Врисак моје душе растишио је мртву тишину изненада
Дуб на гумну јоште цвили... Урезана имена капљу сама
Са крње крошње дечији дроњави змај лепрша... Пре пада
Оплакан јетко невином сузом дечијег ока са локницама
Сребрнастим... Струк пољског цвећа невино згажен
Белином страже за дугу неба није никада процветао
Кликер каменац страсно у прашини ускликом тражен
Није умео да се одазове... С новим се орасима котрљао
Док се у котању не окрњи... Ето тако су се смењивале моје драме
Кликерске приче и жал за прошлим данима... У уму и сад се котрљају
Са магленим сећањем сиротиње и наше згоде... Чујем ехо галаме
Боли ме врисак раселином душе... Опанци крај врљике чекају...
На овај дан © 30.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар