Две пратиље сумња и несаница
Неизбрисиво трају…
Прва је неуморна кртица
Подземним ходницима тумарају
Око логора разапета је бодљикава жица
Уз сваку људску стопу
Неизлечива пошаст сањалица
Разиграва копите у галопу
Поета у земљи Страдији живи
Где Бог је бол
Горак му извор ко онај у Мериви
Не признаје да “Он је нико и ништа
Загубљен северни пол…
Поларна ноћ тамног коначишта...”
Не разуме до краја шта је "џиберчина"
Можда је то неки лола
Луталица… џукела... стрвина...
Играч на кецу ил перјаница туђег кола
Са дивљим раздељком косе
Што бежи на своју страну
Док очи буље мраком ко у казану
И слепи просјаци милост просе
Кад мука кључа у нервозни дан
Нови запис ожиљка што гноји
Зарезом бразда длан
Помутило се све… Стали разброји
Кофер је препун сакупљених сећања
Осуда и пресуда дана
И ноћних већања
Свој удес песник грана
Са песмом или без ње да га схвати
Пре но приспе време
И живот смрти дуг врати
У једну маргиналну тачку обоје стреме
Замравињају многи трнци лако
Кад језа песмом мили
Бије се битка за превласт рако
Спартанци у кланцу… Термопили…
У страху распредају се древне легенде
Историју дремеж и сан векова хвата
На окулару ока пале уморне бленде
Од Христа на овамо толико Пилата
Што руке перу у туђој крви
Без кривице… Част нису сачували
И онај Јудин пољубац издаје први
Понавља се сваки дан… Сви су издали
У соби смрти нико да поцрвени од стида
Под ножем пуца чвор… Све дубље блато и тиња
Бесциљно тоне савест између четири зида
Жутило старости са штапом пуко главиња
Песме су одавно исписале умрлицу
Живот упорно заварава траг
Бекством… Недам се том злицу
Нек ми је милостив Бог и укор благ
Нова сећања у сепетима носим даље
Без ордена су песникове груди
Нема никаве значке ни медаље
За храброст… Нећу што додељују људи
Драже ми мрље расуте крви и жучи
По пољима поезије и живота
Залуд су други украли пламен лучи
Моја ће опет да гори иза свих урота…
© 06.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар