ЗАБЛУДЕ И ПОКУДЕ

Ожуљих дланове да расчистим многе заблуде
Жустро и ревно у зноју… К'о лањски снег
Разбацујући их испред црвоточно малог прага
Док неки песници у туђе авлије бацају покуде
Затрпана истина преостала је једини белег
Пустим сокаком још тумара протува љага

Ветар наноси свом силином нове намете
Животу просјаку затрпава прву пртину
За ово болно завејавање песник не мари
И што с отежалих кровова висе ледене освете
Нове заблуде неба падају у исту помрчину
Док около преплашени чкиље прозори измећари

Оговарање сипи све јаче преко плотова јава
Залуд васцели дан чистих моје беле пахуље снова
У болној зимској смрти прерано умрле ми стопе
Жути снег долину душе упорно ноћас затрпава
Наивне заблуде и туђе покуде мрве наде теже од олова
Хоће ли скоро дунути јужњаци да лед узгред растопе

По мојој белој коси… Ко ће те следити поето заблудели
Касно схватих да се заблуда луда на леђима закопчава
Те циркуз поетски не одлази из атара и из мртвог ума
Овај залеђени крајолик заборављене душе невесели
Скапава у наносу муке и прти гладну песму остава
Што их носимо у пртљагу живота после овог зулума

На овај дан © 27.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com