На задњој стази предела и узнесене части
Силазих окомитом страном у поље ничије
Тражећи своје увале свестан све пропасти
Оћутах кад ћутња неће да се у мук свије
Неки се ђаволу дали за бедан кусур глобе
Речи нећу дати њиховом чвору да их вежу
Невид срозани трули у подножју прве злобе
Греши ли опомена по изгубљеном падежу
Дивљака опаљена громом на међи не разуме
Разбројем забројане коњске копите и оклопе
Блентавог је залуд молити да се жишци окуме
Верила се стаза и пали лист… Под жуљ стопе
Дамарају чежње.. Чујем цвиљење ветра само
Сморило ме шупљоглаво трућање на мрежи
И ви би сте чекали да знате шта песма и ја чекамо
Песника тишине са даром дивље јабуке одвежи
Жедан тумара по овим пауковим нитима самоће
Мудри не траже ко ће исправити криве Дрине
Одувек знају суђену несрећу иза сваке злоће
Има ли паметне објаве да заголица ум истине
Оскудно и глуво ово вече бола и слепила
Удара умом ко сат с дувара опроштај дану
Човече окани се смртне сујете и лудила
Ко ће веровати разлоканој чеврми и калкану
Испод трема без каната… Ралу обешеном давно
Вече ко уседелица преља самоћу двоструко јача
Учитељеву прву прозивку из старих скамија јавно
Успомене множе дневником сете с пројом испод сача
Разваљен прозор љуби се с тмушом дуго до несвести
Лелуја силуетом офуцани кожух ко да стенице плеви
Вунена времена с гребенима чаме… Ко ће их расплести
Остала пустош да табана селом… Шпартају мишеви
Празним амбаром по пресецима… Слепило у размеђа
Редови исписа болдирани бестрагом беже загрљају тмине
У жижну тачку неће… Кривудају испод уморних веђа
Разбол отписани вратио се гнезду и прагу постојбине
2.ТРАГ УГРИЗА ЈОШ КУЛУЧАРИ
Дивљакуша сласти у жеђи клизи низ запекло грло болом
Убрана смртном руком претка… Дар природе у дивљини
Квргава јабука с пегама историје и сећањима у дану голом
Траг угриза између јуче и сутра повељом хоће да ме посини
На знаменој лози прицепило се по провиђењу порекло
И моје бивство с поетиком жури времену патину да расчини
Опој разгорева давно угасли фитиљ… Гасарче се спекло
Чађави песма опоро ал светлуца и моје трајање у дивљини
Са јабукама дивљим некако питом и нем бдијем замишљен дуго
Прелиставам дневник сете повратка отписаног… Глуви је сат
Пепелом посут биће и мој век… Прозбори бар ти пепељуго
Слутим пиргава песмо крај… Аманет је на смртној постељи дат
Подижем фамилији писани спомен трајнији од камена
Да стражи ко дивљака уз кућни праг чекајући будуће госте
Прадедин труд и кремен да заискри... Кроз тмину опомена
Још смо и бићемо на родном прагу… Копите не утекосте
Затворио се круг… Сви смо ту пркосни своји на своме
Племенски збор буди сеоско гробље у раздањени дан
А где сте ви злобници стари и ваш празник Вртоломе
У магли церове шуме загубљени… Распршен је сан
Злобе и тескобе… Облачно небу пројаву вашу не носи
Сеоско гумно чуло је пресуду и сада мирно глувари
Рашириле се ливаде и међе до неба су наши откоси
Траг угриза није измирио смрт и живот још кулучари
На овај дан © 12.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “МИЛОКАЗИ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар