уторак, 29. јануар 2019.

ОРИОНСКЕ ПТИЦЕ

Чујем разум да ме пита у јутро снежно
Што се уз мене привија муком ко тиха језа
Волиш ли разумом ил срцем оно нежно
Далеку звезду Ориона сунце Бетелгеза

Ко створи титрај ума да титрај срца бира
Залуталој земљи у океану небеских тела
Ко је јагњету из стада дао Христа Пастира 
И даривао покров бели невести преко чела

Праискон одређује меру и законитости пише
Неке тамне бразде преоравају небеске њиве 
Моје зенице пахуље пију метеорске кише
Укрштају се мрачни зраци нема боје живе

На прагу чекам да се врате Орионске птице
Стихови ко прскалице рођена деца праште
Да у вирове неба завире огледајући чисто лице 
Побегла из куће светог гнезда и торова маште

Песме за обзорја љубављу посвећене
Срце жуди у корпи жеља гладно дете
На причест вере с оцем у цркву ево и мене
Ко ове мокре пахуље што веју нека лете

Толико света а нигде људи видим шуму
Лелујају тамне сенке по белом снегу 
Христос у срцу пали жар нејасан уму
Мећава завејава песме избеглице у збегу

Мој забран забрану сече у тапијама древним чува
Гавран Алана Едгар Поа у душу ми незван слеће 
Извршиоца тапија тамничи гробље у доба глува
То Вишњи по небу пред мене и моју земљу меће

Прилике чудне ко у времена буна и сече
Под ледом оковане воде Топлице гргоље 
Десанкин грм и моја доља прозивком јече
Не дају да ми украду песме божурово поље

Гавран гаврану помен јави у промрзло грање
Мој и твој удес Ускоковићу песниче брате 
Светковини речи и родном крају у сабрање
Драинац и сабраћа „скитнице“ кад ће да се врате

На овај дан © 29.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

понедељак, 28. јануар 2019.

СТАЗЕ РАЗЛУЧЕЊА

У бележници ума мисао како прецртати
Ако је узгред препише друга новорођена
Уколико се низ збрани законито не схвати
Вреди ли спознаја прва прошла и откачена

Само због првородства супротна млађој јави
Тапкаће ће крхка и нова из старе једина смена
На тврдом путу трајања посустаће наше нарави
О лук неба у месечевој мени звезда затурена

Грабеж је праузрок бода зарђале игле у голо теме
И црни траг крвотока запеклих краставих рана
Онај што баца коцку није истодобно скинуо бреме
Ни еполете части у казан врели кипућег катрана

Гребени тврди и набори мисли пркос су свој олуји
Да мисао просевом грома упише нови траг светли
Пусто се поље смири кад налет ума сам прохуји
Мртво сведочаснство збрисаног брлога у замаху метли

Купинасте зоре тужиће до касног појутарја снене
У кажипрсту грчеви ледни не свикли на покајање
Трну наузнако на самару разголићене мрке стене
Док нова тупост голуждрава куди прошло посртање

Двојбе мисли на трулом пању залуд превласти траже
Одсечене су жиле живота за одбројавање годова муке
Баланс истине на кантару кад зарђала скала лаже
Тешко је очитати и изневереној невести вратити заруке

Истине ко комете усегну свој траг светли на путу пада
Окамењене мисли давнина пепељају из вулканских лава
Израчунати није ласно без отворених и затворених заграда
Рачун кад нова мисао стару на стази времена претрчава

Збир се неда суми… У корице неће исукано да се врати
Тамница риме скида стеге да сужањ не ускликне реч јачу
Реза не уме сама да се закључа… Расплет ће се заиграти
Из језгра прве клице у закотрљаној сузи кад деца плачу

Опросне речи земља чује а вишње небо у недра прима
Аманет оца и мајке да се не прекрши свето је позвање
Пустићу мисли разигране да лакопере умом и токовима
На тканици живота прегорелу рупу смрти прошивање

Крпи концем вере за ускрснућа вечна по Христовој првини
Стазе ми разлучења којима ко зна дали ће ико икада проћи
Нека свеколико умовање воде… Не копам на туђој закопини
И никад нећу… Траг слепи слепом свету подарити у слепоћи…

На овај дан © 28.01.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

петак, 25. јануар 2019.

ИЗМЕШАНИ ЗАПИСИ

Поруке распела на раскршћу и туђе речи 
Дрвена клептала одавно прсла насумице 
Не објављјују… Посложене жеље вековечи
Мука… Измешали се записи посебице

У Соломуновом врту заспала грлица
Злослутне сове хукћу у мрачној ноћи
Крај отока развратних олуја падалица
Скочањен вид скапава предан злоћи

Болно жуљају седла уморне коњске сапи
Остатак туђег жара тиња са пепелишта
На своду узлета падају злокобне капи
Похарани градови без капија и уточишта

За истом софром пораз и победа неће сести
Из касних дојава по другом дану пораза 
Предходнице ухода доносе лоше вести
Ум и срце на једном штиту… Два разлаза

У истом зглобу… Кључа гротло превара
Пена украде тачку пада по назорима муке
Јед потказује саму себе у крику лешинара
Напету тетиву покида грех згрчене руке

Месец се разболео изнад уснулих брда
У тмини пусте собе греши дозив усне 
По мучној наслади капље беседа тврда
На ниској таваници да мемла језу згусне

Босоног раздор пребира трептај видика
Немилосници трску стукли на трлици дана
Појило жедно у ждрелу нова поразна слика
Огроздало наручје пустоши и душа продана

Наноси муља прекрили поље у плавном току
Плаз стопе у стопу по тајној страни неба 
Повесма магле разгон ветра жуде… Устоку
Бритку са севера… Неприлика сигурно вреба

У живом блату гаца задњи засеок наде 
Пуца рапава кора ко речи на скали ума 
Тули се лампа мудрости… У увојцима браде
Скрила се беда упетљана… Још једна траума

Поруке распела на раскршћу и туђе речи 
Дрвена клептала одавно прсла насумице 
Не објављјују… Посложене жеље вековечи
Мука… Измешали се записи посебице

На овај дан © 25.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

среда, 23. јануар 2019.

БРДАРИЦА

1.
Апостол склупчан зором у твоме верном срцу сањари
Трешње се румене саме са вршне купе из зделе
Још једна ноћ прошла тишином ћути док вртлари
Ток времена зачуђен стао у стопе и подеране ципеле

Рашниране с пертлама туге што се убого вуку
Низ каљав друм заборављеног ума уз тетурави ход
Цедуља гурнута испод врата одавно чува поруку
-Нисам те нашла Љубави… Срастао си у касни год…

Урезано срце још дебло љуби по трагу испуцале коре
Твоје је предељало време… Да се уклоне успомене
Није могуће… Кад нова бразда стару бразду заоре
Слог до увратине сложен на листовима књига засеја мене

О пролећу ће нова клица бокор зелени зову дати
Зрно је умрло да се животом поново плодоносно роди
По законима сетве и жетве сменом… Истину схвати
Твоја брдарица… У нове нити пртену основу уводи

На разбоју живота за нову потку саливеног ткања
Чудесно спретно игра се чунак са белином меке руке
Апостоле не оптужуј ноћ провиђењем створену за листања
Последњег стручка и прве шаре на оснутку опоруке…
2.
Апостол склупчан зором у твоме срцу још сањари
Исписује посланицу коју Милоснице читала ниси
На овом свету увенућа само наша љубав не стари
Убогом крвотоку млади док прете смртни амбиси

На прагу моје ципеле старином векују стражу
Уздарје босанског блата прегиб иза пете чува
Ко светињу… Грумен с гробова прсти ми важу
Део тебе и твоје младости за времена наглува

Девојачке наде и записи песама јутром се буде
И сада заљубљено срце урезао бих на деблу нашем
Готов да ме године однесу кад трешње почну да руде
Док ме испраћаш с Арсићког брега ja ти из Луке машем

Апостол душом стихове збори Теби а пуст му праг
Засведочава посвете сточене посланице и псалтире
Одпоздрав платонске љубави и сад је умилно драг
Жар у срцу и зафирена суза у оку како да се помире…

Зелени бокор пре росе заливају сузе поверења
Не остављај ми цедуљу… Сада смо исти год
Срасли у исте стопе… Упарене ципеле бдења
Неће красти глуво време… И ништа заметати ход

Вежемо вене истог крвотока уместо пертли туге
Да иза смрти живот проструји новим током вере
Знам дражесно је кад смо обоје предане Божје слуге
Мила… Узреле трешње сласти љубав поново бере…

На овај дан © 23.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ/2019/ 
zelenakap.blogspot.com

понедељак, 21. јануар 2019.

ГРОТЛО

Пред сводом уске јаме стајем растајен 
Треба ми дневне жеље зрно пре истине
Још један дан самоће прође муком утајен
Лепрша прљава кеса о шипурак из врзине

Презирем и жалим само грабежи туђе 
Толико пута расток своди постојање на драч
Колико истих самоћа под мој строп уђе
Незваних с краја дана у ноћи бола да заподену плач

Ока посеченог сечивом на оштром српу
Поуздан није случајан траг преварног била
Сутра у калипољ бациће ко презрену крпу
Последњи сноп бари да га киселе мочила

Тежачки кулук сведен на раван пропасти
Вређа осорно небо док галопира облаке тмасте
Сит сам људске злобе и поданичке превласти
Зар овај век исти загрљај има прошлих ...И касте

Раздељења раје… Срж јој краду… О жалости 
Сирота… Дубљим мраком мре сутон прослеђен
Кажипрст срама није добар путоказ самилости
Још један заточени живот у тору погибли омеђен

Пребраја дане и ноћи… Корак за кораком издаје
Вратите ми прегршт јагода шумских у сећање
Арлаук дивљине посвесно приспели из потаје
Чујем раскорак струна душе и племенско већање

Глагоља храст својом кором поразе векова
Алалих ти реч сујетну по изворишту злобе
На кровној песми расцеп и попадала слова
Нагоне тугу у ковитлац удолином мрачне сеобе

Ободом трепавице гнусне мисли се развлаче 
Сток развезан грлено пије развођену истину
На ђубришту живота акови сами вина грлаче 
Празнине вечне са пауцима док ткају паучину

Заостала тука једначину са једном непознатом 
Не уме да реши… А ове са две су шпанска села
За плитак ум и гег у раскораку по ходу сакатом
У науму гњили завет и расап времена потамнела

Сме ли убоги крај приче да се заогрне велом
Растајена тајна оста неспознана знана провиђењу 
Уграби гротло за свој бездан шкропљен неделом 
Макањицу сирото посопче умрло по рођењу

Погробиште шипурком рађа болну сету стамену
Најлон кеса посмртну песму с кошавом гласи
Друмом у грчу… Камене језе разарају опомену 
Јаме и сенке тежака док мимоходе сиромаси

На овај дан © 21.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

петак, 11. јануар 2019.

ДАР ДИВЉЕ ЈАБУКЕ поема

1.РАЗБОЛ ОТПИСАНИ

На задњој стази предела и узнесене части
Силазих окомитом страном у поље ничије
Тражећи своје увале свестан све пропасти
Оћутах кад ћутња неће да се у мук свије

Неки се ђаволу дали за бедан кусур глобе
Речи нећу дати њиховом чвору да их вежу
Невид срозани трули у подножју прве злобе
Греши ли опомена по изгубљеном падежу

Дивљака опаљена громом на међи не разуме
Разбројем забројане коњске копите и оклопе
Блентавог је залуд молити да се жишци окуме
Верила се стаза и пали лист… Под жуљ стопе

Дамарају чежње.. Чујем цвиљење ветра само
Сморило ме шупљоглаво трућање на мрежи
И ви би сте чекали да знате шта песма и ја чекамо
Песника тишине са даром дивље јабуке одвежи

Жедан тумара по овим пауковим нитима самоће
Мудри не траже ко ће исправити криве Дрине
Одувек знају суђену несрећу иза сваке злоће
Има ли паметне објаве да заголица ум истине

Оскудно и глуво ово вече бола и слепила
Удара умом ко сат с дувара опроштај дану
Човече окани се смртне сујете и лудила
Ко ће веровати разлоканој чеврми и калкану

Испод трема без каната… Ралу обешеном давно
Вече ко уседелица преља самоћу двоструко јача
Учитељеву прву прозивку из старих скамија јавно
Успомене множе дневником сете с пројом испод сача

Разваљен прозор љуби се с тмушом дуго до несвести
Лелуја силуетом офуцани кожух ко да стенице плеви
Вунена времена с гребенима чаме… Ко ће их расплести
Остала пустош да табана селом… Шпартају мишеви

Празним амбаром по пресецима… Слепило у размеђа
Редови исписа болдирани бестрагом беже загрљају тмине
У жижну тачку неће… Кривудају испод уморних веђа
Разбол отписани вратио се гнезду и прагу постојбине

2.ТРАГ УГРИЗА ЈОШ КУЛУЧАРИ

Дивљакуша сласти у жеђи клизи низ запекло грло болом
Убрана смртном руком претка… Дар природе у дивљини
Квргава јабука с пегама историје и сећањима у дану голом
Траг угриза између јуче и сутра повељом хоће да ме посини

На знаменој лози прицепило се по провиђењу порекло
И моје бивство с поетиком жури времену патину да расчини
Опој разгорева давно угасли фитиљ… Гасарче се спекло
Чађави песма опоро ал светлуца и моје трајање у дивљини

Са јабукама дивљим некако питом и нем бдијем замишљен дуго
Прелиставам дневник сете повратка отписаног… Глуви је сат
Пепелом посут биће и мој век… Прозбори бар ти пепељуго
Слутим пиргава песмо крај… Аманет је на смртној постељи дат

Подижем фамилији писани спомен трајнији од камена
Да стражи ко дивљака уз кућни праг чекајући будуће госте
Прадедин труд и кремен да заискри... Кроз тмину опомена
Још смо и бићемо на родном прагу… Копите не утекосте

Затворио се круг… Сви смо ту пркосни своји на своме
Племенски збор буди сеоско гробље у раздањени дан
А где сте ви злобници стари и ваш празник Вртоломе
У магли церове шуме загубљени… Распршен је сан

Злобе и тескобе… Облачно небу пројаву вашу не носи
Сеоско гумно чуло је пресуду и сада мирно глувари
Рашириле се ливаде и међе до неба су наши откоси
Траг угриза није измирио смрт и живот још кулучари

На овај дан © 12.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com

недеља, 6. јануар 2019.

СИТНА ВРЕМЕНА СУДИЛИШТА

Опет као и лане дошла нам времена ситна
Сваке године говоре жреци… Душа нам је битна
Слаткоречиви у благдане… Празна је утеха градобитна

Докле ће на ватри бдења да се дими срце сагорело
Хоће ли видети паства да је време за љубав дозрело
Слаби су вапаји у миросању… Крстом помазују чело

Блато увек остаје блато и пепео луг кад се скори
Небо ће још за кратко одложити свитање долазећој зори
Шта ћемо чинити људи браћо… Нико не пита Петре априори

Дан освећења иза бдења хоће ли свечани доћи
Ако остане стално тумарање и привид у слепоћи
Нећемо никуда кренути даље остајањем у моћи

Неуки зборе ускомешана руљо куда те предводници воде
Можда у ропство полувере а не на пут спознаје и слободе
Шта могу орловска гнезда до само грабљивце да породе

Знаш ли народе да земна каца одавно прелива… Млечи
Новом пеном под ногама што ти и сам живот гњечи
Муте ти библијске зденце и соле памет… Традиција јечи

И у ове дане шира се лева док бучи река опијена
Долина живота чије је царство… Можда посед хијена
Осушила се па вене наследна лоза… Много је јалових гена

Шта благородни пород да прими… Кисело ће кисело дати
Јагориде горке у нашем наслеђу Бог неће препознати
И трнуће нам зуби под вињагом а гласови прегрлати

Мук ће пожелети у ситно време које изједе наслада грозе
Не бих био дивљи ластар… Нећу ваше вино виноград и лозе
У небо смерног и чистог хоћу Илијине кочије да ме возе

Доста сам у ситно време за ватромете походио сузну долину
Кидао жудњом паукове мреже и речју Божјом тргао паучину
Људску… Изнова песмом и молитвом предавао се Божјем Сину

Данас када му многи славе рођење а у срцу се родили нису
У Њему и Он у њима… И ове ноћи бдења Бог зна чији су
Кад небеске књиге немају њихов запис живота у златопису

Од Божића до Ускрса у круг смеју ли цркве бити позоришта
Претворничке вере… Ако Бог прстом испише “ништа”
Кад се завеса спусти за гладне душе истине у време судилишта

Мрље зависти блатњаве душе грубих речи и себична дела
Ни Божја суза у ову ноћ кишну није спрала згаришта до пепела
Бог ће одлучити не пристрасно за круне мира чија су достојна чела…

На овај дан © 06.01.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot. com