Пратилица се не одваја... Није реткост да сама расте
Нагон нагони.. У процепу ако бих могао да је заглавим
Тешке мисли опседају ум и ако су злураде и затупасте
Вилинско коло одређује искрзан круг... Путуј у даљ
Корак кораом трапуља... Испод овог усијаног свода
Врућина мути расположење... Главу удара чудан маљ
Исушио се мали поток... Куда је отишла бисерна вода
Испуцалу кору гулим да дођем до капљице млечне
Не мислим на сенку што се вуче... Избочина расте сама
Допуњене теку приче да уђу споро у легенде вечне
Пре него се црна ноћ спусти доле и поље заузме тама
Чуда изнебуха долазе... Човек живи да напоком зажмури
У један дуги сан без снова... Раздвоји се година од збира
Звижде бездушни метци... Чини ми се устају костури
Из хумки да беру увело цвеће... Потчињени реско салутира
Мир је... Но није утешно доба... Ваљају се мисли тегобне
Испод усијаног свода... У даљини града лају груби џукци
Где ће се појавити моји процепи... Долазе напасти зглобне
Да све у мени заробе... По ужеглом пољу скачу црни кукци
Ако те не изневерава пратњом усуда не веруј рођеној сенци
Ердогијски усахли поток спава... Уздахом ти истину збори
У жези покошених Шумарица не леже им победоносни венци
Чује се опроштај стрељаних тела... Над хумкама само јара гори
© 08.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар