ИЗА КАПИЈА УМА

У недоба несрећни касни олуј

Лудачки баца ми прашину у лице

И јеку болну рођеног гласа враћа

Чујем: -Сваку реч песниче одболуј

Ко ће да чита поеме расипнице

Опет се смрт на пут живота враћа

Још један самоникли несрећни цвет

Латице беле у сумрак први склапа

Са предвечерјем молитву мира моли

На истом гумну и срамном крсту разапет

Чешљари нагон мука кад натрапа

На загонетну тајну што је казују расколи

Просто нисмо живи… Опет нас затиче мук

Погнуте главе црвена булка у туђој ражи

Тоне у недосањани сан… Поље се с мраком бори

Са старог граба изнад села јаву ноћне језе доноси ћук

И јасно пуца одјека звон… Знај продана куражи

За пркос ини скоро ће месец млад носити свећу зори

Свитлаци хитри пале пустим пољем мале фењере

Толико луча гори бледилом ратника бројних

А трага путу нема… Ни свратишта наде у коначишта

Небо задњу поруку шаље из горње хемисвере

Мени глас Бога јавља зрелост гноја… Из рана гнојних

Не буди у себи заспало дете… Пусти нека горе ватришта

Жалосно бива кад се дању ненадно смрачи

Песник ноћобдија у ноћи жели да скоро сване

Куда побећи од жабљег хора… У коју сену

Иза капија ума склонити главу… Кад олуја лудачи

Нећу бранити моје међе нека су преоране

Ноћ и дан ко просјак гроб молим истину расуђену

Време је да се Вољена врати са смртног пута

Олују неки лагани лахор надом да смени

Живот је дозван да се буди у васкрсење

Ледени оков душе јужи…Кораке вере ко ће да спута

Пренадао сам ти се Мила…Боле ме мемљиви сутурени

Разара одаја гроба…Хоћу да се оконча ово бдење…

На овај дан © 29.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com