недеља, 29. април 2018.

ОНА ЋЕ ДОЋИ...

Поема Мили, с љубављу

1. УЛИЦА „ГОРКИХ ЈАГОРИДА“

У молитви приклањам колена
Добродошла моја песмо
Огрнута са одором туге
Чека те давна успомена
На истом месту где сужњи бесмо
Нарасле боре и красте... Прсле пљуге

На прагу дома болних надања
Улаз први стан 6/а улица „Горких јагорида“
Број један...
Песник чемере саме сања
Слеп у вери светог вида
Песми дарује пољубац чедан

Кусура нема у ситнишу
Са провиђењем блиска Голгота
Усне су мртве
Да на Њен образ пољуб упишу
Урежу срце на храсту живота
Последњи дар жртве

У предвечерје на скверу
Чека ме Мила посестрима
Ко што чека сену
Поставио сам сто и вечеру
У улици „Истрошених рима“
Пружам руку ко мост испружену

У мутној слици видим лепи медаљон
Иза ограде на очиглед ђака
Преко пута школе
„Трећи крагујевачки батаљон“
Први пут два осмака се љубе и воле
У вечерњи звон испод надвожњака

Светионик ватру иште из мрака
Препознаћеш терасу дуж целе зграде
Дођи у моју собу са првим гласом
Са јатом преплашених сврака
Да не побегну узнемирене наде
Отмено и тихо пре сумрака таласом

Ветра нека се отисну звездане лађе
Заљубљена песмо не носи ми јаде
Не брани сузама да крену
Без страха кад сунце зађе
Надахнуће само у наговештају даде
Неколико стихова за моју црвену зену

2. РЕЧ НИЈЕ ВИШЕ СВЕТА

Скрени лево
Из улице „Мртвих надања“
Не осврћи се убога
Јава је све што сам снево
Тајна у тајну урања
И куд је ступала нога

Ако и питаш нико неће знати
За незнанца где станује
Не тражи адресу
Душу су обрасли папрати
Са твојим зовом тек царује
Повод свих повода у стресу

Обраног винограда и киселих јагорида
Пролазна је од памтивека
Као свака пролазност у животу
Може ли песма да извида
Знам пуста ноћи шта ме чека
Брисати нећу ни једну јоту

Молитвом тражим далеког Бога
Устрељено срце и грудну рану
Смртна мрља не бледи
Кануле крваве сузе из лога
У опроштајном дану
Ћирилицом бол исти приповеди

Пали се прва реклама на „Плази“
У комшилуку моме
Са „Булевара преваре“
Раскрће се деобом разилази
Руше се све аксиоме
Увелико позлеђене ране крваре

Допире продорни глас санитета
Један угашени живот је мање
На бројном стању за вечеру
На моме Косову колона пета
Дојади празно нарицање
Нудиш ли ми песмо бар ти веру

Не оштри риме ни копља
Нема Витеза да их ломе
Реч није више света
Не дају да зденем своја снопља
Ни да се теби вратим доме
Пре јесени трагом палих комета

3. ТРАЖИ СЕ НАДАЊЕ

У огласном одељењу за изгубљене ствари
Песмо, пожутела је етикета
„Тражи се надање“
Још увек моје срце крвари
Глас и реч твоју иште поета
А Она у гробу чека Христа и позвање

Издали су ме моји песници
Траг уписа следи слово
Давно старо на деблу урезано
Мрак шпартају мали свици
Ко ће знати како се реже ново
У мутном веку похарано

Прошле су многе немирне воде
Реком сећања у бујицама љутим
Кад су ме бомбардовале звери
Залагао сам живот за карамфил слободе
Да преживели дах мира наслутим
Песмом против бомби са стегом у вери

Пркосно китио ревер живог циља
Бели анђео био је мета
На знак узбуне
Није страховао од Милосрдног окриља
Усправљала се глава ко колут сунцокрета
Земља је рака свему и лишћу што труне

Нисам бежао у склоништа
Рецитовах песму на „Тргу наде“
Трчао по згариштима потом
Носи ме поклич: Све или ништа!
Кад ти се песмо вратим с барикаде
Предајем ти се освојен лепотом

Заостале риме... Скупљени откоси
Зденути страже... Све сам Њој дао
Иако песму заклања облак тамни
Набујале сузе успомена носи
Знам ко ми је љубав поклањао
А чији су трагови срамни

Да капљу као мисли
Ноћ је моје време
Старог ноћобдије
Заједно смо свисли
Тражи горушичино семе
У глуво доба ироније

4. ОНА НА ТРГУ ЈАВЕ

Сусрет самоће са тишином
И месец што се крије
Памтим пољубац слова дахом првим
Украдем песму опчињен белином
Кад млечним путем пођу кириџије
У слободу песме себе самог мрвим

Сећам се „Књижевне зоне“ код крста
Расипале се треме и прегршти песничких брига
У пешачкој зони бокорисмо пркосиме
Ишле су Песничке литије... Ред се за редом уврста
Под неонским светлом иза штанда књига
Првог рецитовања у микрофон текле су риме

Круг моје самоће дотиче једна тетива
Рођене и нерођене песме надиру
Разликују се ко дани по патетици и лику
У менију живота само смрт ужива
Незасита гозбује у пиру
Загледана у црни рам и малу слику

Несрећни смени очајни дан
И цела седмица тако прозуји
Враћам се Њој и слици са чеоног зида
Осуђен да скончам мирно у сан
Од Бозмана кроз ноћ језа навалом хуји
Зуби још трну од недозрелих јагорида

Из погледа читам одговор вере
Збуњен сузама што навиру
Из њених сетних очију
Са крста распећа не чупам ексере
Нека труле са вековима у миру
Сузжањство своје носим и живота иронију

На стражи бдије Она на тргу јаве
На крају пута чекају ме зоре будне
Праг и песму чуваркућу дадох Псалтиру
Нису без диригента залудне октаве
Моје посвете и поеме жудне
Увир пене нека пада у свом увиру

Свештила стучена још се пуше
Уплетена мудрост у Њену дугу косу
И плетенице расту бојене црнилом ноћи
Кад једи стисну грло ко оскоруше
Нежни се осмех с усана лаки просу
Кике су завет трајни... Она ће доћи !

5. У ПОДНОЖЈУ СРЦА

Задњи скок се подмукло кани
Не суде глупости умно
У пауковој мрежи за један трен
Поетско помазање ноћас се брани
И вером чува рођено гумно
Пао је интрига плен

По живот сам ће доћи харч смрти
Недам му моју Круну љубави
Ни трон песника издаји што гаче
Док моје године воља прти
И хоризонт се размиче плави
На своју звезду не лај дошљаче

У рај се враћају одбегли ко ласте
Пустити нећу преливу самосажаљења
Да се додвори Јудиној лажи
У долини сена смртног човек расте
Чекаћу до жетве и пуног зрења
С полегле траве жељо кажи

Не кусам чорбу што закувао је ђаво
Отпустих стражу треће смене
У очекивању појутарја бела
Одај поруку песме жива јаво
Ако се очи сузом окамене
Ко ниче у недрима из пепела

Из распрслог круга тескобе
Исписи никли по дувару нове умрлице
Пре него роса оде у небо
Иза прага моје собе
У коначишту душе испод таванице
Црни паук песму је вребо

За сусрет мој и Њен у подножју срца
Исти је бол рима овде обитав'о
На раскршћима протекле ноћи
Свикла је душа да песмом грца
Опет сам помен први песми дав'о
Рефрен је преживео: Она ће доћи !

На овај дан © 29.04.2012.  Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

петак, 27. април 2018.

НОЋ НЕПОМЕНА И НОВОРОЂЕЊА

Мили, с љубављу

Отпутујем ли у непознато ненадно без трага
Хоће ли ме ико тамо чекати у касне сате
Сироче никога нема... Тужна је ова сага
Далека срцима вашим када ви своје имате

Која ће суза искрено да се отме сама
У тамној ноћи уздаха и великога бола
Песника душа и речи боле.. У мукама
Прати га само рођена сенка док кола

Путем куда је и Она прошла једне суботе
До тамног вилајета незнане земље недођије
Како да се човек избори од смртне уроте
Још се васкрсом жуђеним вратила није

Оскудне речи стиховане души не дају утеху
Ни ум их подвезати не може у јасну спознају
Ласта је оставила своје гнездо и своју стреху
Гледам га опрхрван сетом... Мислим на издају

Ове ноћи и потрошеног дана... У собу празно гнездо
Зашто се уселила празнина југа... Зов оста без цвркута
На мучном оскудном небу... Милина источна звездо
Ноћас ми не даде сјаја оку ни мир души... Раскинута

Двоструким болом земље и неба... Усудом мојим и њеним
Црни претећи кратер на своду гледам... Бездушно ме гута
Месечар нисам ни скитница... Нећу да у безнађу виленим
Али како да се успротивим бездну кратера и сенци мамута

Који ме бездушно мељу... Одвратна смрт страшног имена
Здробљени живот у прах мрви... Све у прошлост одлази
Обележени довратници и убрано зеље у ноћи непомена
Хоће ли да ме спасу од затирача смрти што ево пролази

У очи празника пасхе велики Боже не дај да ме промине
Анђео заштите... Чекам на капијама мога Вавилона
Излазак и слободу из ропства... Спас из туђе постојбине
Чекам моју Милу... Чекам уместо смртних васкрсна звона

Ноћ да распукне великом јеком... Да се промени болна сага
Два живота а не две смрти... Ноћ непомена у ноћ новорођења
Да се вратимо Она и ја скупа у наше гнездо без тешких пртљага
Слободни животи опет да пупоље у стиховане речи избављења

На овај дан   © 27.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com

четвртак, 26. април 2018.

УМРЛИЦА НА РАСКРСНОМ СТУБУ

Товарно зрно се руши безброј пута са малих плећа
У матицу мравље реке са журбом пред летњу кишу
Усправљена уз наћве плесне не стоји празна врећа
Из књиге рођених преписивачи хоће да ме испишу

Нису сустигли јав мириси Твога цвета
Заносом гори прошло време и година руј
Ако и одем и залутам тугом на крај света
Реч опраштања не пиши и затон не дописуј

Пусти пролому да очи своди на леђа стени
За доњи камен раселине одваљен с рођене горе
Из нашег гнезда овенчана љубав и катрени
Нека се јаве... Набој постојбине прска пре зоре

Суза истрајава на јастуку по изврнутом рубу
И мокром трагу збиље побеглом у глуво доба
Квашена кишом умрлица на раскрсном стубу
Слова ко мрави миле и пољем туге расута тескоба

Песме о смрти су мој извод са потписом живота
Нису им по вољи печати вере изломљене приче
Овде се рукопис не прекида и низ великих нота
Отисак језикословља у воску није немушт... Дар ниче

Мирисе твога цвета збира у скленицу за помазање
Љуби те моје срце, воли душа и песма Божјег трона
Повеља векове мости за нас и наше радовање
Мила, дате нам речи од искона чува сазвеђе Ориона

На овај дан ©  25.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

понедељак, 23. април 2018.

РАШЉЕ ЈАВЕ

Јапија у трагу постојања преврће ћуд убиствене паралеле
Главница плота свеузећа преседан је на углу правде ниске
Ко нам то брани оградом избављење и игру буни у разделе
Док облаци пиргави небом траљаво клизе ко покисле двиске

Мрамор светлуца кровном пратиљом на другом хоризонту
Преосталу насладу губилишта блатњаво село у смраду воња
Изгубили смо све наше битке у маглама на јужном фронту
Шљам је запрушио сливнике проклеством и чистилишта доња

За ујдурму оскудни раскорак мисли баштини нишптавило
Клизава страна месеца засенком заборава кровиња паклене игле
Куда сте се запутили просјаци тргом... Јуче вас овде није било
Камџије у налету терају муве... Рано су са сумраком стигле

Талентовани пробисвет празнично кријумчари своје наде
По плеснивим ћошковима трулежи иностраних заовина
Упуство ситнојавно исписа продају заблуде и опкладе
О леку преваре... На крају баладе стижу издаје непочина

Тресак врата кад се залупе буди чуваркућу у глуво доба
Подвигу стреми лепету јужног крила да те ноћ не поскубе
У гаврановом кљуну развлачи ли се болом мртва утроба
Или се нагон глади преодева у ждерање... За расцеп и порубе

Ово је лажно царство преваре ил гето сумљивих идола
Пут у поплави муља скрива очи на раменима оџаклије
То што нељуди причају шапатом уз ватру раскола
Нека те не брине издаја док се буду сакупљали око панаије

Губитник никако да подвуче црту и да спозна бездан надничења
Ако се усек не продуби плинуће провалом ниске страсти
За завежљај у празну поноћ стигле су пришипетље истог презрења
И тупоглави сеоски пољак са шајкачом блентав и затупасти

Мантра се понавља у несигурном току да заумна буде у смутно време
Дуборез ума је плитак и окрзан ожиљцима... Чворишта су израсла јуче
Промрзли воћњак у жалости бајалица никако да васкрсне калеме
Сеоско веће парницу расплиће помирењем да се међаши разлуче

Дуго су се вајкали на судбине и сада узастопно подригују у дуету
Још се преплићу редови ноћни и замршене лудости пуко срочене
Ко ће да распетља мртву гужву кучине за приносницу правду свету
Зорним кликом на раменима пришивена не брбља простачке опомене

Потајну поруку премрежила је загонетна прича недопричана за јаву
Дрешимо језик а он се заплиће у три тачке доказане истине
Полегла роса никако да умије маслачке и блудну косу гргураву
Која ће рука да расчешља у пролеће развигором и пројавом у даљине

Сумња је след нових могућих изговора пре но признање осуди
Остатак малодушности и наносе муља затињеног у нама
Прљави тепих нису газиле босе ноге без отиска туге... Знајте људи
Тешко очима остарелим пре слепила кад их обљуби скрама

У завојима гробљанске стазе изгубили се споменици векова и тихог мрења
Издаја намерника сконча дангубом... Јутарња прескака утехе нема
Нумерологија се скрива у лажи коритарке сигурне да ће измамити сажаљења
Шаховско поље живота потезе варира у оскудици нараста трема

Знатижеља кибицера чудом у лажном дукату се кришом затомила
Кукавно жмирка мало туђег сунца избраздано траговима прљавог зноја
Дечију машту још увек страши ноћно коло недокучивих вила
У белом плесу опточења лепоте и шара лепших од тканице с разбоја

Вештином обрнуто прозрачно модрило вретенасто поиграва
Другује с подваљком смнежураним да заноктице црне не помуте очињи вид
Стисла се поука вере између набоја и тврдих чворова рашљи јава
Прекратила се песма и уморени стих... Зору је затекла румен и нова стид

На овај дан   © 23.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ – ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

субота, 21. април 2018.

ЉУБИМ ТИ СЛИКУ


Мили,с љубављу

Извучи из ништавила сенку да се оцрта у уму
Вилински конци трептајем нужно прошивају мит
Преполовљени дуг шкртари набој на малом зуму
И слика мајчински пејсаж замагљене даљине у бит

Слеђену игру светлости преводница дана спира
Поклекло јужно царство сумње драстично страда
У важном трену мисао касни да се мудрост цитира
На језгру спржено окно и бекство нису награда

Вероломно осећање превлаку свуда тражи криву
Занос упорно разгрће трагове сећања на тргу вике
Парадигму су освештали знанци за туђу тетиву
На прочељу подземне страже избочиле се твоје кике

Покушај скрушен ниско размеђе бола сузом буди
Прамац на хоризонту нестварно суздржано плута
Просјак на углу са ковитлацом жеља дану би да суди
Јутрос је рано похаром овуда прошла јуришна кнута

За нашу тугованку велебиљем се мелеми не растачу
Биографија нечитана капље празне странице језом
Све што су написале моје руке чека ужарену ломачу
Мој суд је милостив само туђем перу... Осуђен резом

Нећу се тужити судбом праведна ускличнице дуге
У кишном дану преседана калкулисати није свето
Борио сам се и борићу се са пошастима смртне куге
На поломљеном јарболу док се буде љуљало једро

Мила ускличница дуге здружује боје сећања пре таме
На новом свитку завет исписан краснописом да не бледи
Узводнице пене сребре докове пристиглих лађа... Скраме
Губари обрстели пролистало... Несвесни у ниској заседи

За други увез туге чекају промашени улов расплинућа
За ново столеће мрезге у језгру коре мозгају истину
Не кривотворите легенду сведочењем да би распикућа
Спискао све до вересије... Повраћај тера мучнину

Велике наде нужно су постојање духа... Грленим током
Мравља прича у недобу веје успомене на видику
Године се нису избориле са собом и скученим роком
Остављам вечну посвету на полеђини.. Љубим ти слику

На овај дан  © 20.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com

недеља, 15. април 2018.

МОМЕ СРЦУ ДРАГА

Испрскан крвљу ко вином истине
Разроким очима чува видике
Суботни дан Мила готов да мине
У окриље мрака без овенчане слике

Пољем збиље сам гамиже
Остављен с раскршћа наде
Песник у успомене вече ниже
Сета гази стопама бола у дубље јаде

Зов љубави није збуњен
Усеклом жудњом пузавице
Превод трошни муком круњен
У лету јата под крилом птице

Кофа на крошњи дуње дуг љуља
По сапима зној се пуши
Уз брег ка гробљу сенка бауља
Завет роду траје исписом у души

Умрло сунце иза Црне чуке
Стрепи за немир првог јутра
Последњи дан за све кулуке
Има ли трајање иза... И оно сутра...

Јуче је прошло... Искидан низ
Смрт је узела место животу
Ожиљак чува стиснути гриз
Модра усна туђу грехоту

Преломни век без слутње нове ере
Васкрсом вечним два доба раздели
Избрисана је граница и хоризонт хемисвере
Небо и земља се у исти загрљај свели

Мила, Васкрсом све се ненадно сврши
Стазе живота досегле до кућног прага
Што вече отме да поноћ не самеље и преврши
Родила се звезда да вечно сија Моме срцу Драга...

На овај дан  ©15.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com

недеља, 8. април 2018.

КРСТ И ЗАПИС


Посрнулу реч с почетка трагачи никада неће наћи
Пламиња ватра на рубу горе за дах далеког југа
Нико се осветом не жари затечен на мосту вере
Опрост у недра дарујем свој мојој злурадој браћи
Опомена нас зове да изађемо из зачараног круга
Анђели записничари пишу књиге и небеска мерила мере

У туђе село путниче вечни конак не тражи
Нек срце будно чека зору да нови дан орочи
Пусти иверје расуто крај старе кладе да трули
Сапутнику животу истину пута без остатка кажи
Не распи оскудицу... У умак туђи прсте не умочи
Нек схвате опанци сами и они што су их презули

Овде се стари брест вршњаку грабу јада
Појила пуста одавно не точе воду но тугу
Рaзваљена корита купина у недра скрива
Сеоска снаша изгубила је перач и стада
Нико у селу није преболео помор и кугу
Изнад појаса дигла се само врес и коприва

Доколица грабов троножац деље у посне дане
О потковицу коњску црвоточи софра под тремом
Ко ново повесмо време испреда свачију причу
Парложе њиве запуштене годинама не оране
Купина и лоза грле кућу у колоплету немом
Из села изашли сељаци предани смртном бичу

На гобље... Нико узречицу једну да поврати
Три самоникле булке украј плота процветале
Опорука вели: Стара се мудрост неда порећи
На жутим токама заробљен зрак сунца пати
Оронуле воденице језу крију одавно стале
-На пусто дрво не режи крст... Ни један запис не сећи...

На овај дан © 08.04.2012.
Славими® Ј. Зеленкапићאביר האמנות
„ГЛАС НАРОДА“ ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com

четвртак, 5. април 2018.

СВЕ МРАВУЉА

У цвету расцвета бојим чун наде
Обмањује ме исток и жудна зора
Несвитом новим иза саме ограде
Копам по шушкору мојих набора

Враћен са гробља у круг самоће
Утајом ветра разносим прах мира
Подмукли раздори људске злоће
У корак зашли падом презрелог жира

За друго вече остављен нађох збег
Котрља се разлокан свод и дах жуља
Под пламом ока залутало село и брег
Узвишен дом мрављи... Све мравуља

Занет у вековни сан прадеда одмара кости
Загубљен гроб чами међу рашће старо
Затупљен камени споменик још је у жалости
Зарастао у маховину изваљен... О, преваро

Смрти нагледао сам се твоје жетве
Грабежи ниоткуд удомљена за ток века
Модре набоје распрскава мука ко клетве
Призивом слутње ближи се немоћ из далека

Трећа се ноћ и зора не веселе гласом
Остављено одојче плаче крај ногу мајке
Немире не може да сакрије пред ужасом
Сирото срце обмане чита с поуком бајке

Гласови мртвих тумарају по заравни
Окомито је узглавље снова... Животе
Тајни грехови скоро ће бити јавни
Зрикавци разносе гласе растачу ноте

У нотном низу откоса ливаде наше
Све су дубљи кратери и стрепње ума
Расцепи душе брину и намере ме плаше
Нечасти са оне стране слова после друма

Вратили се назеби у невреме снено
Запитаност се није одмакла од почетка
Намамило је наивне жртве паклено
Сулудо време дна сишло са црног летка

На овај дан  ©  05.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com