ЖИЖНА ОСА У ГЛОБУСУ ЖИВОТА

Вољеној, с љубављу

У уму падалица збиље мисао не осоколи

Милости прошле и језу свукле потаје била

На зиду успомена у лелују сенке сећања качи 

Велике сузе душе низ образ песник проли

Чежњива боја света несветим чином се скрила

Моја икона спава победом смрти.... То ме мрачи

Колико прође дана у објавама бола... Урлик света

Није мој глас муке... Галаме разгоне дражи свитом 

По сувом деблу распукле коре... Гориочи ми пале

Моја Мила жижна оса у глобусу живота и поета

Окрећу клатно љубави годинама... И живе притом

Уплетени у венце песама за нове вечне небеске скале

Све што смо сејали речју с љубављу смо жели 

Под скут истине за клијања у доба сједињења

На плаштаници зеленој рука времена чупа влати

Самоникле с хумке... Милости куну преседан свели

Да наша поља заруде... Ми чекамо пуна зрења 

И веру прву чувамо ко зеницу ока и завет дати

Глоба на глобу тешко пада сиромасима у део 

Не наслања се на леворуке леви крак пролаза 

У дубу подно Пландишта змијски подој гноји 

Можда си драги Боже другачији запис хтео

Епитаф на споменику клесан... Речи истине каза

Непролазне... Ширите небо над гробом славопоји 

У уму падалица збиље мисао нову силно соколи 

Милости прошле васкрсавају у ритму живог била

На зиду успомена исписан запис сећања зрачи

Велике сузе радоснице... Душа песника моли 

Боје света да блистају... Љубав се наша посветила

Живиш моја иконо Мила победом вере...Не плачи...

На данашњи дан © 09.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com