СВИЛЕНИ ШИРИТ

Прво десетлеће промину крај гробне стазе

Раздељују се године свака по свом низу

И кад их не чекате оне долазе и пролазе

Ја чекам моју Милу а не неки раздел близу

Боле ме смене и низови година… Рок ће стићи

Брже но песак сата исцури живот уцвељен

За неко ново раздељење хоћу ли и ја к њој отићи

Сломљен од чекања и самоћом у двоје подељен

Ноћас нека пешчани сат мук тишине кубури

Хоћу да испишем последњи запис с листе рођења

Кроз моју главу пуну песка време туге цури

Умом језгровито капље зрно по зрно хтења

Зна ли последња песма шта је чека на крају

Ако се поново жива не чита од почетка

Куда ће ове риме љубави да се ломатају

Дописујем стих без три тачке на крају ретка

Чуј истино света ноћас распуђена и бона

Где одводиш из душе нагрнуле уздисаје

И срце у одјеке мртве јеке мртвих звона

Ватра наде згасла тражи пропламсаје

Ко ће мене ноћобдију ноћас тамо звати

На дочек за трпезом муклог разлучења

Време је у времену празном таљигати

Веру овим путем погибли и раздељења

Тамо у затонима где тешке преворнице чаме

Ликом извезен припивен бићу уз свилени ширит  

Моје видело знај Мила није у присуству таме

Дозвани корак је песма изласка опојни мирит

Пешчани сат је стао… Мук тишине кубури

Написах ти знани запис са нове листе рођења

Кроз празну главу с песком време да не цури

Родила се посвета Теби у просеву посвећења

На овај дан  © 31.12.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “МИЛОКАЗИ” 

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

ИЗА КАПИЈА УМА

У недоба несрећни касни олуј

Лудачки баца ми прашину у лице

И јеку болну рођеног гласа враћа

Чујем: -Сваку реч песниче одболуј

Ко ће да чита поеме расипнице

Опет се смрт на пут живота враћа

Још један самоникли несрећни цвет

Латице беле у сумрак први склапа

Са предвечерјем молитву мира моли

На истом гумну и срамном крсту разапет

Чешљари нагон мука кад натрапа

На загонетну тајну што је казују расколи

Просто нисмо живи… Опет нас затиче мук

Погнуте главе црвена булка у туђој ражи

Тоне у недосањани сан… Поље се с мраком бори

Са старог граба изнад села јаву ноћне језе доноси ћук

И јасно пуца одјека звон… Знај продана куражи

За пркос ини скоро ће месец млад носити свећу зори

Свитлаци хитри пале пустим пољем мале фењере

Толико луча гори бледилом ратника бројних

А трага путу нема… Ни свратишта наде у коначишта

Небо задњу поруку шаље из горње хемисвере

Мени глас Бога јавља зрелост гноја… Из рана гнојних

Не буди у себи заспало дете… Пусти нека горе ватришта

Жалосно бива кад се дању ненадно смрачи

Песник ноћобдија у ноћи жели да скоро сване

Куда побећи од жабљег хора… У коју сену

Иза капија ума склонити главу… Кад олуја лудачи

Нећу бранити моје међе нека су преоране

Ноћ и дан ко просјак гроб молим истину расуђену

Време је да се Вољена врати са смртног пута

Олују неки лагани лахор надом да смени

Живот је дозван да се буди у васкрсење

Ледени оков душе јужи…Кораке вере ко ће да спута

Пренадао сам ти се Мила…Боле ме мемљиви сутурени

Разара одаја гроба…Хоћу да се оконча ово бдење…

На овај дан © 29.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

ГЛАС ГРЛИЦЕ

Креће дијалог ноћни онако без најаве

Чујем песника древног како ми збори

У Песми над Песмама одјек је јаве

Стигао до срца… Хоће да ме разговори

Ти ниси сирак тужни ни један трун

Ни Она у вихору заточена сламка

Песник јеси а ја твој сабрат Соломун

Драга је вредна жуђења као Сунамка

И ако је зима смрти оковала Вас

Винова лоза није остала без калема

Одавно ниси чуо мили грличин глас*

Мислиш да смоквиног заметка нема

Док туга дажди време је певању

Цвеће ће скоро осути ваша поља

Гробна тмина у пауковом ткању

Да не јежи успомене… Зловоља

Песнику је страна… Драга твоја

Устаће чила лепотица да ходи

У васкрс пролећа чекај спокоја

Бог од гроба Њу ће да ослободи

Зовом победе склања се камен и урота

Смрти… Жуђени дан песма да прекрати

Цвати нека шире мирисе живота

Дому ће твоја Вољена да се врати…

©  25.12.207. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com

 *Проговори драги мој и рече ми: 

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.    

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. 

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. 

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. 

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Свето Писмо Старога завета: Песма над Песмама 2; 10-13.

КЉУЧАР ПЕСМА

Јутром су зелене мисли изгазиле траву

Страшан сан се опет руга дану

Тмурни облак носи сребрну поставу

А песников капут давно подерану

Скерлетна смрт приспела на видик

Ко страшило модро усред конопљишта

Док све строфе живота заогрће исти слик

Како суђени без суда да чека судилишта

Мраморни свете на гробљанском вису

Тужна слико у прво појутарје сете

Ко ће да разуме душу палу у амбису

Чудна је ћутња песме и реч блага без освете

У њој се стаче нови завет да свет га врли позна

И трајање у кратком метеоском трагу

Бивала јесу и раније али ова времена грозна

Превазилазе сва времена и патине… Љагу

Искоренити како… Јужна страно врта душе

Ко ће развластити хорде пустошења и смрти

Болови прејако секу када се идеали руше

Зла ловина је утекла и речи муче… Раздрти

Разум на две руине и вертикалу подјармљене осе

Хоће ли тролист Бога помоћи или канула суза

Ко да на ливади живота сада збира сенокосе

И пластове да лемеза…Ко да чује глас муза

Сребрна постава облака закрилила је спознају

Градоносна претња јежи се у немилосном страху

Небеске скитаче не укроти нико… Нека лутају

Куда год им је воља… Чекај поето кишу плаху

Мраморни свет на брегу и нови завет да умије

Пре осокољеног сунца што бојажљиво извирује

Кључар песму тражи да отвори древне букагије

Нека спадну са ногу… Дух слободе протествује

Из песниковог бића испод поставе подеране

Срце следуј своје време...  Ево сада је приспело

Нико ти бранити не сме да на јужне стране

У врту садиш зеленкаде за Њу и себе зацело

© 17.12.2017.  Славими® Ј. Зеленкапић

Књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com

МАНИХЕЈСТВО у пет дуала

***

Од када зелено лишће зелене гусенице брсте

И од када се некрсти крстом крсте

Ни два потомка исте врсте

Не личе као лева и десна шака кад сплету прсте

Грабљивци мршом се халапљиво мрсте

***

Босанске магле

Нису се сагле

Над Вардом још се магле

Отоцима разуђеним уз јаруге гором јагле

***

Јесу ли стари Словени икада били млади

Ко и где у давнини словенско дрво засади

Ко нам луг данас крчи… Коме сметају виногради

У наше двориште нико да не гради

Може ли наш плот да се супроти туђој огради

Под једну шљиву нећемо се збирати у инат туђинској наслади

Све док нам огњишта горе и дим дуваре кади

Ми ћемо косити своје сено на словенској ливади

И сваку крчевину населиће нови засади

Да коров не буја… Шајкача кад се упаради

Бориће се до задње капи крви у нади

Небеског порекла… Црни трн испод нокта иглом се вади

Пепелишта зову да се на старим темељима кућа гради

Западна је лаж да су словенска племена номади

Староседеоци јесмо и остајемо упркос навали гамади

Што на нас насрћу и на нашу постојбину свакојаки гади

Пијући нам крв незасити… Знајте грабљива перади

Скончаће те удавом у сраму кад вас снађу властити јади

***

Шта тражиш овде у багремово време

Тешко је признати празнину белог ума

Полети крхки куда то у јаду носе семе

Није лако преварити време пре датума

Градоносни облаци дотукли су  сву летину

Над рањеним пољем само гавранови смрти круже

Огрлица дослуха не подноси ледену патину

Намножиле се скотске страже и лопуже 

***

Жуљ с раном одувек нараста

Ко што се нова трве са старом каста

Не свиће друга мисао док не замре прва затупаста

Што је бодрила его да се кочопери и израста

Ко шевар барски или младари леске

Земљани никако да докуче истине небеске

Лоше поете без мере нашврљају толике свеске

Шта знају незналци о виспрености стилске арабеске

Трунити речи није исто као трунити мрве

Вукови гладни беснилом носе злоћу кад се острве

Рођена браћа завађена у завади се љуто крве

До истребљења и ако ће лешевима хранити црве

Људи звери немају право на животињска зверства

Ни неверници лакоми на подла неверства

Лажљиве жене и конкубине на гиздања и каћиперства

Још нам на узглављу спава јерес древног манихејства

©  07.12.2017.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com