НЕК РОСА ОРОСИ ОВА НЕВЕРНА РУНА

Земљом где дани плачу a дрхте ноћи 

Многи гацају својом странпутицом живота

Знају када ће сумрак... А дал ће јутро доћи

Неби се клели... У друштву мудраца и полиглота

Све идеје о љубави давно су прокисле

У сјају туђе превласти избледеле боје

Мало је трезвених што сами главом мисле

Поводљиви ће пљескати другима… Тако је

Јесен је изгризла зелену боју одмор за очи

И трулеж се у вртлозима пред ногама котрља

Исцепан и мокар плакат о Богу тужно сведочи

Полуодлепљен на зиду... Док народ самоверни срља

У неки свој свет издаје пропалих снова

На голој стази живота само да преживи

Из бачви пластичног ума пао је излив отрова

На све стране горчине као у Мериви

Извори јед горки и жуч точе уморној души

Са угашеним сјајем у свакој очној дупљи

“Како живети у свету који се руши ?”* 

Филозоф Библијски одговор нуди... Хоће ли шупљи

Лавори Пилатови држати истину... Лучу небо је дало 

Вечну за избављење света... Христа страдалну жртву

Или ће мрак да угаси жижак вере... Ово светла мало

Не презирите надобудни... Оставите вашу бару мртву

Јесен умире да се пролеће иза опоре зиме роди

Да васкрс ума процвета у цветку малог каћуна

Свет изнова подиже Небески градитељ… Све плоди

Испод његове руке нек роса ороси ова неверна руна

Ново је време судија... Бог ће приспети скоро да суди 

Гори а не сагорева купина... Заповести љубави се објављују

Свеколики хришћански народ разуђен у атарима блуди

Докле за поглед вере пустињом на штапу уздизати гују

Мојсије по провиђењу за крст Исусов с Голготе… Знате 

Ко је Господњи к мени… Позив долином сузном одзвања

Прљаве руке залуд је прати а савест не опрати Пилате

Сведочити истину а не примити је... И данас само послушања

Пут су у царство небеско... Дух уздиже Зборну гору

Званице на крунидбену свечаност сам Христос збира

Вечно је јутро рајско свануло... Пролеће расплиће зору

Зелена боја буди очи... Једа и жучи нема… Из Псалтира

Нова песма нову риму сплиће... Не плаче дан… Изнова пева 

Ни ноћ не дрхти јер ноћи нема... Свеза савршенства траје

Небески сат није пешчаник што из левка у левак песак слева

Време нема поделе и границе... Овде се не мери… Откуцаје

Љубави Божје велико срце сваком срцу штедро дели

Небески свет се не руши... Земаљски је минуо у забораву

Свет који се руши верним животом верни су преживели

Истинољуби рајски живе... Вољеном Христу одајем славу…

© 09.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

*“Како живети у свету који се руши?” Радиша Антић