уторак, 10. март 2020.

НЕ ДОРЕКОХ ПЕСМУ...

Вољеној Мили, у спомен

Тражене тајне ко полутарије
Нескладом мину на друму чекања
Знам трају у гори птичије арије
Чујем грабова доља тугом одзвања

Разасуте у коначишта туђа
Мрезгају плодоносно у рано лето
Задња ми реч од прве луђа
Нек усне ћуте кад језик сплето

Окоштала истина нека је чува
Времешно наслеђе успомена
Тишина нема слуша срце док грува
Сетих се Миле и оног задњег трена

Не дам да ико добаци камен осуде
На стару излокану страну ветра
Нове ме жуђене зоре разбором буде
Осећам грч у дробу... Боли јетра

Млива у воденици нестало давно
Пресахлим јазом крај врба туга јежи
Чкаљ и трње опколили некада травно
Поље у поточишту... Купина врежи

Пропали су науми скучене таме
Удвојен доток разлике и ступа
Јунаци поникоше... Очи им се сраме
Окомио се гавран да срце исчупа

У време глади глогиње очи беру
Драма има судбину драматичну
Мало горушичино зрно... Ту веру
Умом јуначим да расте... Онако личну

Кошуљице змијске намере крију
Пасторак тражи нагодбу душе
Како да вратим узете на вересију
Потрошене дане живота... У време суше

Нада се шегачи слободом риме
Акрепи заједају мождану кору
Не дорекох песму... Реч њена уби ме
- Чекам те у гробу ко дан зору....

На овај дан © 10.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.coм

Нема коментара:

Постави коментар