НЕКА СЕ ДОЛАП ЗАВРТИ...

Вољеној, с љубављу

Прилегла маховина на север душе

У мук се дала за сеновите сенке

Испод жрвња ума мисли се фино бруше

И расипа се прах паспаља на стази младенке

Она у загрљај младенца бојажљиво корача

Да не одагна расуте латице са пута ружа

Заљубили се валови среће немиром вртача

Хоће ли наћи прстен у напуштеној кућици пужа

Светлуца бисерна грана ко меке капи росе

У таласастој коси док осмех благи црта усне

Титрају жеље у кругу ореола зашле у заносе

Лептири трепере у срцу и вера љубављу гусне

Заокрет збиље мења слику и рам сакупља тамнину

У ненадану коб окива језом читаву гору душе

Огрће на рамена… Како кроз застор и паучину

Изнети вољени лик… На олтару сунца увенуше

Зелене влати траве… У болну јесен птичијих крила

Одељен лист неповрата само сећање пуко бива

Ово није мој врт… Наду сам моју залуд засадила

Пожњели су је српови туђи… У род неће доћи одива

Данас нас надрастају наше сенке поето ту и тамо

И црни паспаљ посипа лица… Очи невиднице

Прешле су рубикон… Шта нас Вољени чека само

Свлак кошуље змијске… Киша испира бледилом лице

Базар успомена је пуст… Невољни заокрет све дроби

Загушили се меандри мог и твог животног слива у муљу

Не носе нас валови среће… Упркос свему не дам се коби

Прстен су сaкриле маховине… Ја тражим Тебе мој драгуљу

Морам те наћи ко витез алкар кад циља мету

Моје средиште срца не жели ни једну стрелу смрти

Младенка има љубав Младенца а не сузе и сету

У кругу ореола новим заносом нека се долап заврти…

На данашњи дан © 21.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com