ЗЕЛЕНИ ПИГМЕНТИ

Вољеној, у спомен

Остала су коначишта на извору мојих вена

Камен љубави тражим… Скитница зељов лаје

По разгору разлила се светлост избељена

Бежи ми спровод уморених мисли у потаје

На њему читам чежњиви испис наде и објаву дана

Нек вришти небо раскораке застиђене по пепелу

Скорели укор записа нико читати неће из рана

Гној је сав мој иметак згрчен у убивеном телу

Не умем рећи куда тече заблудело време неспокоја

И зашто се млаз слива усеклим поривом призива

Истина је… Преварили сте се трагачи… Нисам од соја

Вашег… Узалуд ме уходите прокужени… Моја тетива

Изван је тамног круга… По својој вољи

Надом у дубини разлеже се чудна јека

Пустићу ваше пањеве да време црвољи

Ово су само моји гејзери љубави из далека

За Њу и мене… Шаренице чисте истином ткане

Нек ваше грешне стазе заплићу успут кораке

Мрзовоље у мрзовољи кад се једном настане

Записничари векови неће стићи да изброје раке

Врисак неба ће окомито да пропишти праисконом

Тамо изнад Мокре горе магле запућене нека трну

Моје дане ће будити јутра вере пред Божјим троном

Провиђење готово увек удеси да се токови обрну

И око свије дуб истине на вашем сугребу остајања

Да се вилинска песма исплете колом босих стопа

Заборав часни уседелице не прима… Неће да вас гања

По трагу крви невине… Мој дух пепелишта не копа

Стигла је ваша грабеж оптужница повратницом без адресе

Ту где се сакупљају жеље плахе у муљ ко кишнице у корито

Моје њиве оранице ваздан влаче ситно широке грабове лесе

Грудве су разбијене … Без муке сејем свето семе лако жито

Зајам нико на време да ми врати отет од постања

Племенито је моје ново поље и род ће такав бити

Песник кад ратари сваку бразду жуљевиту сања

И душу жари на олтару вере… Сва потка и нити

Посвећене су без ореола… Трудовите рукотворине тежака

Само ми главобољу носи задња слика остала без рама

Ваш опроштајни спровод прати јато крештавих сврака

Залази сунце и хоризонт се скупља… Надире болна тама 

Стигао је повод пропасти на поруб посртања у разводе

Истим зеленим пигментом давну наду нисмо обојили

Мени су остали моји а вама црни ваши… Свако у своје згоде

Сада нека векује… Право је да носимо крст који смо добили…

На данашњи дан © 19.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/  zelenakap.blogspot.com