ЦВЕТ НЕ МОЖЕ БИТИ ЗАО

Вољеној, у спомен

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши Твој цвeт

Знај човече: Он нe мoжe бити зao

Пре нeго увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Милин опет мило мирисao

Смрт ми је украла моју ружу

С годинама дугим копни у гробу

Кад жена прерано умре мужу

Падају мушке сузе сакупљајући тескобу

Треба разумети и његову душу

Обути ципеле оне које он носи

Појести истински исту оскорушу

Засведочиће вам по искуству седокоси

Душом лептира мирис туге кад се шири

Па се сплиће меандрима била

Талас таласа и немир се не мири

Нису посустала од умора поетска крила

Свaкoга jутра лептирасто пoмириши свој цвeт

Знај песниче: Он нe мoжe бити зao

Пре него увене и однесе га у далеки свет

Нејасни сан... Јa сaм Њен и мoj годинама мирисao

На овај дан © 28.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

КАД ВРЕМЕ СВЕ РАЗРОЧИ

Благонаклоно гледање није здраво

Није по вољи за урокљиве очи

А опет једно појање се точи крваво

Са ожиљцима душе траје да сведочи

Гладијатори новог доба с јавом

Тамане стенице по урушеном зиду

Глас народа ме је издао заборавом

На рушевинама морала место стиду

Не тражи... Истина спознаје може да опржи

Ко изненадна жеравица кад праском скочи

Неко ће рећи мудро је... Руке подеље држи

Избледи разлог брзо кад време све разрочи

Затурили су објаве у метежу туђих

Каним се да се латим старих записа

По мом забораву имало је и луђих

Нека остану шаптачу иза људских кулиса

Није време глумити глуматање

На завршном чину у цик вешања

Толике друмове су преорали... Орање

Марково не гази нико... Епска песма то сања

Луд народ гуслара и данас у свашта верује

Виле и вилењаке зове.. Лако га је лаковерног завести

Мрав или цврчак... Ко овде свира а ко танцује

Раја се сама покрсти и сама погази заповести

Заведен јуче данас је мртав... Спава свој сан

У трауматском стању остао је без свести

У празно конопљу трли трлицом и сије лан

Празнује и слави ал незна кога повести

Са собом у збегу преко великих вода

Лоше су благовести и пророчки знаци

Вазал вазала за груду соли ће да прода

Небо опет прилике врже... Тешки су облаци

Бук у пени вришти немоћан разголићеним умом

Нечасно је украсти име народу на тврђи лажних крила

Преци су претопили олово са крова цркве да куршумом

Бране праг родни... А данас ко га чува усред лудила...

На овај дан © 27.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

РЕМ ЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ХАЗНАДАРИ И ЗЕЛЕНКАДЕ

У моме знању није када ћу Богу прах да вратим
Од ког ме Милостиви сазда у рајском дану
А Он мени ребро у сну што ми за Њу узе
Твар Творцу дуг дужи... Данас сам готов да платим
Реч са почетка... „У почетку беше реч...“ Богом казану
Плач рођења и плач смрти... Прве и задње сузе...

Света јабука рајска трула је одавно
Сада само реч љубави зри у пуној сласти
Берач спрема корпе песник златоусти
На тргу Аман или Јуда на вешалима јавно
Ако се ко усуди реч љубави ми украсти
Песму ће нову крстоносну жртва да изусти

Нећу пустити даровану реч да је ико раздевичи
Ни песму посвете да је негве ил мемла заточи
Витез ће бранити замак и своју умрлу Љубу
Песма је песма и реч реч кад на мене личи
Ако јој дадох сузе дао сам јој и рођене очи
Крунску реч распет изустићу распећем на стубу

Упарађени мужеви витезови у низу бројеви
И њихове вите жене милоснице лепе бројке
За губилиште нису речи... ни стрељачки строј
Невини откоси... редови песме... стихови... слојеви...
Ни недоношчад у утробама несуђене тројке
Тек су моја кошница медоносна и нови рој

Разројени за ново време а не за гробаре
Свештенике и фарисеје крадљивце наде
Како се пише и чита последња песма зна
Песник речи не трампи на бувљаку хазнадаре
У врту срца и душе цвату алеје зеленкаде
Дарови живота... И љубави јаве побегле из сна

На овај дан © 04.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ИЗГУБИЛИ СМО БИТКУ

Вољеној, у спомен

Даљине гробне љубави моја Мила јесу ли нам блиске
На пола средокраће живота и смрти играју се тајне
Неко је вазда злобан… У рингу ударце задаје ниске
Ја верно сплићем риме у твоје плетенице и колајне

Смрт се бестидно повраћа земљом… Понавља се обредно
Уз лелек… Опела… Некрологе… Кратке песничке омаже
Напокон све ово избледи… Смрт опет бане невино чедно
У претворничком руху… Лупеж се ушуња да се прокаже

Незвани гост на челу софре осионо заседне пре црнине
У страху жмиркају свеће и мук се у празне чаше точи
Прозебле сенке јаве шарају дуваре… Ноћне птичурине
Црне надлећу кућу туге… Зашто се живот рођењем орочи

Толико му је суђени век… У губитничком болу веле људи
Данас му је ишчитан запис и здробљен восак на убледелом свитку
Нека је лакој души опрост на исповеди горе док јој се суди
Јесен смрти стресла је нови лист… Изгубили смо битку…

На овај дан © 02.08. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

У НОЋ РАЗВЕЗДАНУ

Вољеној, у спомен

Преорали ми умовање заразном тугом
Раздружују се речи свикле на истину
Тамне посејана поља бола истом вугом
Докле помори да требе блиску заовину

Гине добра нада усред кругова јаве
Вилорого крдо мисли разјурено лута
У прогоне на пашњаку душе… Окрваве
Муком исписану жељу што оком колута

Зле гласове зебњом истинитом проносе чауши
По зазору прапочетном тиња на обронку језе
Гребен миља сивом маглом додворење гуши
На ивици гробља капљу сузокриле беле брезе

Наружено биље још сакате дане снива
Васељена се преселила у покоју другог пута

С ближњег плота у сутону скамењена шљива
Баук оку бива… Каква ли се тамо врзма кнута

Велесиле мрака табанају кужне муке
Како да дозивом самилости неслућене
Узмем љути камен бачен из туђинске руке

Са вечном жудњом да добро по добру крене

Великом мишљу пробуђеном из једине бајке

Властан нисам да свој живот осветом раскрчим
Уздарје да примим са колевке песмом моје мајке
Вишњи јоште милошћу чува… Високо чело мрчим

Ако испод ребра рез зареже по катрану
Прокуљаће нова гнојем збрана тмина

Не рушите јој гнездо… Пустите врану
Да кров мој надлеће и слути преваре висина

Нека виси раздор над урвином ојађени

Док вашу злу сујету вишак мржње распродаје
На све стране света… Не вену песме невени
У моме перивоју… Небо је спознало издаје

Дописујем те у округ мојих сенки и жалова
У пасош вере за путницу брода до острва наде

Пучина се опет смеши изазовом у пени валова

Погледу ока залазак сунца у утонуће да не украде

Зором ће други зрак протрести јутро снено
Разложно једро привезати на каменом спруду

И појутарје позлатом извести у гесло омиљено
То снева песник невичан бури… За срећу луду

Наговештај нема… У одјеку звона зру дозрења
Ничега новог са учмалог торња до истога бола
Будилица свести окаснела залуд задржава хтења

Урушио се ноћни храм бекством лажних идола

Око свода развод грамзив нову збиљу мути
Опомена задој отровани разбистити неће
Истином све је изровано… Утопили се мамути
На прозору оста видик скучен у тињању свеће

Кратке су ми руке да те дохватом обгрле
Мила… У преломном трену тонем у катрану
Једино песме нису празне трлице… Хрле

Теби… У сазвежђе Ориона… У ноћ развездану…

На данашњи дан © 01.08.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛПВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com