понедељак, 26. јул 2021.

ДОЖЕВАОНИЦА НЕБЕСКИХ ЊИВА

Вољеној, с љубављу

Семеном бола засејао сам цели свемир
Сада пре узрења тугује свеколика васиона
У небеским њивама је настао немир
Од твоје смрти Мила душа ми бона

Далеке звезде на плавом кругу ко свици трну
Олуја изненадна их усколеба... Где беже звездана јата
Још даље у дубине црног бескраја уплашене прну
Задњи изгнаник из живота наде ваја и не схвата

На постаменту бронзане статуе жељене љубави
Чека да их позлати месечев зрак одбегли сјај звезда
Пре него праскозорје нови дан бола на своду најави
Читаву ноћ сакупљам успомене у пребирању небеских гнезда

Уместо нада пред зору осу звездана киша
Два незасита гротла у моје очи гасну
Умиру далеки метеори... Што даљи смрт им тиша
Мила, ни ова ноћ није спознала моју намеру часну

У трену бљеска падалице и твој је минуо траг
Испружене руке примају дар празнине
Ко те је украо не докучих, ако не смрт тај црни враг
Опустошено ми срце пошло у црно село на заветине

Без тебе Мила убого ко развaљени тор небеског стада
Распуђене звезде нико више сакупити неће
Расуло се моје прошће на авлији и изба већ пада
Пабирчим опет залутале строфе изгореле среће

Небеске њиве пожели су други на поноћној моби
Моје је гумно празно... Како године гладне да преживим
Песнику су пре рођења досуђене ове болне коби
Бронзана стражо пустићу да позеленим и да посивим

Нека бар птице уморне слећу да одморе крила
На небеским њивама позобана су сва семена
Тражим и тражићу жудњу што си ми је оставила
У дожеваоници уплетену плетеницу за вечна времена  1/

На овај дан © 26.07.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2011-2021/ zelenakap.blogspot.com

1/ Некада док смо наше њиве жели српом на крају жетве у последњој њиви, при врху, мој отац је увек остављао једну руковет не пожњевену. Онда би мати од те руковети плела тројне плетенице, а ми деца чупали околну стњику и око сплетеног жита правили стог уз молитву коју су одрасли изговарали са жељом да година буде опет родна, да жита буде као звезда и кућа да буде благородна. Тако сам призвана сећања детињства и опустелу душу као наше њиве и празно небо након смрти моје Вољене, у титрању успомена и жеља пренео у ову песму "Дожеваоница небеских њива"


Нема коментара:

Постави коментар