СА МАЛИМ ЧУНОМ ТКАЛАЦ

...Даде ми се у месо жалац... *

Како на разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац
На рођењу нико слутио није
Да је рођен песник... „Генијалац“...
У доба детињста растао је само
Бистрооки дечак... Неки чудни малац
Није сисао весла у колевци
На пртеној сламљачи но палац
У школи је без чуђења увек и у свему
Био прави мудрац... Зналац...
Кога су тукли прутом по прстима
Због књига... Шта ће бистри радозналац
До писати песме кад неправде боле
Био је његове истине жалац
Напокон изучи мале и велике школе
И оста само Песник... Интелектуалац...
Слободни уметник... Ни у трећем добу
Не пристаје да буде „професионалац“
Песник песмама својим целог живота
Би и оста верни заточеник и талац

Живот брзо прође... Тако као сваки
Непобедивој смрти најзад је талац
Господар речи животом риме гради
Лакоћом душе ко неки тамо професионалац
Нажалост мој заблудели роде
Није свако ко је писмен интелектуалац
Песничка болест у телу песме и риме
Увек је слабост романтичарски жалац
Песме са римом су узвишене куле и дворци
Бајновите... Ту залута сваки радозналац
Кућа и песма без зидова и прозора
Слепа је и трошна... Зна то сваки зналац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Прави песник ће радије дудлати свој палац
Песме нису куле од песка
На океану поезије којима се данас игра сваки малац
Песник је по рођењу песник а не занатлија
Приучени тобожњи самозвани професионалац

Векови ће тек да суде поезији и песнику
Не волим да досуде оно „генијалац“
Ни у чему нећу заблудели роде
Да слави празној ни данас ни сутра будем талац
Не браните другима ако желе да сисају весла
Апостолски стих и гесло сведоче
„...Даде ми се у месо жалац...“
Целог живота остати песник искрено дете
Најлепша је титула „необичан малац“
На разбоју душе кроз нити живота
Бити и остати с малим чуном ткалац...

На овај дан © 31.07. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
* Друга Коринћанима посланица апостола Павла 12,7.
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com