Товарно зрно се руши
безброј пута са малих плећа
У матицу мравље реке
са журбом пред летњу кишу
Усправљена уз наћве
плесне не стоји празна врећа
Из књиге рођених
преписивачи хоће да ме испишу
Нису сустигли јав
мириси Твога цвета
Заносом гори прошло
време и година руј
Ако и одем и залутам
тугом на крај света
Реч опраштања не пиши
и затон не дописуј
Пусти пролому да очи
своди на леђа стени
За доњи камен
раселине одваљен с рођене горе
Из нашег гнезда
овенчана љубав и катрени
Нека се јаве... Набој
постојбине прска пре зоре
Суза истрајава на
јастуку по изврнутом рубу
И мокром трагу збиље
побеглом у глуво доба
Квашена кишом умрлица
на раскрсном стубу
Слова ко мрави миле и
пољем туге расута тескоба
Песме о смрти су мој
извод са потписом живота
Нису им по вољи
печати вере изломљене приче
Овде се рукопис не
прекида и низ великих нота
Отисак језикословља у
воску није немушт... Дар ниче
Мирисе твога цвета
збира у скленицу за помазање
Љуби те моје срце,
воли душа и песма Божјег трона
Повеља векове мости
за нас и наше радовање
Мила, дате нам речи
од искона чува сазвеђе Ориона
На овај дан © 25.04.2012.
Славими® Ј.
Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар