понедељак, 30. март 2020.

ОПАНЦИ КРАЈ ВРЉИКЕ ЧЕКАЈУ...

Врисак моје душе растишио је мртву тишину изненада
Дуб на гумну јоште цвили... Урезана имена капљу сама
Са крње крошње дечији дроњави змај лепрша... Пре пада
Оплакан јетко невином сузом дечијег ока са локницама

Сребрнастим... Струк пољског цвећа невино згажен
Белином страже за дугу неба није никада процветао
Кликер каменац страсно у прашини ускликом тражен
Није умео да се одазове... С новим се орасима котрљао

Док се у котању не окрњи... Ето тако су се смењивале моје драме
Кликерске приче и жал за прошлим данима... У уму и сад се котрљају
Са магленим сећањем сиротиње и наше згоде... Чујем ехо галаме
Боли ме врисак раселином душе... Опанци крај врљике чекају...

На овај дан © 30.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ     ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com

среда, 25. март 2020.

РАЗМЕЂЕ И ОСА ПЕСМЕ

Вољеној, с љубављу

Пристигла једна света мисао ум да ми разгали
Јутром наде… Чудом је свратила у моју собу
Оживели су завети вере… Нису успут залутали
Зна ли љубљени син Божји ове речи и моју тескобу

Силно се гушим њима у жељи да просветлим дан
И да трун радости задеси у цик зоре драге ми душе
Болом је пројездила ноћ и опет касом трчи вран
Коњ без коњаника… Не дам да куле облаци руше

Куда сада у раскорак надом да заминем
Високо горе к таванској линији јаве у жалу
Често сам гинуо смртно… И сада гинем
У вери да оса песме држи часну вертикалу

Поглед ће још дуго сетан да лута унаоколо
По мрљи испод утабаног и разнизаног пода
Ноге босе не газите опет моје размеђе голо
Клоним се јутрос од тешких речи и изрода

Прстима чешљам седу косу… Слажу се беле мисли
Прочитане… Раскриљени листови из мојих књига
Под нашом жалосном врбом скупа смо Мила кисли
А она јутрос сузе млечи да их пијем са длана брига

Сплиће се тако постхумно нова песма у талас венца
Можда ће мој Роде сутра о њој зборити умно неко
У заносу љубави је пометња… Са ког сам пијо зденца
Оног што смрт точи… На врелу вере знам ја сам те чек'о

И чекам… Хроничар моје душе не мора рећи невиђено
Празним мудролијама шта сам то песмом хтео ти рећи
На које сам те постаменте уздизао моја водиљо жено
Јели Петрарка Лаури или ја Теби сплетох венац већи

Узалуд му је труд… Муком тишине рекох ти више
Но што у запис о песми љубави не умрле може да се удене
Над нашим градом леденије од мостарских лију кише
Сабрат Прешернов својој Јулији римује строфе обгрљене

Ја нисам Петрарка ни Прешерн… Ал' песник срцем јесам
Уз бок им никад стајати нећу… Лаура и Јулија су њихови венци
На ком сам небу срео Тебе Мила моју звезду и данас где сам
Језиком песника нека зборе и они… Гргољима казују наши зденци

Не преводите на њихов код мој дух и код песника у немушти
Ваш говор обезримљен… Зашто мутити празним каменом
Бистре кругове части… Пустите да наша река живота шушти
Таласима… Ми смо своја поља љубави засејали вечним семеном…

На данашњи дан © 25.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 23. март 2020.

ВЕЧНОСТ ЈЕ ПРАВЕДНА

Неплодна песма у крај пута
Дуго без рода чека у осами
Јаловину стару да не породи
Тмурно небо облаке колута
„Копиле ума и риме“ све посрами
Заклете невернике у непогоди

Севају муње прапочетка љуто
Вришти освета с левог бока
Толико смрти и суза не слути
Заробљен дан и вече изврнуто
Уходе тајне вратиле се с истока
Не подрезан фитиљ лампе кути

Дошао му у госте последњи час
Истрошен дугим сновима слепим
Сироте софре за благдан нема... Зденац
Доноси лелек у нашу авлију за нас
Болују камени басамаци па стрепим
Од самоће умреће чедо првенац

Нико је читати неће у овом веку
Раскршћа живота сва се разишла јуче
По маргинама ништавила мрље суза
Дрекавци из подземља поему секу
У утроби строфа траже мртво унуче
Њине ми арије стране ко звуци блуза

Са оне друге непознате стране света
По неки вапај призове мало наде
Вечност је праведна... Тешим се тако
Коме божур љубави тугом процвета
Извор надахнућа срушиће све ограде
На своме гробу нико никада није плак'о

На данашњи дан © 23.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

субота, 21. март 2020.

НЕКА СЕ ДОЛАП ЗАВРТИ...

Вољеној, с љубављу

Прилегла маховина на север душе
У мук се дала за сеновите сенке
Испод жрвња ума мисли се фино бруше
И расипа се прах паспаља на стази младенке

Она у загрљај младенца бојажљиво корача
Да не одагна расуте латице са пута ружа
Заљубили се валови среће немиром вртача
Хоће ли наћи прстен у напуштеној кућици пужа

Светлуца бисерна грана ко меке капи росе
У таласастој коси док осмех благи црта усне
Титрају жеље у кругу ореола зашле у заносе
Лептири трепере у срцу и вера љубављу гусне

Заокрет збиље мења слику и рам сакупља тамнину
У ненадану коб окива језом читаву гору душе
Огрће на рамена… Како кроз застор и паучину
Изнети вољени лик… На олтару сунца увенуше

Зелене влати траве… У болну јесен птичијих крила
Одељен лист неповрата само сећање пуко бива
Ово није мој врт… Наду сам моју залуд засадила
Пожњели су је српови туђи… У род неће доћи одива

Данас нас надрастају наше сенке поето ту и тамо
И црни паспаљ посипа лица… Очи невиднице
Прешле су рубикон… Шта нас Вољени чека само
Свлак кошуље змијске… Киша испира бледилом лице

Базар успомена је пуст… Невољни заокрет све дроби
Загушили се меандри мог и твог животног слива у муљу
Не носе нас валови среће… Упркос свему не дам се коби
Прстен су сaкриле маховине… Ја тражим Тебе мој драгуљу

Морам те наћи ко витез алкар кад циља мету
Моје средиште срца не жели ни једну стрелу смрти
Младенка има љубав Младенца а не сузе и сету
У кругу ореола новим заносом нека се долап заврти…

На данашњи дан © 21.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 19. март 2020.

ЗЕЛЕНИ ПИГМЕНТИ

Вољеној, у спомен

Остала су коначишта на извору мојих вена
Камен љубави тражим… Скитница зељов лаје
По разгору разлила се светлост избељена
Бежи ми спровод уморених мисли у потаје

На њему читам чежњиви испис наде и објаву дана
Нек вришти небо раскораке застиђене по пепелу
Скорели укор записа нико читати неће из рана
Гној је сав мој иметак згрчен у убивеном телу

Не умем рећи куда тече заблудело време неспокоја
И зашто се млаз слива усеклим поривом призива
Истина је… Преварили сте се трагачи… Нисам од соја
Вашег… Узалуд ме уходите прокужени… Моја тетива

Изван је тамног круга… По својој вољи
Надом у дубини разлеже се чудна јека
Пустићу ваше пањеве да време црвољи
Ово су само моји гејзери љубави из далека

За Њу и мене… Шаренице чисте истином ткане
Нек ваше грешне стазе заплићу успут кораке
Мрзовоље у мрзовољи кад се једном настане
Записничари векови неће стићи да изброје раке

Врисак неба ће окомито да пропишти праисконом
Тамо изнад Мокре горе магле запућене нека трну
Моје дане ће будити јутра вере пред Божјим троном
Провиђење готово увек удеси да се токови обрну

И око свије дуб истине на вашем сугребу остајања
Да се вилинска песма исплете колом босих стопа
Заборав часни уседелице не прима… Неће да вас гања
По трагу крви невине… Мој дух пепелишта не копа

Стигла је ваша грабеж оптужница повратницом без адресе
Ту где се сакупљају жеље плахе у муљ ко кишнице у корито
Моје њиве оранице ваздан влаче ситно широке грабове лесе
Грудве су разбијене … Без муке сејем свето семе лако жито

Зајам нико на време да ми врати отет од постања
Племенито је моје ново поље и род ће такав бити
Песник кад ратари сваку бразду жуљевиту сања
И душу жари на олтару вере… Сва потка и нити

Посвећене су без ореола… Трудовите рукотворине тежака
Само ми главобољу носи задња слика остала без рама
Ваш опроштајни спровод прати јато крештавих сврака
Залази сунце и хоризонт се скупља… Надире болна тама 

Стигао је повод пропасти на поруб посртања у разводе
Истим зеленим пигментом давну наду нисмо обојили
Мени су остали моји а вама црни ваши… Свако у своје згоде
Сада нека векује… Право је да носимо крст који смо добили…

На данашњи дан © 19.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/  zelenakap.blogspot.com

уторак, 17. март 2020.

БОГОЉУБЉЕ ХРИСТОВИХ РАНА

Изломило се треском повијуше Богољубље
Коритом бледила зауставља се усекли слив
Благоутробије нарасло зашло у наслеђе дубље
Грчи се миротворно умље у намет раздражљив

Попрсје велечасно у дугој зони угриз љути
Продоре вишње превратнички дослух трује
На ледини мириси покајања не тугују расути
Обзорје размиче сугребе туђе да пропутује

Микроними пожуде кружно наслеђе голицају
Времешне играрије у неслободи ћуте муком
Од данас уводничари о књизи живота тек знају
Помањкањем искуства да зборе и одвратном буком

Асталске таксе наива плаћа по законима нужде
Из страног речника шикне страствена глорија
У предсобљима ума кликтај брбљиве алаужде
У процеп повечерја тескобом мину историја

Глас ништавила по свеводници уземљења клизи
Вечног монолита одавно нема на кључној узданици
Језик истине утопио се немом омамом у парализи
Грешно се зазорило али се родити неће на слици

Спрема се време да нас окруни ко негда кукурузе
Пупчане вреже замршене баксузне уступке гуде
Глистајиво ужегнуће уз гребен надгорњава сузе
Бум збуни грабуљање изводом из круте просуде

Свод колоуста узели су „миловуци“ нико ил ништа
Измакао је циљ последње наде... По петоуглу дубља
Траговима сивим варнице згасле сипа у пепелишта
Копрену мира искре уступају за моја Богољубља

Да усуде премостим намичем жеље и ширим простор нови
Богољубља су света изниклица горобиља и чисти мелеми
Све моје ране у Христовим ранама... Да Он ме сином ослови
Последњи стих заветне песме вером поново Неумрлој стреми

На данашњи дан © 16.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com

недеља, 15. март 2020.

ИСКОБЉЕНИ ПЕСНИК

Овде се умље тупо не делимо у пепелишта
Ко сиви снови разлучени... Набоји протерани
Украли су нам победе... Још сневамо попришта
Невреме усколебано ко зна шта ноћас кани

На сузној омчи жари искра у току разлога муке
Трећом се зором распуђења рачва призив бола
Скривени застор предсобља бежи из круга бруке
Не седај издајо за моју софру... Изађи из глагола

На трећем небу противно тежи упала мозга тиња
Вешто оступа измаглицом праштање колевком слуха
До јуче света песма путем лута у опанцима главиња
Разголићена душа јеца тражи свој круг искреног духа

Боса увала крај појила трује језу нараслих зова
Право је разума у зрну да не сагори за туђе време
На огрлици речи апостол мира загубио је слова
На листи наде чами име... У прозивци прескоче ме

Прикован наклон коначишта бруји подвалом
Блека уздарја корача посебице иза стуба срама
Месе ме туђе руке ко глину на точку упрљаном калом
Велможе деле с кобрама царство под заставама

Прозивка друге свере тишином коначи у потиљку
Нико не прима на зајечишту сувоту пропалог гласа
Нећу кропљење... Мирисом опијен стручком у босиљку
У руљи под крстом жагор зајапурена бестидно таласа

Бежим из кола игре речи... Ко копишти неслободе праска
Одбол свих рана и заточења... У скорој потонулој мемли
Последњи корак духа кад позелени у забит мог одласка
Наде у јарку гину... На капијама гробља призв смем ли

Да изустим из грла јауком... На трубном знаку обзнане
Мисао преваре се разрогачи... У глибу троска трске
До повечерја дави. Најежило се небо само што не кане
Преливе снова не памти песма... Разгони кобце мрске

Мој дуг слободе... Превара на превару право тражи
Окрутно да оптужи и пресуди невином уздарју
У кошарама на сепетима препуно путује подлих лажи
Искобљени песник истрајава усамљен у Божјем благодарју

На овај дан © 15.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com

петак, 13. март 2020.

УКРАДЕНИ РОДОСЛОВ

Колико глупости и празнине пулсира у видокругу
Разочарење следује испред испражњене странице
На наплату стигне са каматом у недоба по старом дугу
Овде су људи на сваком кораку подигли границе

Што веле клинци тражиш а не налазиш себе сама
Могу ли искрзане душе да се закрпе и надограде
Зар није бедак кад се нађеш у смртним растокама
Идограм искида и уруши кривуљу прошле наде

Мрамор кад се расцвета у љуспе пелинске једи
Све равни сведене у понор бездани не буде нужно
Вапаје сужња утрнулог у вртлог судбине што бледи
Видљиви ожиљци и шавови распуклина делују ружно

На жутој мрљи пеге... У очном кругу раздробљен сан
Вертикала оборена порушила је спокоја ниски кров
Мучни животопис у дневнику самоће исписа ветеран
Титулу барда како да уновчи... Украли су му родослов

Песмом не може напој да исплати ни један витез речи
Залуд сте му дали грамату да бледи на чађавом зиду
Бакарни усуд крај прекрштених ногу душу му гњечи
Велике вериге језиво шкрипе... Превид се копча у превиду

Оснутке зовне утамничио је историјски дан заборава
По ободу слуђених жеља зановета последња луда
Дрхтаве руке у сплету ломном сковала буквална јава
Чека се милост неба и смртни позив ил можда заблуда

У глоговом грозду превише их је било огроздалих
Дуго су зобале црне птице у јатима нестрпљиво
Мрезга се оскудица равнодушна... У понору палих
Утихла врева... Зацарен мук завезао је глагољиво

Пише се завршна строфа а још је несигуран му крај
Родослов никада нићи неће... Погубна мисао тек звони
Иза три тачке траје мук... Не замерите за опроштај
Одлазак чека нову песму и сабир у самртничкој колони

На овај дан © 13.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com

уторак, 10. март 2020.

НЕ ДОРЕКОХ ПЕСМУ...

Вољеној Мили, у спомен

Тражене тајне ко полутарије
Нескладом мину на друму чекања
Знам трају у гори птичије арије
Чујем грабова доља тугом одзвања

Разасуте у коначишта туђа
Мрезгају плодоносно у рано лето
Задња ми реч од прве луђа
Нек усне ћуте кад језик сплето

Окоштала истина нека је чува
Времешно наслеђе успомена
Тишина нема слуша срце док грува
Сетих се Миле и оног задњег трена

Не дам да ико добаци камен осуде
На стару излокану страну ветра
Нове ме жуђене зоре разбором буде
Осећам грч у дробу... Боли јетра

Млива у воденици нестало давно
Пресахлим јазом крај врба туга јежи
Чкаљ и трње опколили некада травно
Поље у поточишту... Купина врежи

Пропали су науми скучене таме
Удвојен доток разлике и ступа
Јунаци поникоше... Очи им се сраме
Окомио се гавран да срце исчупа

У време глади глогиње очи беру
Драма има судбину драматичну
Мало горушичино зрно... Ту веру
Умом јуначим да расте... Онако личну

Кошуљице змијске намере крију
Пасторак тражи нагодбу душе
Како да вратим узете на вересију
Потрошене дане живота... У време суше

Нада се шегачи слободом риме
Акрепи заједају мождану кору
Не дорекох песму... Реч њена уби ме
- Чекам те у гробу ко дан зору....

На овај дан © 10.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.coм

петак, 6. март 2020.

ИСЕЧАК ВЕЧНОСТИ

Људи наш живот земаљски омеђен
Годинама и данима у власти Бога
Мали је исечак времена вечности
Ко океан северни у хоризонту залеђен
Кад измаглица заклони белину свога
Застора за покајање и не премости

У истој сржи постојања дамар немира
У калуп неће да се сведе животна прича
Дар бисера из шкољке увек уникат остаје
Говор истине са врха Божјег прста и нежног додира
Уписује се у време за вечни ток поклича
Вере и предања… Запис у повељи за нараштаје

Поклањај бираним песмама писан и зборен
Свима што ће по правом путу проћи своје путе
У коначишта вечна тражећи исконско место
Не гледајте у крошњу стабла него у корен
Неродна смоква и празно лишће добро не слуте
Разгранате жиле снага су стаблу што носи престо

На коме љубав света овде и за вечност господари
У њеном скуту мир се очитује и нада обитава
Свијајте своја гнезда да сутра тићи ваши полете
Са часних грана капаће свето уље и горети олтари
Небеска светлост и ватра у кремену ума спава
Осветници ће од свог мача пасти и своје освете

Благородна уста само благородне речи точе
Еванђеље је радосна вест једином жртвом подарена
Сваком ко дође у подножје крста безазлено
Немојте чекати самртни дан и задњу ноћ… Вапите мој Оче
Опрост моле моје усне за људско срце тврђе од камена
Молим још сада да се растопи у ово време остављено

За покајање и помирење… Пред светим небеским троном
Чита се свачија књига живота… Листа се летопис писан верно
У мастионицу неба уточену Божјом крвљу нека Христова рука
Замочи Божје перо и на запису допише “опроштено” оном
Који је призвао Бога лично и следио га животом смерно
“Хајде замном…” Чује се и данас Његов позив спасоносна порука

Отворене су Орионске двери… Уђите у радост Господара…
Сви сте ви моји посинци и деца… Верни… Примите круне…
Ваши животи и време били су само мали исечак вечности
Онима који су ме презрели у презрењу остала је смртна превара
Ја сам платио цену ваших грехова жртвом за чисте рачуне
Никада више морске дубине вратити неће бачене прошлости…

На данашњи дан © 06.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 2. март 2020.

НЕВЕРНИ ЛАЗАРИ

Вољеној Мили, у спомен

Одродило се шуљаво неродно жито
Опет су пуна туге нова јутра кисла
Прекратих истодобно и оно различито
У сверној тачци без зареза и смисла

Сад цедим мисли кап по кап уместо млаза
Грешно је хтење одбегло трнцима некуда
Стигле су незване раскрснице без путоказа
Пре сванућа на окапници ко омама сулуда

Естетика се у палом трагу свисло скрива
По трусном уму разлучују се амплитуде
Уз трошни зид старе куће чучи коприва
Љута на сенку заборава и старе заблуде

Разуверавају се прапорци иза туђих одјека
Празна звека не носи никоме срећу но јад
Ако у нама тражите грешно из прошлог века
Наслеђе није украло гене… Срушило се у пад

Све оно свето са аурама изнад олтара клетве
Пагански обред зацарен традицијом гњили
У страшној суши изостају очекиване жетве
Данас смо много даљи него где јуче смо били

Подневни дан тмурни обљубу тужну скрива
Исцветали бехар сипи белине ко споменари
Наше успомене пре гроба развођем детектива
Истргнуту песму куме дозиви ко неверни лазари

Сведени луком престоног моста преко понора
Апсолут с апострофом глуваре наше маргине
Мила је драж истине у увалама нараслог чвора
Нећемо туђе стопе на плитком газу без дубине

Ни заклон офуцаног шешира за саме маните главе
Атомске беле пене што виртуелно кругове шире
Хоће ли зглавке помешан плес и туга да раставе
Фела скитача заносом магновења не дражи даире

Бескичмењака тоталних поља ојужених драчом
Занесењаци немојте стати у пола сна позвани
Тешим вас поемом спознаје у духу надом јачом
Принети нећу кад димни жељом да дан се откани

За вашу кишу лажи ширим песме слободе ко амреле
Митинг се таласима љуља у завет сточених љубомора
Ноћне су стеге узалуд оковале срце и глежњеве беле
Двоструко стреме у даљ хоризонту небеских коридора

Трукујем псалме евађелистара за нови век познања
Печатни восак одвећ врели нек чува повеље и свитке
Пучина што утопи на врху новог таласа ево израња
Доследна борба ако крунише победу и моје битке

Не носи ловор но ожиљке по следу свагдашње приче
Штитоноша вида ране осамом истог гласа заручника
Данас кад моје очи њеним смртним очима се диче
Пустите да ми живот мимоходи стопама вечних песника

На данашњи дан © 02.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ 
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/ zelenakap.blogspot.com


недеља, 1. март 2020.

НА ЛУДОМ ВЕТРУ

Искрварих пред злобом трагача и потера
Много пута су упадале речи у процеп истине
Ногом да крочим пољем распуклих намера
На лудом ветру нејака влат маслачка гине

Блесак метеора ненадан разлучи дубоку тмину
Угасла светлост очи мрачи снене по остатку
Разболео се мозак умрежен јадом у паучину
Беседу нема ко да збори пред сенима кратку

Шумори ток вена разуђен зором уморним телом
Врати се небоходу противно сили земљине теже
Преварни дух у поју светом нико да разлучи опелом
Срушени осињак се брани и последње наде беже

Нисам стигао свести за кратког века несводиво
Побегло је преко свода усеклим друмом равни
Уцене било са које стране дух је слободе очекиво
Споменар ђачки не листа нико невешти рукопис давни

Каћуни и висибабе главице дижу најавом одласка зиме
Преоравају ме неки изворници поремећених душа
Опоро семе како да родна поља изродом приме
На каменој обали болује жал воде речима пену куша

Искрварих пред злобом трагача и потера
Много пута су упадале речи у процеп истине
Ногом да крочим пољем распуклих намера
На лудом ветру нејака влат маслачка гине

На овај дан © 01.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com