ГРОТЛО

Пред сводом уске јаме стајем растајен 

Треба ми дневне жеље зрно пре истине

Још један дан самоће прође муком утајен

Лепрша прљава кеса о шипурак из врзине

Презирем и жалим само грабежи туђе 

Толико пута расток своди постојање на драч

Колико истих самоћа под мој строп уђе

Незваних с краја дана у ноћи бола да заподену плач

Ока посеченог сечивом на оштром српу

Поуздан није случајан траг преварног била

Сутра у калипољ бациће ко презрену крпу

Последњи сноп бари да га киселе мочила

Тежачки кулук сведен на раван пропасти

Вређа осорно небо док галопира облаке тмасте

Сит сам људске злобе и поданичке превласти

Зар овај век исти загрљај има прошлих ...И касте

Раздељења раје… Срж јој краду… О жалости 

Сирота… Дубљим мраком мре сутон прослеђен

Кажипрст срама није добар путоказ самилости

Још један заточени живот у тору погибли омеђен

Пребраја дане и ноћи… Корак за кораком издаје

Вратите ми прегршт јагода шумских у сећање

Арлаук дивљине посвесно приспели из потаје

Чујем раскорак струна душе и племенско већање

Глагоља храст својом кором поразе векова

Алалих ти реч сујетну по изворишту злобе

На кровној песми расцеп и попадала слова

Нагоне тугу у ковитлац удолином мрачне сеобе

Ободом трепавице гнусне мисли се развлаче 

Сток развезан грлено пије развођену истину

На ђубришту живота акови сами вина грлаче 

Празнине вечне са пауцима док ткају паучину

Заостала тука једначину са једном непознатом 

Не уме да реши… А ове са две су шпанска села

За плитак ум и гег у раскораку по ходу сакатом

У науму гњили завет и расап времена потамнела

Сме ли убоги крај приче да се заогрне велом

Растајена тајна оста неспознана знана провиђењу 

Уграби гротло за свој бездан шкропљен неделом 

Макањицу сирото посопче умрло по рођењу

Погробиште шипурком рађа болну сету стамену

Најлон кеса посмртну песму с кошавом гласи

Друмом у грчу… Камене језе разарају опомену 

Јаме и сенке тежака док мимоходе сиромаси

На овај дан © 21.01.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com