ЉУБИМ ТИ СЛИКУ

Мили,с љубављу

Извучи из ништавила сенку да се оцрта у уму

Вилински конци трептајем нужно прошивају мит

Преполовљени дуг шкртари набој на малом зуму

И слика мајчински пејсаж замагљене даљине у бит

Слеђену игру светлости преводница дана спира

Поклекло јужно царство сумње драстично страда

У важном трену мисао касни да се мудрост цитира

На језгру спржено окно и бекство нису награда

Вероломно осећање превлаку свуда тражи криву

Занос упорно разгрће трагове сећања на тргу вике

Парадигму су освештали знанци за туђу тетиву

На прочељу подземне страже избочиле се твоје кике

Покушај скрушен ниско размеђе бола сузом буди

Прамац на хоризонту нестварно суздржано плута

Просјак на углу са ковитлацом жеља дану би да суди

Јутрос је рано похаром овуда прошла јуришна кнута

За нашу тугованку велебиљем се мелеми не растачу

Биографија нечитана капље празне странице језом

Све што су написале моје руке чека ужарену ломачу

Мој суд је милостив само туђем перу... Осуђен резом

Нећу се тужити судбом праведна ускличнице дуге

У кишном дану преседана калкулисати није свето

Борио сам се и борићу се са пошастима смртне куге

На поломљеном јарболу док се буде љуљало једро

Мила ускличница дуге здружује боје сећања пре таме

На новом свитку завет исписан краснописом да не бледи

Узводнице пене сребре докове пристиглих лађа... Скраме

Губари обрстели пролистало... Несвесни у ниској заседи

За други увез туге чекају промашени улов расплинућа

За ново столеће мрезге у језгру коре мозгају истину

Не кривотворите легенду сведочењем да би распикућа

Спискао све до вересије... Повраћај тера мучнину

Велике наде нужно су постојање духа... Грленим током

Мравља прича у недобу веје успомене на видику

Године се нису избориле са собом и скученим роком

Остављам вечну посвету на полеђини.. Љубим ти слику

На овај дан  © 20.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2018/

zelenakap.blogspot.com