Понизно тражим азил за моје песме само
Мени га данас засигурно дати неће
Ја правоверни… Дисидентима по кад кад дају
Нисам од ове феле… Из моје лепе зашто ићи тамо
Овде сви шврљају ил пишу да умреш од среће
Још једна ту је мана… Песме се не читају
Не чита се ништа моја жалости лепа
У теби пискарала више но читача
Књигама можемо ложити ватру
Ова нација моја код очију слепа
Вашаре готиви више и испод сача
Жарено у обмани… Сви под јeдну шатру
Као под шљиву кад се будемо збрали
Ил какав храстов запис с клепталом
Док наш владар задужбину гради
У нас куда год крочиш црква на сваком ћошку
Уз помпу нове темеље опет су освештали
Благоверни кличу и здушно величају хвалом
Заклињу се и моле великомученика у нади
Не слути сироти народ измаклу троношку
Око празне софре зашто беспослен да седи
У кулуку нека бар смерно теше бели камен
За будући храм што ниче с благословом
Градити библиотеке болнице ил школе не вреди
Вазда су биле прече Богомоље… Ко знамен
Ктиторства и власти… Узвишене са сведеним кровом
И крстом велечасним у страху за некрштене
На твојој улазној капији до јуче црвени граде
Још једна црква приде није на одмет народе
У време парадокса све су нам многоцене
Зар је битно што их је више но верника… Параде
Хришћанства и помодарства ко непогоде
На наше улице бујично муљ и шљам наносе
И унуци ће нам сутра гацати у глибу
За благдане на причест кад буде хрлила руља
Пред храмским дверима песници нека просе
Ко ће за нову књигу да удели… За хлеб и рибу
Док роси сирота киша и плазе глисте из муља
Ценим сваку цркву нашу и часне духовне темеље
Градитељству и ктиторима ни овде не замерам
Дивно је кад се приводи к Богу народ покорни
Знам не треба само свеце него и песнике просветитеље
Моја земља лепа … Неко воли песму кад зашкрипи ђерам
А ја изнад свега волим књигу и библиотеке … Ратоборни
Црквењаци новог владичанства премного је ваше соли
У ово бљутаво време… Знајте уста су нам одавно горка
Са улаза храмских протерани су слепи народни појци
Доста је шатри и игара… Има ли права песник да моли
Разјапљене су жвале сотонске… У суноврат иде поворка
Народна… Праћена нарикачама… Ком опанци ком обојци
У кукавно време залуд свеколике цркве док се затварају школе
И кад су нам књиге одбачене… Само су јефтина роба са бувљака
Коме ће звонит звона са звоника… Поколења чујте болни одјек
Докле да дижемо црвке споменике и у наручја љуљамо идоле
Нејака нам је коњица за трку уз руљу посусталих пешака
Циљ уласка у коло лажних звездица удаљен је за читав век
Зар ћемо увозити њихово наслеђе родоскрвно и параде
И узимати их за цивилизацијски домем и вишу меру
Пузајући слугерански у њихов азил нећемо стремити
Пегаво сунце на западу како ће румено изаћи на истоку наде
Кад нас ко трошне мрве буду збрисали… За њихову вечеру
Ми и наша презрена култура слуге и слушкиња ћемо им бити
Између библиотеке и цркве на раскршћу како остати
Књига или кандило шта ће јачу лучу дати неимари
Која ће задужбина народу повратити веру да преживи
Оба олтара упоредо на суду времена ко богаљ сакати
Оплакиваће судбу кад буду зврјали празни олтари
Песници или свештеници није свеједно монашки уклети
Раздељен народ мучиће се да преживи још један смртни дан
И сутра ће упирати свој поглед свако у своје небо горе
Метанисање и писање су залудна посла и празан кад
Песнику без биљарде на Бозману кад прекопају сан
А нови владар пожели веће ктиторство из љубоморе
Канонисани писци у свеце без ловћенске капеле слаби су над
Азил у гробу и пеме остале без корица… Кад сатрули лес
Другом у закуп продаће гробно место… Моје није имао ко да плати
Ни другу домовину песме нису хтеле… Неко се бојао уљеза
У новом миленијуму цркве су порушене… Последњи земљотрес
Слутим с доласком Христа … Нико их више неће подизати
На новом градском тргу шестариће крагуји око покислог кнеза
Ко ће тада рецитовати моје песме код крста на књижевној зони
Писати ћирилицом летопис владрске цркве за чија житија
Прекопани снови тужиће сузом у истој некој јесењој киши
А песници свеци јездити маглом векова у избегличкој колони
Црвеним градом не умем вам рећи која ће се вући мртва литија
И ако песме нико ни тада читати неће… Песниче не сустај… Пиши…
© 03.11.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ТРАГОВИ У ТРАГУ”
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com
