субота, 31. јул 2021.

СА МАЛИМ ЧУНОМ ТКАЛАЦ

...Даде ми се у месо жалац... *

Како на разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац
На рођењу нико слутио није
Да је рођен песник... „Генијалац“...
У доба детињста растао је само
Бистрооки дечак... Неки чудни малац
Није сисао весла у колевци
На пртеној сламљачи но палац
У школи је без чуђења увек и у свему
Био прави мудрац... Зналац...
Кога су тукли прутом по прстима
Због књига... Шта ће бистри радозналац
До писати песме кад неправде боле
Био је његове истине жалац
Напокон изучи мале и велике школе
И оста само Песник... Интелектуалац...
Слободни уметник... Ни у трећем добу
Не пристаје да буде „професионалац“
Песник песмама својим целог живота
Би и оста верни заточеник и талац

Живот брзо прође... Тако као сваки
Непобедивој смрти најзад је талац
Господар речи животом риме гради
Лакоћом душе ко неки тамо професионалац
Нажалост мој заблудели роде
Није свако ко је писмен интелектуалац
Песничка болест у телу песме и риме
Увек је слабост романтичарски жалац
Песме са римом су узвишене куле и дворци
Бајновите... Ту залута сваки радозналац
Кућа и песма без зидова и прозора
Слепа је и трошна... Зна то сваки зналац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Прави песник ће радије дудлати свој палац
Песме нису куле од песка
На океану поезије којима се данас игра сваки малац
Песник је по рођењу песник а не занатлија
Приучени тобожњи самозвани професионалац

Векови ће тек да суде поезији и песнику
Не волим да досуде оно „генијалац“
Ни у чему нећу заблудели роде
Да слави празној ни данас ни сутра будем талац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Апостолски стих и гесло сведоче
„...Даде ми се у месо жалац...“
Целог живота остати песник искрено дете
Најлепша је титула „необичан малац“
На разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац...

На овај дан © 31.07. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
* Друга Коринћанима посланица апостола Павла 12,7.
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com 

четвртак, 29. јул 2021.

ЗАГРЉАЈИ СКАКАВАЦА

Ништа је покошено поље за скакавца скакача
Испод врелог сунца да изводи плес ведрине
Можда мишиће задње вештином тако тек јача
Кад јара ужагри дан и млитавост се још расплине

Зелена изворна игра траје васцело боговетно време
Дивљење није на видику великим вратоломијама
У вери журбе за сутра оставио је опаљено семе
Још два скока... На крају поља чека га скавица дама

Љубавна игра под врелим сунцем... Непомућена слика
Ово је дан живота... Пропустити се не сме заокрет среће
Није чудо... Исто се пева или пише предаја хомилика
Покошено поље није мало... У освајање мужјачи креће

Скакавац скакач не признаје препреке... У истом ритму жеље
Први и задњи скок чини... Да се домогне скоре љубави
Није забава свакодневна... Колико толико да потраје весеље
У лето слободе непознате су зелених скакаваца нарави

Заокрет среће поуку носи... Предаја милине заувек годи
Изазов је покошено поље и откоси траве у навиљке збрани
Порука среће живи... Потомак из загрљаја љубави се роди
Ни сунце ни поље... Ко ће данас стати насупрот њиховој накани

Ја сам упорни скакавац скакач... За данашњу младеж поука
Грлите се загрљајима љубави... Ниједна љубав није неплодна
На овом узаврелом свету све је дивно удесила Божја рука
Опет ће бити берићетна знајте када се отвори година родна

Ова преносна песма носи велику мисао... Васпоставити вољу
У застоју рађања људског рода... Окитите сваку капију
Склоните оклевање... Игра скакаваца на покошеном пољу
Узор нека је да умирање не побеђује живот и нашу нацију

© 29.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

среда, 28. јул 2021.

КУДЕЉНО ВРЕМЕ



Срео сaм своју душу свислу у тами расејану
Облаци мушица безглаво надиру са истока
Градим седимент слободе у првом дану
На трвђи збиље преораних дужица ока

Преворница се није зајазила у плавно време
По сивом камену трагове увелих маховина
Читају ветрови са севера будећи свеле багреме
Поцрвенеле очи од бола гребе маглена прашина

Клишеји отрцани и приче калупе туђе броје
На сведеници искре милост се у румен буди
Витка мисао надраста себе саму и застоје
У обданици тражи се човек у мноштву људи

Бритко огледало воде грабљиви корморани
Заталасају лако двобојем вечних маскенбала
Полегла повијуша дрежди на западној страни
Елипса закривљена на теме истине je пала

Гиб ваља трауме и наносе прљавог муља
Несвикло градиво понавља туробни час
У људском глобалном селу људскост бауља
Потковани коњи у натрашке касају одбегли кас

Опоруку наслеђену бол цеди у вртачи ума
Гледне очи граорасте горе јужним жаром
Немирну децу још плаше... Ако их покупи чума
Доконе бабе куњалице у магновењу са кошмаром

Вест по вест и исповест пре олтара страда
Кудељно време векови више не снују у рају
Побегли у нужди са села побрали су муке града
Два живота у једну раку беде никако да затрпају

Ожиљк ружни ношен разбија ритам месеца
На клацкалици језичак падне безумних речи
Празнина пробој и рупа... Траг жила испресеца
Забезекнуто време за гором узалуд јутром млечи

Дубоки минус читају на левој страни кантара
Одступнице нетријараних речи брлога и шљама
По атарима душе зла коб ваша увек ће да се вуцара
Песма копиљуша никада није песма и дама дама

На овај дан © 28.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

уторак, 27. јул 2021.

ЗАБЛУДЕ И ПОКУДЕ

Ожуљих дланове да расчистим многе заблуде
Жустро и ревно у зноју… К'о лањски снег
Разбацујући их испред црвоточно малог прага
Док неки песници у туђе авлије бацају покуде
Затрпана истина преостала је једини белег
Пустим сокаком још тумара протува љага

Ветар наноси свом силином нове намете
Животу просјаку затрпава прву пртину
За ово болно завејавање песник не мари
И што с отежалих кровова висе ледене освете
Нове заблуде неба падају у исту помрчину
Док около преплашени чкиље прозори измећари

Оговарање сипи све јаче преко плотова јава
Залуд васцели дан чистих моје беле пахуље снова
У болној зимској смрти прерано умрле ми стопе
Жути снег долину душе упорно ноћас затрпава
Наивне заблуде и туђе покуде мрве наде теже од олова
Хоће ли скоро дунути јужњаци да лед узгред растопе

По мојој белој коси… Ко ће те следити поето заблудели
Касно схватих да се заблуда луда на леђима закопчава
Те циркуз поетски не одлази из атара и из мртвог ума
Овај залеђени крајолик заборављене душе невесели
Скапава у наносу муке и прти гладну песму остава
Што их носимо у пртљагу живота после овог зулума

На овај дан © 27.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 26. јул 2021.

ДОЖЕВАОНИЦА НЕБЕСКИХ ЊИВА

Вољеној, с љубављу

Семеном бола засејао сам цели свемир
Сада пре узрења тугује свеколика васиона
У небеским њивама је настао немир
Од твоје смрти Мила душа ми бона

Далеке звезде на плавом кругу ко свици трну
Олуја изненадна их усколеба... Где беже звездана јата
Још даље у дубине црног бескраја уплашене прну
Задњи изгнаник из живота наде ваја и не схвата

На постаменту бронзане статуе жељене љубави
Чека да их позлати месечев зрак одбегли сјај звезда
Пре него праскозорје нови дан бола на своду најави
Читаву ноћ сакупљам успомене у пребирању небеских гнезда

Уместо нада пред зору осу звездана киша
Два незасита гротла у моје очи гасну
Умиру далеки метеори... Што даљи смрт им тиша
Мила, ни ова ноћ није спознала моју намеру часну

У трену бљеска падалице и твој је минуо траг
Испружене руке примају дар празнине
Ко те је украо не докучих, ако не смрт тај црни враг
Опустошено ми срце пошло у црно село на заветине

Без тебе Мила убого ко развaљени тор небеског стада
Распуђене звезде нико више сакупити неће
Расуло се моје прошће на авлији и изба већ пада
Пабирчим опет залутале строфе изгореле среће

Небеске њиве пожели су други на поноћној моби
Моје је гумно празно... Како године гладне да преживим
Песнику су пре рођења досуђене ове болне коби
Бронзана стражо пустићу да позеленим и да посивим

Нека бар птице уморне слећу да одморе крила
На небеским њивама позобана су сва семена
Тражим и тражићу жудњу што си ми је оставила
У дожеваоници уплетену плетеницу за вечна времена  1/

На овај дан © 26.07.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com

1/ Некада док смо наше њиве жели српом на крају жетве у последњој њиви, при врху, мој отац је увек остављао једну руковет не пожњевену. Онда би мати од те руковети плела тројне плетенице, а ми деца чупали околну стњику и око сплетеног жита правили стог уз молитву коју су одрасли изговарали са жељом да година буде опет родна, да жита буде као звезда и кућа да буде благородна. Тако сам призвана сећања детињства и опустелу душу као наше њиве и празно небо након смрти моје Вољене, у титрању успомена и жеља пренео у ову песму "Дожеваоница небеских њива"


среда, 21. јул 2021.

НА ТРГУ ДОУШНИКА

Не тражи зловољу поскубену
Расуту ништавилом биља
Није примила заруку дара
Истина гола платила цену
Мајка је мајка а не дадиља
Угљен у води бајања превара

По оснутку прсти роваре
Сулудом... Блентаво и празно
Гушење пене грљењем чека
Наивна зора прати утваре
На белим гривама илобазно
Лукавство с краја овог века

Сустигло само с кошуљом срама
У негве није заробљен бес
Пругаста му постојбина жеља
Олујно небо кипи у белим вртачама
Громови с муњама играју плес
Врзино коло плету у кругу мучитеља

Изданке њене џигља време глупо
Под пазухом лажи освете се носе
Ремење жуља самаром подвале
Нагодбом пуком продана скупо
Савест не голица немиром табане босе
Незауздане тајне у галопу су прокасале

Први нуклеус чежње гине
Виси ко жонглер на скуту
С маргина ноћи и ткања потке
Судбински конци паучине
Појели му дроб и мрљу жуту
На врху труле чобанска мотке

Скучена песма још се стиди
А небо правде чека глас песника
Вриснути једном мора о слободи
Туробна дуж тетиве опет бриди
Сеје маглу на тргу доушника
Расуло исте болести своди...

На овај дан © 21.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com 

понедељак, 19. јул 2021.

У РАЧВАМА СЛИВА



Паклена мора некуда степенује
Усек заводљиви дух опет трује
У усковитланом зубу времена
Штрче граничне море темена

Варалица се на ветру клати
По дворској свили расути дукати
Арогантно су набрекли пориви
Сумњивих дана мука рок доживи

Преврат доноси нову зазубицу
Разуђеном уму без премца губитницу
Луд сам у игри речи без најаве
Гинем на рингишпилу снова и јаве

У глави трули заглављена истина
Процеп све разједе у црти осовина
За вашу ужину ситница кору реже
У поноћ болан одјављујем се са мреже

Пре но пауци стигну до свога плена
Већ су исплели нову замку успомена
И зато рачунам на клопку и немире
Ружна окосница смрти већ се назире

У подјармљеној самоћи биштим крпеље
Рођене стазе затиру ми несвикле жеље
Трагови праотаца залутали су у прашину
Милосно жуљају нови уједи мрављи првину

Под пазухом мирисе збране пију изроди
Аранжер циркуса још је остао на слободи
Док осионо брбља у рачвама слива тешких вода
Вијадукт су издигли туђи облаци преко свода

Над реком запењеном чавке твога усуда
Аљкаво исписане странице чаме однекуда
Наслућују опште расуло кад јед све досоли
Опречна кула залуд пркоси вишњој куполи

На данашњи дан © 19.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

недеља, 18. јул 2021.

У МОМЕ КЛАНЦУ

Велика сенка крије назеб од сунца
Тресак разваљених вратница бунца
Самртним грчем по ваздан цвили
Апатија је немо сведочанство… Рептили

Пролазног торњања последњу трку губе
Засвођа беде и нискости… У рог дувају обљубе
По роси задојеној праисконом од олова
Треба ли свући наготу смрти пре покрова

Мрачне најезде нагрнуле ситних ваши
Пета колона из залеђине ровари… Лакташи
По кључу издајника са издајницима се ороде
Мало је мога неба остало за мој олтар слободе

У магновењу тражим сламку и трасу друма
Не чачкајте моје атласе и коридоре ума
За источник вере расућу све белутке из шаке
Спалили су ми кућу злокобници и одсекли кораке

Да се огреју мојим усудом проклеством ложе гране
Тешко се исписује овај запис по кратерима ране
Поколења ће имати муку… Нема разумљивог читања
Спасоносна жудња носи се тихо и почеоно у свитања

Док је језик слободе не изда у неко немо подне
Отроване су наше воде и спаљене нам њиве родне
У разливима наше рођене крви сећање да преживи
На кантарима подвала лаж претеже… Ми нисмо криви

Тежу страну заблуде развенчати могу само дела
Кљују ми мозак црне мисли… Како из пепела
Изнићи ко Феникс… Голуждраве журе да се испиле
На папир пре пролећа… Ја бијем битку за Термопиле

Моје… У моме кланцу… Нећу да ме жуљају самари
И виле рогуље да се јеже… Мене чекају олтари
Са песмом зрикаваца… По сенокосу зелених трава
Нека се мирис истине шири и дух слободе васкрсава

По поду собе и одајама душе леже књиге запојене
Преврелим млеком истине… Нећу дати да по злу крене
Ни једна реч причесно посвећена у Божјем храму
И запис повеље завештања да се не уклеше на каму

© 18.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

субота, 17. јул 2021.

НА ТРЕЋЕМ КАМЕНУ ОД СУНЦА

У преклопу два круга…
Вољеној, с љубављу
Зачетци наде опет смо се срели
Ви би сте хтели… Ви би сте хтели
Бог зна да сте тихи и сасвим лепи
Ја жарко желим да не будете слепи

Ово је побуна срца… У ружно доба
Боли разлучен поглед сетом ока оба
Ум тражи да позна једну жижну тачку
И да провиђење свеже врпцу младалачку

Црвену од стида око Милиног ореола
Чуј светицо бела са иконе мога бола
Сабери сузе моје у акове и времешну тугу
Године су дуге пројездиле… У смртном кругу

Настао је нови кошмар отежалих успомена
Куда си се предуго скрила Љубави из катрена
У посветама Теби срцем и душом верном
Писаних у свете часе заветном истином смерном

На трећем камену од сунца плавој планети
Земљи спаваш у гробу… А моји сунцокрети
Још сунце траже да се приклоне топлини
Наше љубави… Хоће ли Бог да нас посини

И усвоји за верну децу у царству своме
Није реч о сумњи и прсту у ране апостола Томе
Ако Хритова ребра кроз вечност ожиљак носе
Могу то и моја… Истину милости да испросе

За сведочанство посвећених живота циљу
Узвишеном… Нека те Мила у свом окриљу
Бог чува до загрљаја испод прелепе дуге
Чекај ме рођена на капији новог круга без туге

На хоризонту где се преклапају наша два круга
Мој неће сенку смрти ни лишај севера из луга
Твог… С гробљанског атара чекам жељно зов
Васкрсења у зачетку новог круга под наш кров

Жижна је тачка и повезница врпце младалачке
Мила знај… Бог везује машницу… Без три тачке
Писаће се нове строфе и певати нови стих живота
На стражи бдије у измаглици успомена наша Голгота

На данашњи дан © 17.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com 

петак, 16. јул 2021.

ЗАПИСИ СМРТИ ВАТРЕ СУ ЖИВОТА

Са чим ћу пред собом изаћи моја јутренице
Умакли снови у бегу... Зјапи нова празнина
Худ је долазећи дан кишни и занемеле птице
Још један прозор душе и мучна распрслина

У раму болна слика мутна ко моје очи
Затајила је успомену за свето време искона
Кад расап низбрдо крене и век се разрочи
Круне се године за мељаву... У магли колона

Збира се зачеље с челом на освојеној коти
Под старим грабом хумка предака витеза
Из храброг Гвозденог пука... Не дам се уроти
Потомак гвозденог срца... Славна ми генеза

Јутренице не часи... Позивом часно осоколи
Нек извидница главнини јави... Нек чује васиона
Све стопе ко вали хуче ... Постојбина се воли
Записи смрти ватре су живота... Нема бастиона

Који горети неће прометејски носећи о слави грлени глас
У строј се сврставају предачке кости... Јуриши се не броје
Зрела су Топличка поља... Лахор лелуја дозрели клас
Обронци наших брда поносно стражаре да се дани престроје

Храпави жуљеви ко булке цветају а душа љуби кршеве голе
Братоубице мучке нек врате силничке крваве каме у каније
Отворена су Гајтанска врата Соколовице за твоје соколе
На Грабовачкој стражи и песник горштак будан сад бдије

Са новим зовом пред собом излазим моја јутренице
Разданило се небо... У мук се претворила васиона
По стреловитом низу уврстане строфе и песме ко птице
Потпирују нове ватре живота... Падају зидови бастиона

У строј се сврставају и моје кости... Јуриши се не броје
Хоће ли смети век нови да се загледа у очи горштаку рису
Обронци наших брда стражариће јоште... Нека се дани престроје
Да чува ожиљке и записе смрти оставили смо летопису...

На овај дан © 16.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com 

четвртак, 15. јул 2021.

БЕРАЧИ ПАУЧИНЕ


Окот се скотски размилео странама
Збуњују дијагнозе врле великог ума
Најезда црва гнојних у кратерима рана
Нашим се болом језе хране до зулума

На окупацију нико им није дао право
Дрскост се не поводи по било којем начелу
Синдром пакости са неба донео је ђаво
Међу нас побуном против Бога... У злоделу

Господар лажи и таме умове љуске мрачи
Неда спокој и мир... Краде нам искупљење
Из дана у дан млитаве паучине берачи
Године наше... Бедни су запис и презрење

Лешеви и лешинари поразни смрад шире
Грозни су призори и осуђујуће слике
Ко нам је крив... Сами смо бирали пастире
Гониче што стадо пуде... Чему приче велике

О разграђеном тору... О колибама на одру
Док време пустошно изједају црви у наслади
Птице слободе се не гнезде док плавет модру
Окупирају крештава јата каћипера на паради

Обрукао се нови вожд врли сред покуњеног народа
На сечивима речи одблесак се скрасио тупи
Још смо у муљу затињени... Слути се непогода
Апокалипсе... Ако је ико преживи... Мангупи

Заскачу плотове нашег тора грамзиви пљачкаши
На древном Синају изгорео је у ватри божански штап
Ови уљези и изроди браћа нам јесу... Ал нису наши
Пречи им туђин потуљени... Сателит мали и сатрап

Продан да служи туђу орбиту затурио је рођени траг
Кажипрст наш је згрчен... Нико да га упре у срам
Окупирана земља његово је царство... Сили се враг
Жетвом зла и смрти... А робље ћути... Свеопшти блам

У овој јези једино велики свемир црвени од стида
И анђели светли заклањају своја пречиста лица
А кужни људи не чешу свраб... Толико овдашњих гњида
Може ли земља носити... Циника... Шпијуна и кртица...

На овај дан © 15.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
ВРЕМЕПЛОВ /2014-2021/ zelenakap.blogspot.com

уторак, 13. јул 2021.

БЕЛА МИСАО

Вољеној, с љубављу

Под копитом истине неће изнићи злурада трава
Усек лажи донеће само корен отровног кукурека
Овде детиње невино срце још жуљевито спава
Док пролази пољем младунца изјаловљена блека

Узуни твоји трају јоште да би трајали после рока
Нису дошли Мила породом да обрадују главу седу
Горе на тамном небу ноћи ове плаче звезда висока
Нико не прича древне приче што следе по распореду

Расути снови падају крај тврдог узглавља у оквире суда
Разбрајалице се ћутњи дале... По заветрини лутајућег друма
Време тромо измиче док узурпатори не дођу одонуда
Смањује се капитал шетње... Испод црте пропалог заума

Радости нема у подарју ноћи глуве изван пуког трагања
Репатице се у запете скриле од уснулог гласа моје Ленке
Васкрсла закаснела бела мисао неће издржати брања
Немили иду потајно уз обалу пратећи пратиље сенке

Детиње невино срце Мила немој питати... Жудња долази
Древне се приче смотале у тубу да језу дангубе још точе
Заокрет не слути да се отровни кукурек шепури на стази
Узгредне лажи бујају и истином не могу да се прескоче

Надам се бар наставку лозе... Цвета новим ладолеж на застору
У ноћи глувој на ум долазе жудње да угрију посустале кости
Кожа је танка и бледа па се вилица кошчата предала умору
Два живота се свела у један мучан са молбом да Бог опрости

Репатица звезда последњи метеор гасне на мрачном хоризонту
Њена смрт мину условним трагом у нужном оскудном паду
Запажања су валидна да су се збиле мене на истанчаном конту
Јуришници по тами мрака кренули су дрскије у задњу опсаду

Црна смени белу мисао да се коначно заокружи мука самоће
Разбрајалице година не говоре мртве усне да пређу границу гроба
Знај умна душо Мила лaне ће се звати у свери ужаса и злоће
Закључан бол ће престати урушењем растанка и наших тескоба

© 14.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com


понедељак, 12. јул 2021.

У СЛИВУ УСПОМЕНА

Вољеној, с љубављу

Пристигли из зова разногласи
У неспокоје душе развлаче ми биће
Ум се усколебао запењен од бола
Мука муку тегли док хуче таласи
Плитке обале срца преплавиће
На трагу мученика и апостола

Није лако остати у налетима олуја
На узнесеном месту часног постојања
Пркосном горостасу за међе векова
Нове се речи и зов срца враћају из нечуја
Да умом поново загосподаре збирања
Мудрости сакупљене из давнине… Принова

Траг свети у усеку збиље бележи слова
Тка повељу вере нитима стихова смерно
За сведочанство постојања љутог камена
Што одолева запојен духом витезова
У измаглицама света… У доба чемерно…
У сред спаљеног поља нићи ће песме семена

Нек Божје око род чува до свете жетве
Из штедрих житница гладне да храни
У време оскудице… Молитву наде зборим
Ви завидници жањите ваш кукољ и клетве
Збирајте за покров сени… Једном ће да се раздани
И мој дан спаса стићи… Веру дворим

Тиховање каже… Песма је моја здравица
Уз чашу суза без стида љубав сведочи
Жеђ жарких жеља… Пристигла Мила мојој богомољи
Из даљних светова смрти… У трострук плетеница
Њених уплићем и ове риме… Љубим ти очи
Снене из дугог сна… Љубави, нека ти је по вољи

Кнегињо драга ово је твој дом и твоје уточиште
Нек се други разногласи истином зова ауром точе
Неспокоје носи у увире талас прошлих пена
Ово је нова страница књиге живота сабориште
Вера и душа наших скупа да се никада не разроче
На вечном путу преко обала у сливу успомена

На данашњи дан © 11.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

субота, 10. јул 2021.

О Б З Н А Н А

На престолу није засела царица поетика
Упарађена дворска свита… Каква клика
Црно жута побегла им романтика
У први кадар сад се свако слика

Нико да упита… Каква им је хомилика

Има у гламуру добранога шика
Понајвише дречи лажна козметика
Подијумом господаре јарац и два бика
У зуму је урамљена њена мутна слика

Шепури се вршно… Ода надобудног песника

У потаји су врбовали самосвојног одметника
Иза кулиса бучи аветињска рика
Спрема се сајам књишких плаћеника
Ускоро ће голуждрава пилеж да се растика

Жарачи ватре кобци и орлушине салећу ко јефтика
Канџама дрско развлаче дроб сањарника
Романтичара… Старог песника уби нова поетска политика
Што часном римом подворице слободног стиха чика

Чегртањем себи сами јаму копају… Најамници од лаика

Лажни мајстори и жири корачају с друге стране плочника
У хитњи да данас заувек населе планету песника
Прегажена је преузвишена царица поетика
Печате прстеном врели восак... Гунгула неписмена а велика

Указе обзнане потписују палцем за одстрел бунтовника

Под куполама траје Васељенски сабор губитника
Руља сад слави новог свеца поету кметског заступника
Паланке или града… С краја света првог придворника
Огрнули су плаштем за крунисање часника

Печате се нове кламфиране књижице... Ето трика
Поезија царица је мртва… Гозба траје до зорнога цика
Ларма и славље овенчавају наводног победника
Селфијима се украшава лажни трон... Незаборавна слика

Дивљачким походима освојили су планету песника…

На данашњи дан © 09.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

четвртак, 8. јул 2021.

РОЂЕНА СЕНКА

Нарогушила се рођена сенка... Како да је оставим
Пратилица се не одваја... Није реткост да сама расте
Нагон нагони.. У процепу ако бих могао да је заглавим
Тешке мисли опседају ум и ако су злураде и затупасте

Вилинско коло одређује искрзан круг... Путуј у даљ
Корак кораом трапуља... Испод овог усијаног свода
Врућина мути расположење... Главу удара чудан маљ
Исушио се мали поток... Куда је отишла бисерна вода

Испуцалу кору гулим да дођем до капљице млечне
Не мислим на сенку што се вуче... Избочина расте сама
Допуњене теку приче да уђу споро у легенде вечне
Пре него се црна ноћ спусти доле и поље заузме тама

Чуда изнебуха долазе... Човек живи да напоком зажмури
У један дуги сан без снова... Раздвоји се година од збира
Звижде бездушни метци... Чини ми се устају костури
Из хумки да беру увело цвеће... Потчињени реско салутира

Мир је... Но није утешно доба... Ваљају се мисли тегобне
Испод усијаног свода... У даљини града лају груби џукци
Где ће се појавити моји процепи... Долазе напасти зглобне
Да све у мени заробе... По ужеглом пољу скачу црни кукци

Ако те не изневерава пратњом усуда не веруј рођеној сенци
Ердогијски усахли поток спава... Уздахом ти истину збори
У жези покошених Шумарица не леже им победоносни венци
Чује се опроштај стрељаних тела... Над хумкама само јара гори

© 08.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

понедељак, 5. јул 2021.

НОВИ ПСАЛАМ ПОСВЕТЕ

Вољеној, с љубављу

Не паси пролећа мироносна
Узданице нових доживљаја
Година је мршава и посна
За размеђа сива овог нараштаја

Дозиви су трајали и вапаји
На заносу лептирових крила
Ко плахе кише сливали се уздисаји
Уснуле жеље сводим на појила

Преврат духа не успева завођење
Гост незвани у пролазу сева
Сета душе развлачи мисли лење
Још тиња ватра наде па се разгорева

Арчим дане ко алке ланца без краја
А он све краћи за раскорак нови
Не могу да се одбраним од насртаја
Јата стршљенова… Боду ме жаоке… Отрови

Пламен свеће залуд им пржи крила
Лелуја убилачки строј у мутном виду
Млечиком горко ноћ ме је запоила
Опет засејавам нове луковице на бриду

И траје наход збиље усеклог порива
Грубо у гротло сточен надлевни збир
Придошлих мука у шуми отровних гљива
Опет је у старој рани прерано цвао чир

Високо умне речи изгубиле су мелеме
Отклон се души свидети неће расечен
На делу издаје у истом збору старе шеме
Потказују ме уљези прости а ја затечен

Муком се браним… Усне су остале неме
Осуда је пала… Невина жртва зна крај
Нико још није уназад прошло вратио време
Бар ти истино мога живота књиге прелистај

Поруку части и поруку векови нека носе
На таласима жуљевитих година зрења
Моја ће житна поља певати кроз откосе
За Твоје житнице мира у дану Васкрсења

Зашто си ми прерано увенула лепи цвете
Вољена Мила… Ово је нови псалам посвете
За венац вере… Заветни олтар љубави свете
Моје песме Њој дароване живите да не мрете

На овај дан © 05.07.2013. Славими® Ј. Зеланкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

субота, 3. јул 2021.

ТРАГАЈ ЗА СОБОМ

изгубљен или нађен


Нека се расипа расап о жељи по калдрми
Свела је трава од жеге по уском тротоару
Ниске сребра не падају по давној срми
Ко још то данас иде бос по врелом жару

Ужегла звезда па све пржи својом врелином
Низ лице се слевају врели потоци сланог зноја
Трагај за собом... За изгубљеним блудним сином
Из даљне земље се вратио нисам... Нема покоја

Свињци су заражени смрадом... Нема жирова
Да се стрпају у гладна уста... Прождрљиве очи
Свеле се у мутну тачку... Прошло је време хирова
Расуло се наследство... Сиротиња сама сведочи

Вратити се брижном оцу уз понижење... Како и када
Беда стомака заповеда... Буни се јогунаста помисао
Не сазрева у уму покајање... Каљава ми долама пада
Са кошчатих младих рамена... Нашта сам ето спао

Ово није једна библиска прича о сину и блудничењу 1
Жива је и стварна из овог доба... Истина једне беде
Чудне надобудности ... Младост није вична извињењу
Шта иза свега дође када се животни дани обреде

Чему опомена и благи савет кроз речи песме дат
Мањина је спремна да се покаје и врати у рођени дом
Часовник изобиља куца па престане... Све свој сат
Има... То се младости мора знати... Није само наш лом

Још данас трагај за собом и не чекај пад да најзад дође
Да ти се пред очи сруши све... Ко високо лети ниско пада
Савест сведочи... Касно ће бити када се живот оглође
Одбаци јогунасту мисао... У повратак заувек да умре нада

© 03.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com
1 Свето писмо -Јеванђеље по Луци, 15;11-32.

четвртак, 1. јул 2021.

ЛИЈАВО ЈЕ ЛИЈАВО

Вајним песницима, љубезно

Дали је сванула моја зора ил ваша песма рани
Кажи те ми... Смеју ли се узалуд арчити дани
Песници вајни... Сме ли се бар слободно мрети
Ако се часно поетски не може преживети

Песмом те из срца пита Песнички војвода
Иако можда није перјаница петловског рода
Није му стало носити војводско звање
Новорођене књиге чека... Скромно издање

Као сваки отац кад жуди жељено чедо
Тихује тихо... Сав се свом стиху пред`о
О како неумитно протиче време роде
Стигло је и ово да се рачуни ето своде

Знам мало је људи и превише гњида
Одавно ни песници ни песме немају стида
Шкиљаве не дају правој право да преживи
Не браним игру наивнима у свој наиви

Од жонглераја замаглило на поетској сцени
Песнички узаврели лонац кључа и бело пени
Чопоративно и инокосно... Докле ће да ври
Трпеза све је гладнија... Незрело никако да сазри

Како у јесени живота росно пролеће наћи
Тешко је рећи песницима сестрама и браћи
Јесам ли и ја нечији несуђени сабрат по перу
Ил моје срце живи и куца за ону древну веру

Песника апостола... Дошлих из антологије векова
Са звезданих стаза... Сабрат сањара и ткач снова
Рано је за укопно одело схвати надобудни друже
Нису се одселиле ласте... Ветрови још не јуже

Песме су наше слава или једино опело
Што нас у вечности прате... Знај зацело
Нећу рођену поезију да осионо чепам
Са римом и стихом ко богаљ да шепам

Видим многи је бестијално газе... Похлепо
И заблудели верују у своје шврљотине слепо
Знај неуки поето... Никада бољима не завидим
Нећу пред вековима што долазе да се стидим

Не очекуј ни да се пред икога и ичим повијам
Твоје лијаво је лијаво... Како да га љуљам и нијам
Небрате знани... Жалим... Поетски фитиљ није догорео
За ноћ... Твој сан не доснити пре зоре је избледео

Не мисли злурадниче да је и ова песма испевана
Ко што кукуричу петлићи и певци неки... За рана
Зна моја зора с болом да се роди... И без кукурику
Слава новом дану слободе... Песми и песнику...

На овај дан © 01.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА ВРЕПЕПЛОВ /2014-2021/
zelenakap.blogspot.com