо… Са ветром кроз гриву

У празнину тонеш… Веђе ти се још по мало беле 

Не жури да се разлијеш ко карлице у разливу
Пусти да пламен лелуја чежњом са пода капеле

Раздељује се заточени сужањ у паспаљ црвљиву
Ко му то ноћас лукаво са прага краде ципеле
Док доле прамиња магла низ дољу метељиву
Где да се утекне са одра... У које мртве разделе

Подметнули су му замку и отровали наиву
Јадник приучени поправљао је само амреле
Под нос му гурали прашњиву архиву

Док је ортак цигуљао жице и акорде свеле

Никако да зброји заувек разуђене у успомене

Сродничка колена и претке до Беле пчеле

Да врати покисле дане у тор онако преварене
И старе песме да допева без суза што уцвеле

Зна ли кад мука зађе иза леђа да не важе опомене 
Зашто шаптачи мрака иза завеса монологе зборе 
На лудо питање ко је основао харем ако нису жене

Толико прслука прска у мизерији од љубоморе 

Тама је пала на одар… Утуљена су светла сцене
Плазе оплази срама… Шарене очи мраче прозоре
Пауци мужјаци осионо истурају смртне антене

Ни једна плитка бразда бусике не може да заоре 

Од бола прскају поља у корову ниоткуда посејана
Замутили су у гноју изроди све окрвављене изворе
Провлачећи црне конце кроз туђе игле у по сана
Самоникле чичке начичкане и очи чкиљаве што ћоре

На путу у зениту жеља од смираја у разделе 

Узалуд сакупљаху с трулих пањева пуоре 

Уцвељене мараме лелеком се бране да не побеле
А маховина чува начичкане гроздове загоре

Валови усколебани буром опасно пене
Збуњени питају ко ли је родио све ове намћоре
Докле ће да векују кад их оклопи окамене

И бдију на мртвој стражи за лажне зоре

На истој међи у завади ината стоји туђа накана

И зебу зебње слутњом у муклом гласу кукавица 
Похлепни жуде преоравања… Времена излизана 
Страх је од гнојних мрља, црног зифта, крешталица 

Рођена мајка неће познати отуђену чергу скитница 

Мусаво повечерје не пуди згрануто јато врана
Сачувај од дима помрчалу душу и огарављена лица 
Пригрли дар ноћи старе дадиље… Биће тарапана

Разбежала се ситна пилеж песника смицалица 
У мучне збегове… Поплочане су улице пакла
У потаји лукавства… Јазбину таји многа лисица
У раселини… Моја суза није бездане размакла

Рошаве пеге… У тесту мрака кисне измаглица

Скриле се тајне по лазовима околних гора
Ту где су губари бацили преобуку а гусеница
Преостало слисти… Надире најезда штакора

Судња ноћи издајицо… Са ветром кроз гриву

У празнину зашла нетремице испод веђе беле 

Што пренагли са разливом... Свиснули смо у разливу
Мртве тмуше… Лојаница је изгорела на поду капеле

На данашњи дан © 18.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига ”ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/
zelenakap.blogspot.com

КАД ПАУК ЛОВИ СЛОВА

Вољеној, с љубављу

Давно сам ноћас зашао у касне сате 

Са жељама да се ум не преда умору

Врзмају ми се нека прела у прелате

И бег у вери хоће ли затећи зору

Одговор тражим по тону прозукле дирке

Невидница слегла на уморне прсте

Преточих слепоћу њену у песму из збирке

И причуло ми се... Певају анђеоске врсте 

Докле ће блештати екран осветом у мраку

И множити се слова у строфама живота

Сутра ће на новом гробљу копати раку

Умрлом песнику да још једном тугује Голгота

Прилегло небо ову муку салива у карлицу 

Прва у потоњу риму загледана се не смеши

Испружен длан вере докле ће чекати птицу

Да љубав зобље пре него загонетку смрти реши

Ноћ се расцепила и море мрака... Лелуја паучина 

Не тражите разлоге умовања у запису са маргина 

Ноћних... Сводом је само налегла нејасна тишина

Велики Боже нећу се бојати правде и твог аршина

Дубоком тугом из дубина робе ме узглавља

Разара помисао да преврат јутро донети ти неће

Далеки зрикавац однекуда одјеком ми се јавља

И паук на екран пада да лови слова у име среће

Допусти Мила да прислоним уморну главу 

Уз образ твога разума... Док зборим беседу

Разделницу на клацкалици умири за сан или јаву

Чекам да ме твоје руке у разбуђење изведу

Крај је у цепању беле искре... Забрекли атоми

Нечитана књига на столу с месечином се љуби

Вијуга нова иако мала у мом уму истине ломи

Саморечје распродаје мрвице... Ноћ се губи... 

На овај дан © 17.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕДПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

ВОДЕНИЦЕ ВРЕМЕНА

Мртве се спознаје не могу речју бранити

Прозрачну душу самовање горљиво растаче 

Чиме ћу милост опроста осим љубављу хранити

Пустите јесен у раскораке док небо нежно плаче

Мисаоно уклетство траје усеком нових бора 

Клизи по равни преводница стакласте прашине 

Стигле су јаве на извориште ума… Пре извора

За принос среће пожњевене су моје првине

Друга страна ветра никуда не стиже 

Узглавље жуља кратким бљеском 

Пламен се отео разгорели уз зид похлепа лиже 

Падају таванске греде у жариште треском 

И време се закотрљало у смеру истог пада 

Залуд су градили узоре на разбоју хтења 

Разљућење муње парају тмину изненада 

Наситили се комарци издаја и презрења 

Посејали смо однекуда сва хтења у поноре 

Кратко свитање најављује прозирни дан 

Не понављајте докони празне разговоре 

У касу перјаница још један кас пролете вран 

Око се скупило у жељу 

Мало по мало измиче сабориште кулиса

Разрушене воденице времена не мељу 

Давно смо већ стигли до задњег записа 

Не сећај се клизишта у уму

Прескок траје на завојима 

Маховина копите утрте следи на царском друму 

Загонетни обрт заспао у валовима дима 

Мирише нагон у потајама збиље 

Вешто се брани још један круг постојања 

Збуњене очи празнином мртвила пиље 

Да препознају лик цветни пре посртања 

Близу смо полупразне приче и јаве 

У филу лажи и истине 

Просјаци на углу разлучења цванцике даве 

Толико муља затонило је све наше дубине 

На данашњи дам © 12.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

zelenakap.blogspot.com 

НОКТУРНО

Ружноћа ноћних сати одузима дах вере меке

Није се дало дружење снова и јаве у збиљи

Еоне докучити то ум хоће напросто далеке

Носио се пртљаг што жуља... Стари зембиљи

Ликују над муком... Нови се обрт јамачно спрема 

Низ поље мрака у ноћ поодмаклу... Дочекати 

Јутро неће мољење... Потрошене су речи и тема 

Постављена на тумбе... Чудни су ови нејасни сати

Разлога нема и слабе наде... Извитоперило се све 

Подјармљен ум се неда... Можда је свладан сам 

Прошлих ноћи чини ми се да није било... Пре 

Су куцали дани на врата наде... Само се осипао кам 

И нестајао у праху изван свере... Повратка није било 

Плашљиви сати су зашли иза брда... Некуда су се дели 

Чини ми се ведар дан је брзо смењивао ноћно сивило 

Опет се таљигао живот по непознатом друму некако мило 

Ипак сећање вара... Тако брзо се ружноћа заборави 

Јутро неће мољење ни кукњаву на прошлу ноћ бурну

Привремено се одложи сан у јаву... У адакта се стави

Мука... И гура даље под жуљем зембиља у ноктурну

Изводе немој читати песниче... Они ће кварити слику

Не мора свака нота да буде црна... Ведрији тонови да буду

Чудиш се себи и срцу што трпи... Одај свом малом лику

Поштовање... Нико ти га дати неће на неправедном суду

Ружноћа траје па прође или се заборави... Сећање вара

Сан се претвори у јаву... Она је ратоборнија од ноћне море 

Занавек запамти... Држи се грста и твога поетског дара 

Године дођу тако... Није срамотно водити ноћне разговоре 

Сам са собом... Надође једном тема и неке оскудне речи 

Да се не заборави збиља... Одсвира се последњи круг 

Тако ти се чини... Прошлост није празна... Мора да јечи 

Песма ти је верна и ти си увек понизно њој верни друг 

© 11.09.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com

ЖИЖНА ОСА У ГЛОБУСУ ЖИВОТА

Вољеној, с љубављу

У уму падалица збиље мисао не осоколи

Милости прошле и језу свукле потаје била

На зиду успомена у лелују сенке сећања качи 

Велике сузе душе низ образ песник проли

Чежњива боја света несветим чином се скрила

Моја икона спава победом смрти.... То ме мрачи

Колико прође дана у објавама бола... Урлик света

Није мој глас муке... Галаме разгоне дражи свитом 

По сувом деблу распукле коре... Гориочи ми пале

Моја Мила жижна оса у глобусу живота и поета

Окрећу клатно љубави годинама... И живе притом

Уплетени у венце песама за нове вечне небеске скале

Све што смо сејали речју с љубављу смо жели 

Под скут истине за клијања у доба сједињења

На плаштаници зеленој рука времена чупа влати

Самоникле с хумке... Милости куну преседан свели

Да наша поља заруде... Ми чекамо пуна зрења 

И веру прву чувамо ко зеницу ока и завет дати

Глоба на глобу тешко пада сиромасима у део 

Не наслања се на леворуке леви крак пролаза 

У дубу подно Пландишта змијски подој гноји 

Можда си драги Боже другачији запис хтео

Епитаф на споменику клесан... Речи истине каза

Непролазне... Ширите небо над гробом славопоји 

У уму падалица збиље мисао нову силно соколи 

Милости прошле васкрсавају у ритму живог била

На зиду успомена исписан запис сећања зрачи

Велике сузе радоснице... Душа песника моли 

Боје света да блистају... Љубав се наша посветила

Живиш моја иконо Мила победом вере...Не плачи...

На данашњи дан © 09.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com 

ЗАРУБИЦА

 

Зарубице у зупчанику жеља окрњена

Ко ти је украо мекоту котрљања

С планине живота одвалила се стена 

Смрвљена у камењару пре предања

Ко ти потроши дах времена без помасти

Па шкрипом јављаш свакдашњи бол

Толико убогог света... Богаљи и кљасти 

У удолинама живота миле у раскол

Не певај болну риму ни јаук твојих дана

Остави песнику да рзмакне спрегнућа

Сва жалост није у једном веку испевана 

У рукама се пуши изазовом проја врућа 

То је само варка оне су данас гладне луке 

Ако се удаљи центар од центра оснутка 

Проклизаће дангубе уз узбрдицу муке 

Буђаву проју појели пси... Испод белутка 

Паметна глава разбор тражи у заокрету 

Климаво клима по осовини плитког жљеба 

Одузели су земљи јужну страну меку и свету 

Северац господари свуда... Суза на кори хлеба 

Смрзлог бисери у полутами за празно око 

Скоро неће промлети жрвањ мливо бело

Под облак тмасти беже крила и црни соко 

Пустош убија наду нико да крочи у мртво село 

Даровано за отпад тужни наглувих дана

Под старост нека труне пољубцем рђе 

Зарубице у зубчанику жеља касни накана 

Твоја ко воз без возног реда.. Сунце за забрђе 

Отишло је уморено... Нико ме миловати неће 

Планина живота с небом венчана мргоди се тамо

Мекоте је прекрио мрак... Прстима гњечим леће

За безуба уста... С белутком жеље котрљамо 

Однешене бујицама... Потоком тугују валови 

Богаљи и кљасти просе... Врбе на обали страже 

Сам себи сабеседник мучим... Реч да прослови 

Неда запекло грло... Зарубица зарубљена не лаже 

На овај дан © 04.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com 

ПЉУСАК ПОЕЗИЈЕ

Химна капима

Неко је кумовао „Капима поезије“ 

Не очекујући пљусак можда бојажљиво 

А оно данима с поетског неба лије

Иза кишне и поетске завесе ко је провириво 

Толико мира чистог и разуђености има

Лепа реч предана само лепоту недри

Преплићу се новотарије па залута и рима

А оно источна страна неба разгорева па ведри 

Јахачи расплели гриве... Зове и јужна 

Некуд к северној жури да је помилује

Да се разледи и не буде више тужна

Оставимо им „време разигравања“ нека зује 

Све кошнице песмоносне за медоносну годину

Зрело је променити име у „Пљусак поезије“

Ова њива пуна крстина моли: Раширимо подину

Брзо се снопљем дене стог... Шире се визије 

За њима треба стремити... У распукло нeбo вере

Свемирске тајне и даљине маме поетска пера

Небески геометар помера летву... Чита премере

После пљуска ил капи... Доста је било кликера 

Деца нову игру хоће... Можда шљивак туђи 

Преко плота изазива „Бескрајни плави круг“ 

Нудим ти модре шљиве за котарицу... Слободно уђи 

Под мојим стаблом сви песници... Буди им друг 

Којем се царству приволети... Који узети стег

Сваки поетски штит покрштен витешким знаком

Ако ти нећеш к нама прићи к теби ће прићи брег

Лепо је бити „мокар од љубави“ по пљуску јаком 

Кишобрани су само за плашљиве усамљенике 

Скупљање под исти тескобно бива... И није фер 

Они рубни са маргина увек покисну ко једне кике 

Цуре из комшилука... Назови „прва лига“ буде звер 

Велико срце имамо и ми из друге зоне 

Не намештена игра даје посебне дражи

Прљаве награде и оне кланске у које се тоне

Глиб су туђи... Бисерне капи блистају без лажи 

Иза кишне и поетске завесе ко је провириво 

Зна да је неко кумовао „Капима поезије“ 

Не очекујући пљусак можда бојажљиво 

А оно данима с поетског неба лије... лије...

На овај дан © 01.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com