ГЛАС ГРЛИЦЕ

Креће дијалог ноћни онако без најаве

Чујем песника древног како ми збори

У Песми над Песмама одјек је јаве

Стигао до срца… Хоће да ме разговори

Ти ниси сирак тужни ни један трун

Ни Она у вихору заточена сламка

Песник јеси а ја твој сабрат Соломун

Драга је вредна жуђења као Сунамка

И ако је зима смрти оковала Вас

Винова лоза није остала без калема

Одавно ниси чуо мили грличин глас*

Мислиш да смоквиног заметка нема

Док туга дажди време је певању

Цвеће ће скоро осути ваша поља

Гробна тмина у пауковом ткању

Да не јежи успомене… Зловоља

Песнику је страна… Драга твоја

Устаће чила лепотица да ходи

У васкрс пролећа чекај спокоја

Бог од гроба Њу ће да ослободи

Зовом победе склања се камен и урота

Смрти… Жуђени дан песма да прекрати

Цвати нека шире мирисе живота

Дому ће твоја Вољена да се врати…

©  25.12.207. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ВАРВАРОСЕ  zelenakap.blogspot.com

 *Проговори драги мој и рече ми: 

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.    

Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. 

Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. 

Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. 

Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Свето Писмо Старога завета: Песма над Песмама 2; 10-13.