У МОМЕ КЛАНЦУ

Велика сенка крије назеб од сунца
Тресак разваљених вратница бунца
Самртним грчем по ваздан цвили
Апатија је немо сведочанство… Рептили

Пролазног торњања последњу трку губе
Засвођа беде и нискости… У рог дувају обљубе
По роси задојеној праисконом од олова
Треба ли свући наготу смрти пре покрова

Мрачне најезде нагрнуле ситних ваши
Пета колона из залеђине ровари… Лакташи
По кључу издајника са издајницима се ороде
Мало је мога неба остало за мој олтар слободе

У магновењу тражим сламку и трасу друма
Не чачкајте моје атласе и коридоре ума
За источник вере расућу све белутке из шаке
Спалили су ми кућу злокобници и одсекли кораке

Да се огреју мојим усудом проклеством ложе гране
Тешко се исписује овај запис по кратерима ране
Поколења ће имати муку… Нема разумљивог читања
Спасоносна жудња носи се тихо и почеоно у свитања

Док је језик слободе не изда у неко немо подне
Отроване су наше воде и спаљене нам њиве родне
У разливима наше рођене крви сећање да преживи
На кантарима подвала лаж претеже… Ми нисмо криви

Тежу страну заблуде развенчати могу само дела
Кљују ми мозак црне мисли… Како из пепела
Изнићи ко Феникс… Голуждраве журе да се испиле
На папир пре пролећа… Ја бијем битку за Термопиле

Моје… У моме кланцу… Нећу да ме жуљају самари
И виле рогуље да се јеже… Мене чекају олтари
Са песмом зрикаваца… По сенокосу зелених трава
Нека се мирис истине шири и дух слободе васкрсава

По поду собе и одајама душе леже књиге запојене
Преврелим млеком истине… Нећу дати да по злу крене
Ни једна реч причесно посвећена у Божјем храму
И запис повеље завештања да се не уклеше на каму

© 18.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com